00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
У којој књижевној епохи живимо
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пречник страним речима и изразима“
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

На помолу решење највеће тајне Леонарда да Винчија

© Фото : Public domain / Leonardo da VinciЦртеж срца и крвних судова Леонардо Да Винчи
Цртеж срца и крвних судова Леонардо Да Винчи - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Пратите нас
Велики ренесансни уметник, проналазач и анатом Леонардо да Винчи има 14 живих мушких потомака, открива нова анализа његовог породичног стабла. То би једног дана могло да помогне истраживачима да утврде да ли кости покопане у француској капели припадају италијанском генију.
Леонардо да Винчи, аутопортрет - Sputnik Србија, 1920, 05.06.2019
Све Да Винчијеве мистерије — како је ренесансни геније постао миљеник теоретичара завере
Историчари Алесандро Везоси и Агнезе Сабато провели више од једне деценије пратили су генеалогију славног сликара „Мона Лизе“. Њихова мапа протеже се на 690 година, 21 генерацију и пет породичних огранака и биће од виталног значаја у помагању антрополозима да издвоје Да Винчијев ДНК секвенцирањем ДНК његових потомака, кажу истраживачи.
Поред утврђивања идентитета његових могућих остатака, секвенцирање уметникове ДНК могло би научницима да пружи и боље разумевање „Да Винчијевих изванредних талената – оштрог вида, путем генетских асоцијација“, тврде представници Пројекта „ДНК Леонардо Да Винчи“, иницијативе која има за циљ да користи генетске информације за стварање сликаревих 3Д портрета кроз процес који се назива фенотипизација ДНК.
У новој студији, Везоси и Сабато су користили историјске документе из архива заједно са директним извештајима преживелих потомака да би пронашли пет грана породичног стабла Да Винчија. Према историчарима, Леонардо је био део шесте генерације Да Винциса, преноси „Лајв сајенс“.
Истраживање породичне историје Да Винчија је тешко јер се само једном од његових родитеља може правилно ући у траг. Леонардо да Винчи, рођен ван брака у тосканском граду Анкијано, био је син фирентинског адвоката Сер Пјера да Винчија и сељанке по имену Катерина. Истраживање Мартина Кемпа, историчара уметности са Универзитета Оксфорд, сугерише да је Катерина била 15-годишње сироче у време Да Винчијевог рођења. У доби од 5 година, млади Да Винчи одведен је на своје породично имање у граду Винчи (одакле је његова породица преузела презиме) да живи код баке и деке.
Леонардо да Винчи, аутопортрет  - Sputnik Србија, 1920, 08.07.2021
Да Винчијева „Медвеђа глава“ на аукцији - очекује се цена од 12 милиона евра /фото/
Када је Да Винчи умро 2. маја 1519. године, у 67. години, није имао познату децу, а његови остаци су изгубљени, што значи да није постојала поуздана ДНК за анализу.
Ново породично стабло, које започиње 1331. године са породичним патријархом Микелеом, открило је 14 живих рођака са најразличитијим занимањима, укључујући канцеларијске раднике, посластичара, ковача, тапетара, продавца порцелана и уметника. Истраживачи ће утврдити да ли људски остаци из капеле долине Лоаре припадају да Винчију упоређујући Y хромозом у тим костима са Y хромозомом који припада Да Винчијевим мушким рођацима. Y хромозом се преноси са оца на сина и остаје практично непромењен чак 25 генерација, према истраживачима. Поред тога, проналажење фрагмената Да Винчијевог генетског кода могло би помоћи историчарима уметности да провере аутентичност уметничких дела, бележака и чланака у часописима које је наводно створио италијански ренесансни уметник поређењем откривене ДНК са траговима ДНК пронађеним на остацима. Истраживачи су своја открића објавили 4. јула у часопису „Хјуман еволушен“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала