https://sputnikportal.rs/20210713/kurtijeva-provokacija-srbija-pritiska-srbe-na-kosovu-pristina-ih-stiti-1127379739.html
Куртијева провокација: Србија притиска Србе на Косову, Приштина их штити
Куртијева провокација: Србија притиска Србе на Косову, Приштина их штити
Sputnik Србија
Србија врши притисак на Србе на Косову, а Приштина покушава да их од тога заштити. Срби нису изложени инцидентима на Косову и побринућемо се за све грађане... 13.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-13T15:05+0200
2021-07-13T15:05+0200
2022-08-26T13:07+0200
политика
аљбин курти
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/1a/1125198325_0:0:1281:721_1920x0_80_0_0_f4aa013382fea97f6c43f3a27f14fe05.jpg
Курти је то, између осталог, казао у интервјуу за „Јуропијан вестерн балканс“.„На Косову не постоје међуетнички проблеми. Заправо, на Косову имате Србе који се жале на притисак Србије. Када сам први пут био премијер, за саветника сам именовао Александра Станковића из Ранилуга, али је после два сата поднео оставку због притиска структура из Београда. У основи, косовски Срби су под притиском Београда. Желимо да помогнемо и њима. Јер, као што знате, скоро 100 одсто је принуђено да гласа само за једну странку, која је под контролом и коју финансира Београд, и то је заиста тужно. Мислим да би требало да постоји демократски плурализам, а не националистичка хомогенизација“, рекао је Курти.„Ми се бавимо свим инцидентима, али такође није у реду доћи у напола завршену цркву, која није стигла да се заврши јер је то било током периода Милошевића у универзитетском кампусу, и одржати политичку литургију. То није у реду, не без дозволе. Јер, чак и према Бриселском споразуму сваки пут када дођете, требало би да тражите дозволу. Без тражења дозволе да се дође и обави политичка литургија у Милошевићевој цркви која је изграђена ’97 у универзитетском кампусу. Јер, Милошевић је раније експроприсао територију универзитетског кампуса, а такође и јавна предузећа и имовину како би изградио цркву. Милошевићева инструментализација цркве је нешто што бисмо требали осудити, а не претварати у политичку литургију“, рекао је Курти.Додао је да је предложио Вашингтону „четири препоруке везане за Србију“.„Једна је реципроцитет права мањина – у Србији постоји национални савет за Албанце али и Бошњаке. Верујем да можемо да имамо права реципроцитета. Потом сам предложио СЕФТУ (Споразум о слободној трговини Југоисточне Европе) по узору на оно што Норвешка, Исланд и Швајцарска имају са ЕУ, тачније ЕФТА и ЕЕА. Потом, треба да се фокусирамо на проблеме несталих особа. Такође сам предложио и да Косово и Србија склопе мировну декларацију да нећемо нападати једни друге. Остале државе или желе или су се већ прикључиле НАТО савезу, са изузетком Србије. Мислим да су ови предлози реални и да треба да их остваримо. Причао сам о Вашингтонском споразуму имајући на уму да је било очекивања да ће овај споразум фундаментално престати да буде важан за нову администрацију уколико Џо Бајден победи на изборима, а он јесте победио“, казао је Курти.Премијер привремених приштинских институција каже да је у дијалогу Београда и Приштине „тешко разговарати док год не дође до дистанцирања од Милошевићевог режима“.„Не видим алтернативу међусобном признавању и не желим да избегавам контроверзна питања. За мене се дијалог у Бриселу који се ослања на резолуцију Генералне скупштине од 8. септембра 2010. године своди на статус односа између Косова и Србије. Имамо ненормалне односе и нормализоваћемо их. У том циљу, како каже та резолуција, постоје четири циља која треба да постигнемо – мир, сигурност и стабилност, сарадња, афирмисање европског пута и перспективе и побољшање живота грађана. Верујем да бисмо конструктивним дијалогом могли да напредујемо“, рекао је Курти.Он је објаснио како би„волео да Србија призна Косово, али ако Србија то не жели, морамо да наставимо да живимо без тог признања“.„Не планирам да прошлу зависност Косова од Србије заменим новом зависношћу Косова од признања Србије наше независне државе. Дакле, већ 13 година живимо без признања Србије. Било би добро да нас Србија призна, али ја то нећу платити ни територијом Косова, ни функционалношћу наше државе. Косово је независно. Косово је признало 26 од 30 земаља НАТО-а, и 22 од 27 држава чланица ЕУ. Русија и Кина нас не признају, али САД, Француска и Велика Британија у Савету безбедности признају. Мораћемо да наставимо даље“, закључио је Курти.
https://sputnikportal.rs/20210507/kurti-najavio-protiv-srbije-tuzbu-za-genocid-1125276849.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
политика, аљбин курти, србија
политика, аљбин курти, србија
Куртијева провокација: Србија притиска Србе на Косову, Приштина их штити
15:05 13.07.2021 (Освежено: 13:07 26.08.2022) Србија врши притисак на Србе на Косову, а Приштина покушава да их од тога заштити. Срби нису изложени инцидентима на Косову и побринућемо се за све грађане Косова, рекао је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.
