Бивши цивилни представник НАТО-а у Авганистану: Талибани би могли да заузму Кабул
21:00 09.07.2021 (Освежено: 16:06 03.08.2021)
© AP Photo / Rahmat Gul
Пратите нас
Талибани (терористичка организација забрањена у Русији) сада контролишу значајан део Авганистана, а могли би да заузму и Кабул, изјавио је бивши министар спољних послова Турске који је у периоду од 2003. до 2006. године боравио у Авганистану као цивилни представник НАТО-а Хикмет Четин за Спутњик, коментаришући ситуацију у Авганистану.
„Ако би у једној реченици оценили оно што чека земљу, то би било овако: Авганистан ће се вратити у 2001. годину. Враћа се 20 година уназад. Мисија у Авганистану почела је у складу са резолуцијама СБ УН и НАТО с циљем спасавања земље од 'Талибана' и тероризма. Од тад је прошло двадесетак година, а вратили смо се на оно од чега је све почело. Тренутно талибани поново контролишу значајан део територије земље. Уколико буде донета одговарајућа одлука они ће моћи да преузму контролу над Кабулом“, рекао је Четин.
Четин подсећа да је од почетка говорио да се проблем неће решити војним путем, јер се земља не може спасити од тероризма само уништавањем терориста.
Према његовим речима, међународна група, чији је и он био део, 2001. године је припремила извештај „Преговори у име мира“, а САД су након дуготрајних напора успеле да склопе споразум са талибанима. Једна од тачака тог споразума је била реализована, друга није, истиче Четин.
„Као што видимо, тачка о повлачењу страних трупа се постепено реализује. Али постоји важнија тачка која је предвиђала потписивање споразума између авганистанске владе и 'Талибана' и формирање владе. Такође је било речи о изменама закона и, уколико буде потребе, одржавању избора. Међутим, те тачке нема. 'Талибани' нису дошли на преговоре у Истанбул, саопштивши да нису све стране снаге напустиле земљу. У Дохи састав владине делегације, тако и 'Талибана' није имао потребна овлашћења за доношење коначне одлуке. Преговори су трајали недељама, али стране нису успеле да се договоре. За то време је припремљена инфраструктура, изграђене су школе, путеви, болнице, али Авганистан и даље остаје једна од најсиромашнијих земаља на свету“, објашњава бивши министар.
Говорећи о тежњама Турске да остане у Авганистану, Четин указује на постојећу претњу.
„Ми смо дуго преговарали са талибанима како би остали у Авганистану. Нису рекли 'да'. Тренутно смо тамо испред НАТО-а. 'Талибани' инсистирају на потреби повлачења наших војника. У тој ситуацији влада у Кабулу такође није пристала на то. Сигуран сам да би уз постојање потребних услова Турска требало да пружи Авганистану сваку врсту помоћи. Вероватно у свету не постоји народ који би имао толико поштовања према Турској и разговарао са таквом пажњом као Авганистанци. У тренутним условима присуство Турске је могуће уз услов да и централна авганистанска влада и Талибани кажу 'нека Турска остане'. У супротном, то ће створити велике ризике. У очима талибана Турска би у тим условима деловала као окупаторска сила. Они већ говоре о томе“, констатује бивши министар.
Такође је додао да је у Кабулу изазвала забринутост изјава председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана о идеји да позове Мађарску и Пакистан да учествују у осигуравању безбедности аеродрома у Кабулу.
„Централна влада у Авганистану је са великом забринутошћу реаговала на ту изјаву. Та негативна реакција је повезана са тим што је, према мишљењу значајног дела авганистанског народа и владе, Пакистан једини узрок вишегодишњег рата који се води у њиховој земљи. Наравно, постоји велика потреба за политичком подршком и помоћи Пакистана, која је од великог значаја. Али изјава турског председника је схваћена као да ће пакистанска војска такође ући на територију земље и заједно са Турцима реализовати мисију заштите аеродрома. Сходно томе, то је изазвало негативну реакцију авганистанске стране“, закључио је Четин.
Прочитајте још:
