Као некад Вијетнам: Пустош у Авганистану — пораз америчке спољне политике
21:13 05.07.2021 (Освежено: 16:06 03.08.2021)
© Ahmad Wali Sarhadi
Пратите нас
Након силних борбених акција током последњих двадесет година Американци одлазе из Авганистана и за собом остављају — пустош.
Актуелна ситуација у Авганистану, где након повлачења америчких и НАТО трупа талибани (организација забрањена у Русији) све више напредују и заузимају округе од авганистанских снага, типичан је пример погрешног деловања америчке спољне политике и пораза НАТО-а, оцењују саговорници Спутњика.
Као некад Вијетнам
Др Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду каже да је Авганистан унутарструктурно једна прилично заостала држава, слабо повезана са институцијама које немају никакву традицију и дубоко укорењеном корупцијом.
„То је племенско друштво и до сада се није десило да нека спољна сила, условно речено, наметне неки ред и законитости на читавој територији те земље. У том смислу, они нису нешто много неуспешнији од неких претходних сила, али оно што треба истаћи је да је тамошња ситуација у сваком случају пораз НАТО-а. Наиме, НАТО је у више наврата истицао да ће њихов успех у Авганистану бити победа Алијансе, а о томе је 2009. године у Београду говорио и бивши генерални секретар тог савеза. Дакле, имајући у виду да се они повлаче без било каквог успеха, ово је онда њихов пораз“, сматра Јанковић.
Како каже, Американци су у Авганистану затекли пустош, а сада за собом, након силних борбених акција које су имали у протеклих двадесет година, остављају још већу.
„Старије генерације Авганистан данас сигурно подсећа на Вијетнам и на бежанију која је наступила у последњим данима те 1975. године, као и на распад Авганистана после совјетског повлачења, када је требало неких три године да коалиција муџахедина уђе у Кабул и свргне режим који је претходно сарађивао са Москвом. И сада се полако преузимају територије, претпоставља се да је око трећина Авганистана под контролом талибана и они ће постепено ићи ка Кабулу и ка другим градовима. Међутим, треба имати на уму да авганистанска војска бежи пред талибанима јер је слабо снабдевена. То је једна невероватна ситуација где они, и поред тога што су две деценије били савезници Америке и НАТО-а, немају довољно муниције нити адекватну опрему. Међутим, корупција у тој земљи је таква да је војска била поткрадана, а војници су одвајали од својих дневница да би купили адекватан митраљез или нешто друго што би им омогућило да се одбране од талибана“, указује Јанковић.
Типичан пример погрешног деловања америчке спољне политике
Према речима Милана Вукелића, докторанда Факултета политичких наука у Београду специјализованог за питања религијског екстремизма, погрешно деловање спољне политике САД огледа се у томе да је Америка, под маском борбе против тероризма, настојала да у исламске земље „увезе“ западни облик демократије, што на тим просторима једноставно није могуће, јер се евро-америчко виђење демократије заснива на секуларизму и као такво је потпуно неуклопиво у исламска друштва која су заснована на религији.
„У исламу су вера и држава једно, неодвојиви су, а чак је и један од највећих политиколога двадесетог века Семјуел Хантингтон рекао да ’демократија није успела да се прошири у већини исламског света, пре свега јер традиционална исламска култура то није дозволила‘. Дакле, занемарујући идеолошку снагу исламског света, Сједињене Америчке Државе су својим деловањем знатно допринеле радикализацији муслимана, а талибани су типичан пример тога. Подржавајући их у борби против Совјета и донирајући више од 3 милијарде долара, САД су добиле привидног савезника, не слутећи притом да су талибанима у том тренутку Руси као комунисти и атеисти били примеран противник, док су Американци такође посматрани као непријатељи, али је талибанима савезништво са њима у том тренутку доносило корист“, објашњава Вукелић.
Овакво постављање према Американцима за талибане је било теолошки потпуно оправдано, додаје политиколог, јер се заснива на концепту који је познат као „такијах“, а по којем је муслиманима дозвољено да одступају од основних исламских норми, па и да склапају савезништва са „неверницима“ ако је то у вишем интересу и ако ће на дуже стазе донети корист.
„Упркос операцији америчке војске у Авганистану, талибани су остали врло значајна снага коју подржава значајан део становништва, па је одлука САД да повуку снаге из те земље урушила све што су до сада постигли, а талибани су искористили прилику да врло брзо преузму контролу над земљом и да од 421 округа под своју контролу ставе чак трећину. Колика је снага талибанске војске, говори чињеница да се авганистанска војска у последња три дана у осам од десет округа предала без борбе, а да је више од 1.000 војника пребегло у Таџикистан“, напомиње Вукелић за Спутњик.
Преливање сукоба
На питање може ли ова криза да ескалира и прелије се преко граница земље, Слободан Јанковић каже да су талибани већ избили на границу са Таџикистаном у коме се налазе и руске трупе, па у том смислу он очекује наставак сарадње Русије и Таџикистана на обезбеђивању границе. Поред тога, додаје он, поставља се и старо питање сукоба између Индије и Пакистана, јер је Индија имала стратегију јачања свог присуства у Авганистану.
„Раније је пакистанска војна служба била та која је координисала талибане, а сада су вероватно у току паралелни напори околних земаља да имају што боље односе са владом у Кабулу, али и са талибанима који се показују као снага у успону. Познато је да је Индија оптужена за преговоре са талибанима у Дохи, па је индијско Министарство спољних послова то негирало. Дакле, страх за даљи развој догађаја у Авганистану је оправдан, али верујем да и ако дође до понављања ситуације из ’90-их година, када су талибани контролисали највећи део територије Авганистана, али не и целокупну земљу, они опет не би имали снаге да изазову било коју националну армију у суседству. Свакако је да би били претња у смислу развоја тероризма и од тога подозревају и Кина, Иран и Русија, али питање је, у сваком случају, са ким ће талибани бити у најбољим односима, да ли традиционално са Пакистаном или евентуално чак са Индијом“, примећује Јанковић.
Да сукоб у Авганистану може имати тенденцију да се прошири и ван граница те земље сматра и политиколог религије Милан Вукелић.
„Он се може прелити у смислу да радикалне исламске групе препознају шансу да глобално устану против западног утицаја у региону, а сукоби у Израелу који су изразито религијске природе, свакако су добра основа за тако нешто“, оцењује Вукелић.
Више од хиљаду авганистанских војника повукло се у Таџикистан након борби против милитаната радикалног покрета „Талибан“ (забрањеног у Русији), саопштила је прес-служба Пограничних трупа Државног комитета националне безбедности Таџикистана. Раније су званичници у Кабулу саопштили да се напредовање талибана кроз север Авганистана убрзало, пошто су до недеље заузели неколико округа од авганистанских снага.
