https://sputnikportal.rs/20210717/korak-za-srbiju-ili-za-mahinacije-kakva-je-sudbina-mini-hidroelektrana-i-sta-je---hitno-zasticeno-1127468714.html

Корак за Србију или за махинације: Каква је судбина мини хидроелектрана и шта је - хитно заштићено

Корак за Србију или за махинације: Каква је судбина мини хидроелектрана и шта је - хитно заштићено

Sputnik Србија

Усвојене измене Закона о заштити природе и Закона о водама, које се тичу изградње мини хидроелектрана и издавања водног земљишта, поделиле су јавност. Док... 17.07.2021, Sputnik Србија

2021-07-17T09:44+0200

2021-07-17T09:44+0200

2021-08-26T03:14+0200

екологија

закон о заштити природе

закон о водама

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112270/62/1122706288_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_ee2b2ea88489ab13a6ff55fb5575196e.jpg

Скупштина Србије усвојила је у среду измене Закона о заштити природе и Закона о водама. Изменама првог закона забрањена је изградња мини хидроелектрана у првој и другој зони заштите. Мини хидроелектране чија је градња већ започета неће бити довршене, а постојеће неће бити рушене.Забрањена градња мини хидроелектранаДоцент др Сунчица Вјештица, продекан за науку Факултета за примењену екологију „Футура“, сматра да су измене Закона значајан корак ка томе да се заштићена природна добра сачувају и подсећа да је проблем с мини хидроелектранама настао онда када су оне почеле да црпе непројектоване и недозвољене водне потенцијале, чиме су угрозиле животну средину.„Ово нису инсталације које су у свету забрањене, само смо ми себи дозволили да њима управљамо на начин који нам одговара. Дакле, ако немамо довољно водног потенцијала, ми ћемо узети све што нам је на располагању. Не, оне нису тако пројектоване. Ми нисмо направили економску рачуницу колико смо девастирали речни потенцијал, колико смо угрозили речни седимент, живи свет и околну животну средину. Овај Закон ће, ако ништа друго, релаксирати животну средину. И да спречимо неконтролисан рад једне мини хидроелектране, већ смо много учинили“, оцењује Сунчица Вјештица за „Спутњик“.С друге стране, уредница еколошког магазина „Чекајући ветар“ Александра Вукићевић указује на то да изменама Закона градња мини хидроелектрана у заштићеним подручијима није забрањена ако се изградња хидроелектране прогласи пројектом од националног интереса.„Ове измене и допуне нису унеле мир људима који се баве еколошком заштитом. Напротив, људи су се узбунили и траже да се тај закон повуче, јер мисле да тим одредбама које су унете може да се манипулише и да може да се направи још већа штета него што је до сада направљена“, истиче Александра Вукићевић.Проширење заштићених подручијаИзменама и допунама Закона о заштити природе заштићена подручја проширена су са седам на осам одсто територије Србије. Значајна новина је и да ће бити формирани савети корисника заштићених подручја у које ће улазити НВО, локално становништво, ловци, риболовци и пољопривредници.Александра Вукићевић напомиње да Србија дебело касни с проширивањем заштићених подручја, јер је Просторним планом било одређено да до 2020. године 12 одсто територије наше земље буде заштићено.Сунчица Вјештица, пак, сматра да ће поменуто проширење заштићених подручја помоћи у очувању српског националног блага:„Чак и тај један одсто представља значајну вредност и национално благо. Не можемо о томе говорити у мегаломанским двоцифреним бројевима. Колико год да се повећа, ми смо постигли велики напредак“.Министарство заштите животне средине ове године је планирао 250 милиона динара за опрему, чуваре и све друго што је неопходно за заштиту подручја.Издавање водног земљишта у БеоградуИзменама и допунама Закона о водама оне се третирају као један од најважнијих елемената животне средине, односно водно земљиште уређује се као добро од општег интереса.Такође, изменама Закона водно земљиште у јавној својини на територији Београда може се дати у закуп и непосредном погодбом, без јавног надметања. Ресорна министарка Ирена Вујовић напоменула је да ће држава то чинити само у посебним случајевима.Сунчица Вјештица не види проблем у томе да се водно земљиште изнајмљује „некоме од поверења“:„Ја сам сигурна да ти специфични услови подразумевају и поузданост онога ко је партнер државе и његов финансијски потенцијал и његов план даље примене. Наравно, нећу ја добити ту концесију, али ће је добити неко ко је капацитативно, стручно и финансијски компетентан да прихвати концесију над водним земљиштем. Апсолутно сам за то“.С друге стране, Александри Вукићевић је врло сумњиво то што је Закон донет по хитној процедури и што о томе није било ни јавне расправе ни обавештења:„Нека је и све у реду са Законом, није у реду што су га донели у сред лета. Апсолутно нико ништа о томе није знао до 25. јуна, док га нису ‘треснули’ на седницу. Чак на сајту ниси могао да се информишеш о одредбама Закона. Онда је то прошло, људи су сазнали. Проблематична им је та одлука, јер се већ неко време говори о томе да они преводе водно земљиште у грађевинско, што је врло опасно. Кад преведеш нешто у грађевинско земљиште, то значи да тиме може да се манипулише. У сваком слулчају, неће се зауставити на овоме“.Прочитајте још:

2021

Вести

sr_RS

хидроелектране, србија, мини хидроелектране, животна средина, воде србије,