Зеленски тражи од Ангеле Меркел „одштету“ због „Северног тока 2“
19:20 12.07.2021 (Освежено: 18:20 07.08.2022)
© AP Photo / Michael SohnАнгела Меркел и Владимир Зеленски
© AP Photo / Michael Sohn
Пратите нас
Уочи састанка немачке канцеларке Ангеле Меркел и украјинског председника Владимира Зеленског појавиле су се информације да ће Кијев тражити од Немачке или да заустави изградњу гасовода „Северни ток 2“ или да Украјини плати одштету ако изгуби статус транзитне земље.
Иако компанија-оператер „Норд Стрим 2“очекује да до краја августа заврши изградњу првог крака тог гасовода, с обзиром на то да је до сада завршено 98 одсто радова, кијевска елита је и даље уверена да постоји могућност да се изградња блокира. Заменик шефа кабинета председника Украјине Игор Жовка сматра да су приче о томе да је тај гасовод скоро завршен „спекулација“ и уверен је да се „Северни ток-2“ може зауставити у било којој фази, док портпарол украјинског председника истиче да ће Зеленски на састанку са Меркеловом изнети аргументе како би је уверио да гасовод (наводно) штети и Украјини и европским земљама.
Руски стручњаци за енергетику сматрају да су шансе да Украјина заиста добије ту надокнаду минималне.
„Шансе за то су практично равне нули, али Европљани као пристојни људи неће то директно рећи. То је чисто ментална карактеристика – уместо да просто откаче Кијев, они ће преговарати, разматраће итд. Европљанима је непријатно да просто каменог лица саопште: ‘Ми немамо ништа с тим’. Меркеловој се политички мандат ближи крају, па она то себи може да приушти“, оцењује за Спутњик Дмитриј Адамидов, независни аналитичар за енергетику.
Немачка неће улагати у украјински гасовод
Немачки медији не искључују могућност да би Берлин могао Украјини да понуди милијарде за ремонт пропале гасне мреже у тој земљи како би изгладио несугласице са Вашингтоном око „Северног тока 2“. То се, како наводе, може догодити само ако Украјина изгуби статус транзитне земље за гас који иде из Русије. Као компензација, једна од опција која се помиње је и подршка производњи и извозу украјинског водоничног горива.
Међутим, Адамидов сматра да такав сценарио улагања у украјински гасни систем није реалан.
„Углавном, гас је Србији, кроз Турску и Бугарску, већ обезбеђен, а такође гаса има и у јужној, северној и северозападној Европи. Француској и Шпанији то није посебно потребно, јер Француска има атомску енергију, а Шпанији је лакше да се снабдева течним природним гасом. Сходно томе, нема смисла улагати у ремонт украјинског гасног система, а такође нема смисла ни пумпати велике количине гаса кроз њега“, објашњава Адамидов.
Стручњак додаје да ће одређене количине гаса и даље ићи преко Украјине, с обзиром да је до 2024. године на снази договор између Москве и Кијева о транзиту руског гаса у Европу, а не искључује се могућност да он буде продужен и после тог периода.
„Неке количине ће и даље ићи преко Украјине. Мислим да ће то бити због повећане потражње, јер је клима свуда постала као на Уралу - зими је веома хладно, лети је веома вруће. Стога је потрошња гаса порасла, а Украјина ће се можда користити као резервни извор ако изненада негде зафали гаса“, сматра Адамидов.
Експерт је уверен да Немачка неће инвестирати у украјински гасоводни систем, с обзиром да ће кроз постојећи систем моћи и даље да иду мање количине гаса.
„Штавише, ја чак сумњам и да је Немачка двехиљадитих година подстицала Украјину да започиње гасне ратове како би изградила нов гасовод. Ремонтовање украјинског гасног система би било четири пута јефтиније него изградња два нова крака ’Северног тока 2‘ и то би све било уреду да се Украјина понашала нормално, али она је рачунала на подршку Запада и понашала се ненормално. Можда је управо то Немачка и желела да постигне, јер сада управо она има готово највише бенефита од тог гасовода – делимично контролише ’Северни ток“, а и са Русијом има добре односе, па ће целој централној и делимично западној Европи она продавати гас“, оцењује Адамидов.
Због тога, уверен је експерт, Украјину ће „хранити“ обећањима, безначајним реверансима и уступцима, али нико неће озбиљно улагати.
„Северни ток 2“ нико не може зауставити
Највећи противници изградње гасовода „Северни ток 2“ су САД које желе да прогурају свој течни природни гас у Европу и Украјина која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и неке европске земље, међу којима су Пољска, Летонија и Литванија. Те земље тврде да је тај гасовод политички пројекат, док Москва такве оптужбе одбацује, истичући да се ради о искључиво економском, комерцијалном пројекту, јер је маршрута по дну Балтичког мора, из Русије у Немачку, по километражи краћа него кроз европске земље, а самим тим и јефтинија.
То значи да ће потрошачи у Немачкој добијати јефтинији гас кроз гасовод „Северни ток 2“ него што је гас који добијају из гасовода који иду преко територије других земаља, јер није потребно плаћати за транзит, а такође нема ни ризика који долазе од појединачних држава, као што је, на пример, то био случај 2009. године када се Европа смрзавала због уцењивачке политике Кијева.
Руски председник Владимир Путин је недавно одбацио и тезе о намерном заобилажењу транзитних држава, истичући да су критике на рачун пројекта лоша пропаганда. Путин је додао да је Украјина сама крива што за транзит добија милијарду и по долара а могла би да добија три до четири милијарде.
Како год било, Адамидов и многе његове колеге су убеђени да гасовод „Северни ток-2“ више ништа и нико не може да заустави и да је питање дана када ће гас потећи тим цевоводом.
„Не може се зауставити. То је као са Кримским мостом, а у овој ситуацији чак је и њима јасно да говоре глупости. Међутим, пошто је циркуска представа већ започела не може се зауставити. Штавише, тренутни председник Украјине је професионалац у својој области и може да изговори сваки потребан текст“, закључио је Адамидов, алудирајући на претходно занимање Зеленског, који је, између осталог, био и комичар.
Подсетимо, пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.