Убиство председника Хаитија — несрећни догађај у несрећној историји или предаторска борба за власт
20:04 08.07.2021 (Освежено: 17:17 25.08.2021)
© AFP 2023 / VALERIE BAERISWYL
Пратите нас
Убиство председника Жувенела Моизеа само је један у низу несрећних догађаја у несрећној историји Хаитија пуној политичких криза, међународних интервенција, природних катастрофа, епидемија, ратова банди. Позадина убиства засад није јасна, а по мишљењу политиколога Рајка Петровића, највероватнији сценарио је — предаторска борба за власт.
Хаити је једна од најнеуспешнијих и најсиромашнијих држава света, Латинске Америке и Кариба, сматра стручњак за Латинску Америку из београдског Института за европске студије Рајко Петровић. Иако, и поред свега, политички атентати не спадају у хаићанску политичку традицију (пре убиства Жувенела, последњи атентат на неког хаићанског председника догодио се још 1806. године), Жувенелово убиство нашег саговорника не изненађује.
Убиство председника Хаитија није изненађење
„Од фебруара ове године до данас, Хаити се налази у тешкој политичкој кризи која се очитовала и кроз незапамћену економску кризу, корупцију, криминал, а све је то последица тога што Моизе није хтео да сиђе са власти ове године, након што му је истекао петогодишњи мандат, јер изабран је 2016, сматрајући да има право на још једну годину мандата, пошто је у првој години мандата долазило до политичких превирања и оспоравања изборних резултата“, објашњава Петровић.
Моизе је на дужност ступио 2017, годину дана након што су одржани избори који су били жестоко оспоравани. Никада раније није заузимао политичке функције, а обогатио се бавећи се извозом воћа.
Убијени председник Хаитија Жувенел Моиз
© AFP 2023 / VALERIE BAERISWYL
Опозиција је захтевала да се Моизе повуче са власти у фебруару ове године, док је он желео да у кабинету остане до 2022, правдајући продужење мандата чињеницом да му је било потребно годину дана да преузме власт. Заказао је и референдум о овом питању, који је, уместо у јуну, под притиском Вашингтона померен за септембар. Забринутост због стања на Хаитију изразио је и савет безбедности УН.
Поред продужења мандата за годину дана, Моизе је референдумом желео да изврши уставне промене — да уведе могућност за два узастопна петогодишња председничка мандата, да укине Сенат и да, уместо функције премијера, успостави функцију потпредседника.
„Много је фактора, и унутрашњих, опозиције и делова владајуће гарнитуре, али и спољних, који су били за то да сада већ бивши председник Хаитија више не буде на тој функцији“, наглашава Петровић.
Ко је могао да наручи убиство Моизеа
Тако широк дијапазон оних којима је Моизе представљао сметњу, само подгрева спекулације о томе ко би могао да буде наручилац његовог убиства. Према последњим информацијама које је саопштио шеф хаићанске полиције, четворица убица су убијена, а двојица су ухапшена. Међутим, то не расветљава позадину убиства.
Спекулације се крећу од тога да су наручиоци убиства неке од моћних хаићанских породица од којих се покојни председник отуђио, преко тога да је био умешан у промет и продају наркотика и да су за убиство одговорни нарко картели, а спекулише се и да је у атентат умешан Вашингтон.
Демонстранти на улицама хаићанских градова у фебруару и марту су протестовали против уставних реформи које је предложио убијени председник Моиз
© AFP 2023 / VALERIE BAERISWYL
Петровић последњу могућност одбија, због односа Беле куће и Стејт департмента након Жувенеловог убиства — председник Џо Бајден обећао је Хаитију сву потребну помоћ.
„Чини ми се да је најближи сценарио немилосрдна, предаторска борба за власт на Хаитију и да су неки од отуђених центара моћи и чак и неке владајуће структуре фактори који су уз помоћ страних плаћеника извели овај злочин“, каже Петровић.
Диктатори и интервенције
Како то у историји обично бива, све је почело великим надама — када се 1804. Хаити изборио за независност од француских колонијалних господара, постао је прва црначка република. Али, убрзо су наступиле кризе које државу смештену на западу острва Хиспаниола не престају да потресају до данас.
Диктатуре су се низале једна за другом, сиромаштво већине становника било је константа, а од поноса због тога што су били први робови који су сами извојевали слободу, и то у борби са једним Наполеоном Бонапартом, није остало ништа.
Отац и син, Франсоа и Жан-Клод Дивалије, познатији као Папа Док и Бејби Док, диктатори Хаитија.
© AFP 2023
У низу диктатура које су потресале ову карипску државу, можда најекстравагантнија је била диктатура оца и сина Дивалијеа. Старији, Франсоа, познат и као „Папа Док“, уз тајну полицију која је извршила небројене злочине, установио је и вуду магију као званичну религију у држави. Он се прогласио вуду врачем који има моћи да уништи сваког ко му се не потчини.
Животиње жртвоване у вуду обреду на Хаитију. Папа Док Дивалије прогласио је вуду једином званичном религијом у држави, због чега га је католичка црква екскомуницирала
© AFP 2023 / THONY BELIZAIRE
„То доста говори о некој врсти политичке перверзије која је створена на Хаитију у другој половини XX века. Чини се да Хаити не може да се ослободи такве врсте наслеђа“, истиче Петровић.
Стабилност Хаитију нису донеле ни међународне интервенције — САД су у тој земљи интервенисале три пута — први пут су држали под окупацијом ову земљу између 1915. и 1934. године.
„Све те интервенције су имале мање-више слично оправдање. Да је циљ САД да заштите своје двориште, да спрече стране силе да изврше утицај сличан ономе на Куби, због трговине дрогом, јер Хаити је једна од база и значајних транзитних рута за кријумчарење опијата… Све су то били изговори за интервенције САД, које очигледно желе да под својом контролом имају читав карипски басен. Међутим, поражавајућа је чињеница да је Хаити прва латиноамеричка земља да ће бити међу најуспешнијим и најразвијенијим, с обзиром на њене природне потенцијале“, каже Петровић.
Мешавина природних и политичких катастрофа
Да све буде још горе, ни природне околности последњих година нису биле наклоњене Хаитију. У тридесет секунди колико је трајао, разорни земљотрес однео је, према проценама, 220.000 живота и сравнио је све са земљом. Око 1,5 милиона људи је расељено, а око 300.000 је повређено. Земља од тада никада није до краја обновљена, ни материјално ни духовно, а припадници мировних снага УН нехотице су неколико година касније у земљу унели колеру, која се 2016. разбуктала у епидемију од које је оболело, према проценама међународних хуманитарних организација, око 800.000 људи, док је 9.000 умрло. У све то, исте године, умешао се и ураган Метју, који је разорио тек обновљене домове, или је довршио оно што земљотрес из 2010. није урушио.
Дечак оболео од колере на Хаитију. Колеру су нехотице на Хаити унели војници мировних снага. Епидемија се разбуктала и до 2016. на Хаитију је од колере оболело око 800 000 људи
© AFP 2023 / JULIEN TACK
Политичку ситуацију усложњавају и моћне банде које владају појединим деловима хаићанских градова, тако да полиција у њих ни не залази. У недавном извештају УН наводи се да је само у првих десет дана јуна ове године због насиља банди расељено око 5.000 људи!
Хаити тако тавори у кризи из које, као из зачараног круга, чини се, нема излаза. Према подацима Светске банке, 90 одсто становништва државе још увек је изузетно рањиво на природне катастрофе, а према подацима Светског програма за храну, скоро половини становништва потребна је помоћ у храни, док 60 одсто становника зарађује мање од два долара дневно.
Таква мешавина политичких, економских, социјалних и природних катастрофа од Хаитија чини јединствен пример у свету, каквог нема у историји, нити ће га вероватно бити у будућности.