Курти је то, између осталог, казао у
интервјуу за „Јуропијан вестерн балканс“.
„На Косову не постоје међуетнички проблеми. Заправо, на Косову имате Србе који се жале на притисак Србије. Када сам први пут био премијер, за саветника сам именовао Александра Станковића из Ранилуга, али је после два сата поднео оставку због притиска структура из Београда. У основи, косовски Срби су под притиском Београда. Желимо да помогнемо и њима. Јер, као што знате, скоро 100 одсто је принуђено да гласа само за једну странку, која је под контролом и коју финансира Београд, и то је заиста тужно. Мислим да би требало да постоји демократски плурализам, а не националистичка хомогенизација“, рекао је Курти.
Када су у питању претње Албанаца Србима, Курти каже да се „њима баве“ и да постоје „политички корени инцидената, који се не дешавају због етничких разлика, већ због нечијег политичког интереса“ и оптужио је Београд да изазива инциденте.
„Ми се бавимо свим инцидентима, али такође није у реду доћи у напола завршену цркву, која није стигла да се заврши јер је то било током периода Милошевића у универзитетском кампусу, и одржати политичку
литургију. То није у реду, не без дозволе. Јер, чак и према Бриселском споразуму сваки пут када дођете, требало би да тражите дозволу. Без тражења дозволе да се дође и обави политичка литургија у Милошевићевој цркви која је изграђена ’97 у универзитетском кампусу. Јер, Милошевић је раније експроприсао територију универзитетског кампуса, а такође и јавна предузећа и имовину како би изградио цркву. Милошевићева инструментализација цркве је нешто што бисмо требали осудити, а не претварати у политичку литургију“, рекао је Курти.
Курти је рекао да неће одбацити Вашингтонски споразум, иако је он „један од лидера који је подржао председника Бајдена за разлику од председника Вучића који је снажно лобирао за председника Трампа“.
Додао је да је предложио Вашингтону „четири препоруке везане за Србију“.
„Једна је реципроцитет права мањина – у Србији постоји национални савет за Албанце али и Бошњаке. Верујем да можемо да имамо права реципроцитета. Потом сам
предложио СЕФТУ (Споразум о слободној трговини Југоисточне Европе) по узору на оно што Норвешка, Исланд и Швајцарска имају са ЕУ, тачније ЕФТА и ЕЕА. Потом, треба да се фокусирамо на проблеме несталих особа. Такође сам предложио и да Косово и Србија склопе мировну декларацију да нећемо нападати једни друге. Остале државе или желе или су се већ прикључиле НАТО савезу, са изузетком Србије. Мислим да су ови предлози реални и да треба да их остваримо. Причао сам о
Вашингтонском споразуму имајући на уму да је било очекивања да ће овај споразум фундаментално престати да буде важан за нову администрацију уколико Џо Бајден победи на изборима, а он јесте победио“, казао је Курти.
Премијер привремених приштинских институција каже да је у дијалогу Београда и Приштине „тешко разговарати док год не дође до дистанцирања од Милошевићевог режима“.
„Не видим алтернативу међусобном признавању и не желим да избегавам контроверзна питања. За мене се дијалог у Бриселу који се ослања на резолуцију Генералне скупштине од 8. септембра 2010. године своди на статус односа између Косова и Србије. Имамо ненормалне односе и нормализоваћемо их. У том циљу, како каже та резолуција, постоје четири циља која треба да постигнемо – мир, сигурност и стабилност, сарадња, афирмисање европског пута и перспективе и побољшање живота грађана. Верујем да бисмо конструктивним дијалогом могли да напредујемо“, рекао је Курти.
Он је објаснио како би„волео да Србија призна Косово, али ако Србија то не жели, морамо да наставимо да живимо без тог признања“.
„Не планирам да прошлу зависност Косова од Србије заменим новом зависношћу Косова од признања Србије наше независне државе. Дакле, већ 13 година живимо без признања Србије. Било би добро да нас Србија призна, али ја то нећу платити ни територијом Косова, ни функционалношћу наше државе. Косово је независно. Косово је признало 26 од 30 земаља НАТО-а, и 22 од 27 држава чланица ЕУ. Русија и Кина нас не признају, али САД, Француска и Велика Британија у Савету безбедности признају. Мораћемо да наставимо даље“, закључио је Курти.
