Марихуана, амфетамини, екстази... Како је дрога престала да буде табу међу српским тинејџерима

© Flickr / Torben HansenПоследице коришћења ових синтетичких дрога много су опасније од оних које изазива марихуана
Последице коришћења ових синтетичких дрога много су опасније од оних које изазива марихуана - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Пратите нас
Дрога већ годинама није табу међу тинејџерима у Србији. Чак је изненађујуће ако у средњошколском друштву неко није пробао бар марихуану. Тако је због тога што су канабис, амфетамини и нови наркотици који не подлежу законима лако доступни и јефтини, али и због тога што су казне за малолетнике који користе или продају дрогу блаже него за одрасле.
Тинејџерима дрогу најчешће растурају вршњаци у великим градовима, а њихово снабедање наркотицима обично се повезује са навијачким групама. Ноћни клубови и музички фестивали већ годинама слове за „жаришта“ наркотика.
Најновије истраживање „Злоупотреба дроге – адолесценти у Београду“, ауторке Иване Радовановић, доцентa на Криминалистичко-полицијском универзитету, показало је да сваки седми средњошколац дилује дрогу, а да је сваки десети члан навијачке групе.

Зашто тинејџери продају дрогу

Средњошколци дрогу почну да продају из неколико разлога – под утицајем вршњака, због потребе да буду прихваћени у одређеном друштву, лаке доступности и израде наркотика, али и економских разлога.
„Тинејџери до 14 године не подлежу казненој политици. То је општеприхваћен тренд у свим европским земљама и САД“, напомиње др Светлана Вучетић Арсић из Специјалне болнице за болести зависности „Дразјерова“ за „Спутњик“.
Од 1.287 ученика, испитаних у поменутом истраживању, показало се да чак 17,7 одсто њих користи дрогу, док 14,1 одсто дистрибуира наркотике. Поређења с ранијим сличним истраживањима показују да је пораст употребе дроге међу београдским средњошколцима за период од шест година више од шест одсто, пише „Политика“.
„Ако говоримо о профилу младе особе која се интересује за дрогу и почиње да је препродаје, нема неких правила. То су особе и из тзв. сиромашних и богатих слојева друштва. То су млади људи оба пола које привлачи новац, моћ и дрога у раном узрасту. Такве особе се регрутују јер су казнене мере према њима блаже. Углавном се добијају васпитне мере, што је на првом ступњу у реду, тако да су дилерима који праве мрежу јако погодни за рад“, појашњава психолог Споменка Ћирић Јанковић која се бави превенцијом болести зависности код младих.
Како каже, организатори мреже за растурање дроге знају да препознају младе потенцијалне дистрибутере и како да их регрутују.
„Лако се улази у ту мрежу, али је проблем како из ње изаћи, јер се ту врло често праве дугови. То је пословање које није детаљно и прецизно вођено, тако да можете да особу која није довољно вешта увалите у дугове и онда је тешко изаћи. Има више ситуација које су се завршиле лоше, када млада особа не уме да изађе из проблема или нема подршку породице, па се то заврши трагично“, предочава Споменка Ћирић Јанковић.

Марихуана и амфетамини – омиљени међу средњошколцима

Тинејџери најчешће злоупотребљавају канабис, а одмах потом и амфетамине и екстази. Конопљу користе већ деценијама, док тренд узимања амфетамина траје око 15 година. Мањина средњошколаца сматра да је пробање психоактивних супстанци велики ризик, а дечаци су склонији томе да пробају наркотике него девојчице.
„То су дроге које су довеле до читавог низа смртних исхода код адолесцената у протеклих неколико година. То су они млади људи који су умирали, наизглед, из чиста мира. Они су умирали од амфетамина који доводе до ‘прегревања’ организма, односно великог губитка течности и минерала, па, сходно томе, долази до поремећаја рада срца и, обично код људи који имају неки проблем у крвним судовима, срцу или мозгу, доводи до нагле смрти“, напомиње психијатар и психотерапеут др Ивица Младеновић.
© REUTERS / Edgard GarridoТинејџери најчешће злоупотребљавају марихуану
Човек запалио џоинт на демонстрацијама за легализацију марихуане - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Тинејџери најчешће злоупотребљавају марихуану
Младеновић истиче да амфетамини изазивају еуфорично расположење, које најчешће прати деструктивно или агресивно понашање:
„Почев од онога што се сматра бенигним, да неко прави глупости под дејством дроге, па онда неко то сними и постави на интернет. То јако тешко делује на даљи психички развој, односно ментално здравље тих људи. Иде се до тога да могу да ураде нешто због чега могу да заврше у затвору или изгубе живот“.
Европско школско истраживање о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији из 2019. године (ЕСПАД), које је спровео Институт „Батут“, а у којем је анкетирано укупно 60.290 ђака из 510 школа, узраста од 15 до 16 година, показало је да је канабис током живота пробало 7,3 одсто ученика. Било коју дрогу током живота је пробало 8,6 одсто ученика, од којих је 5,6 одсто то учинило три или више пута.

На фестивале се „жмури“

Ипак, на растурање наркотика на музичким фестивалима и у ноћним клубовима се „жмури на једно око“, а огроман проблем је и то што се на тржишту наркотика свакодневно синтетише нова дрога из групе амфетамина.
„Ви имате забрану за дроге за које знате да су дроге, али за хемијску смешу или једињење за које још увек не знате да је дрога, ви немате званичну забрану и то не подлеже санкцијама“, истиче Младеновић.
Како се у ЕСПАД-у наводи, међу ученицима првих разреда средњих школа у Србији, 1,8 одсто је користило неку од нових психоактивних супстанци, чији се број брзо увећава на тржишту читаве Европе. Само у 2018. години, на Старом континенту је први пут откривено 55 нових психоактивних супстанци. Указује се и на то да је број нових супстанци у оптицају стално висок – увек их има око 30.

Како спречити децу да узимају дрогу

Спречавање деце да узимају наркотике није лак задатак. Према речима стручњака, не можемо да се ослонимо на личну одговорност малолетника, нити на систем, који каска за произвођачима и дистрибутерима дрога. Зато кључну улогу у томе игра – породица.
„Ако родитељи примете да дете има тзв. вишак новца, да се одједном око њега појављује много нових другара, који често долазе, а кратко се задржавају у кући, ако мења понашање, постаје нервозно, често изостаје из школе и мења му се успех у школи, савет је да питају дете шта се дешава, јер, када је дрога у питању, и као родитељи и као стручњаци можемо да помогнемо ефикасно, ако се проблем раније открије“, напомиње Споменка Ћирић Јанковић.
С друге стране, Светлана Вучетић Арсић истиче да и промовисање здравих стилова живота игра веома важну улогу у спречавању малолетника да конзумирају наркотике:
„То се чини позитивном идентификацијом са успешним младим људима из сфера спорта, науке, културе, а пре свега одговорним родитељством“.
Тинејџере који се лече од наркоманије у Специјалној болници за болести зависности „Дразјерова“ лекари прате више од две године у својим програмима. Знатан број њих одржава стабилну апстиненцију у том периоду.
Националне активности за спречавање малолетника да узимају дрогу саставни су део Стратегије за борбу против дрога. Очекује се да ће надлежни органи од 2022. године почети да раде на новој националној стратегији.
Прочитајте још:
Вулин: Нема никакве шансе да се марихуана легализује
Путеви дроге се укрштају на Косову: Нови извештај о рути канабиса и хероина, прању новца...
Марихуана – лек или улазница за наркоманију
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала