https://sputnikportal.rs/20210718/kako-je-uspostavljena-veza-izmedju-bele-kuce-i-litijskog-pokreta-u-crnoj-gori-1127509023.html
Како је успостављена веза између Беле куће и литијског покрета у Црној Гори?
Како је успостављена веза између Беле куће и литијског покрета у Црној Гори?
Sputnik Србија
Иако је већи део опозиције Милу Ђукановићу заступао потпуно супротну политику од његовог режима у Црној Гори, прозападни спољнополитички курс државе није се ни... 18.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-18T21:18+0200
2021-07-18T21:18+0200
2021-07-18T21:18+0200
политика
црна гора
власт
мило ђукановић
бела кућа
дпс (демократска партија социјалста, црна гора)
здравко кривокапић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/12/1127508998_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_d25c07b09bff8ed2dbe9c324a3c24b48.jpg
Недоумица о којој се само спекулише је: када је и како запад успео да продре у некадашњу опозицију, па и међу вође литијског покрета који је још пре избора одиграо кључну улогу у Миловој смени. Или директније, ко је направио копчу између САД и бивше опозиције која данас води Црну Гору.Резолуција о Сребреници као и одуговлачење са потписивањем Темељног уговора са СПЦ, додатно бацају ретроспективно светло на догађаје који су се збили у време литијског референдума, а који би можда могли да понуде објашњење поменутих (не) очекиваних потеза које повлачи Влада Црне Горе. Тачније, потеза који нису у складу са прокламованом политиком опозиције пре избора.Продор Беле куће до литијског покретаЈедан од тих догађаја свакако је посета високог америчког амбасадора за верске слободе Сема Браунбека СПЦ у децембру 2019, али и писмо америчког државног секретара Мајк Помпеа пристигло на адресу архиепископа Цариградске патријаршије Елипидофора (Ламбриниадису), у коме га обавештава да САД „подржавају Владу Црне Горе у вођењу отвореног и транспарентног дијалога са СПЦ о Закону и његовој примени.Занимљиво, за гласника који је требало да пренесе речи подршке САД и тиме се препоручи као арбитар у спору између власти Црне Горе и Митрополије црногорско приморске није изабран нико из јерархије ниједне друге помесне Цркве, нарочито Руске Православне Цркве традиционално везане за Црну Гору, већ из Цариградске патријаршије.Да ли су САД на време схватиле да нерешено српско питање у Црној Гори треба да редукују на само једну његову димензију: заштиту верских права и слобода? И да ли је цела операција изведена како се и после промене власти не би ни дирнуо стратешки правац Црне Горе?Палмер избацио етничко питањеЗа „Глас Америке“ специјални изасланик Стејт департмента за Балкан Метју Палмер тада ће изјавити да су многи извештаји које су урадиле компетентне, професионалне и озбиљне институције у Црној Гори, идентификовали огроман број дезинформација, лажних вести емитованих са намером подизања тензија, да се ово претвори у етничко питање између Срба и Црногораца, када га не треба гледати као етничко питање.Дакле, требало је доказати да спор није етнички иако је Милов режим мајоризовао и на сваки дискриминисао Србе што је само крунисано нападом на СПЦ. И наравно, да постоји руско замешатељство које се мора спречити.Американци знали да је Милу крајО томе, да ли се Бела кућа укључила у решавање црквеног питања у Црној Гори преко Цариградске катедре у Америци те да ли је то тренутак када Запад продире до делова литијског покрета разговарамо са правним историчарем др Зораном Чворовићем.„Американцима који су Црну Гору држали под политичком, безбедоносном и економском контролом, било је јасно да Ђукановићев режим губи тло под ногама и да му је све теже да контролише ситуацију. То је био јасан сигнал Вашингтону да треба да се укључи у догађање народа, литије и проблеме које су епархије имале у Црној Гори са Милом Ђукановићем како би исконтролисале процес и евентуални трансфер власти. Тада су се САД укључиле и то на страни где се најмање очекивало после антисрпске политике из деведесетих година прошлог века-стајући на страну литијског покрета који је требало да има изразито српски атрибут. То је био покушај инфилтрације кроз давање отворене подршке и то у тренутку када је та подршка са свих других страна изостала“, наводи Чворовић.Цариградска патријаршија као претходницаКако је Ђукановићев режим пао на црквеном питању, западна политика је у српски национални покрет могла да се инфилтрира само посредством црквеног питања, а ту је као претходница послужила Цариградска патријаршија.У балканској стратегији осовине Вашингтон–Брисел–Цариград посебно место заузима Српска црква управо због своје национално историјске мисије. Зато је изворно атлантистички пројекат решавања свих спорних аспеката црногорског питања препуштен Цариградској патријаршији.„Цариград има два циља, један изворно свој. То је историјска саблазан Цариграда да цариградски патријарх изиграва папу. Дакле сваку кризу или унутарцрквену или у односима неке локалне цркве са државом, цариградски патријарх види као идеалну прилику да буде арбитар и да потврди своју суперматију, и неканонску тежњу да буде глава православном истоку. Други циљ је редовно споља наметнут јер је Фанар посебно у 20. и почетком 21. века отворено иступао као пука експозитура Вашингтона која је Цариграду дефинисала политичку улогу у црквеним стварима.“.Лондон није седео скрштених рукуДанас, готово годину дана након „историјских избора“ Црна Гора наставља да фигурира као НАТО база унутар српских националних територија.Речима Чворовића, српска национална политика може да добије подршку Вашингтона али пре тога мора да прихвати цементиране границе настале на Балкану 90 тих после различитих НАТО интервенција, да прихвати као коначну датост постојање БиХ, независност Косова, заувек одвојену Црну Гору од Србије и да се у у таквим оквирима национална политика под туторством Вашингтона сведе на политику бриге о правима српске националне мањине у Црној Гори, БиХ и на политику бриге за културна и верска права.Недавни долазак руског епископа после дужег времена у Црну Гору и потписивање уговора Цетињске богословије и епархије у Сибиру најављује време када ће у црквенодипломатском смислу ствари у Црној Гори изгледати природније.Видећемо да ли то може да доведе и до неких нових спољнополитичких ветрова...
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
црна гора, бела кућа, црква, веза, литије, здравко кривокапић, америка, србија
црна гора, бела кућа, црква, веза, литије, здравко кривокапић, америка, србија
Како је успостављена веза између Беле куће и литијског покрета у Црној Гори?
Иако је већи део опозиције Милу Ђукановићу заступао потпуно супротну политику од његовог режима у Црној Гори, прозападни спољнополитички курс државе није се ни минимално кориговао када су опоненти ДПС преузели власт. Није се повећало ни учешће српских политичких лидера у формирању нове државне политике иако су њихове странке победиле на изборима.
Недоумица о којој се само спекулише је: када је и како запад успео да продре у некадашњу опозицију, па и међу вође литијског покрета који је још пре избора одиграо кључну улогу у Миловој смени. Или директније, ко је направио копчу између САД и бивше опозиције која данас води Црну Гору.
Резолуција о Сребреници као и одуговлачење са потписивањем Темељног уговора са СПЦ, додатно бацају ретроспективно светло на догађаје који су се збили у време литијског референдума, а који би можда могли да понуде објашњење поменутих (не) очекиваних потеза које повлачи Влада Црне Горе. Тачније, потеза који нису у складу са прокламованом политиком опозиције пре избора.
Продор Беле куће до литијског покрета
Један од тих догађаја свакако је посета високог америчког амбасадора за верске слободе Сема Браунбека СПЦ у децембру 2019, али и писмо америчког државног секретара Мајк Помпеа пристигло на адресу архиепископа Цариградске патријаршије Елипидофора (Ламбриниадису), у коме га обавештава да САД „подржавају Владу Црне Горе у вођењу отвореног и транспарентног дијалога са СПЦ о Закону и његовој примени.
Занимљиво, за гласника који је требало да пренесе речи подршке САД и тиме се препоручи као арбитар у спору између власти Црне Горе и Митрополије црногорско приморске није изабран нико из јерархије ниједне друге помесне Цркве, нарочито Руске Православне Цркве традиционално везане за Црну Гору, већ из Цариградске патријаршије.
Да ли су САД на време схватиле да нерешено српско питање у Црној Гори треба да редукују на само једну његову димензију: заштиту верских права и слобода? И да ли је цела операција изведена како се и после промене власти не би ни дирнуо стратешки правац Црне Горе?
Палмер избацио етничко питање
За „Глас Америке“ специјални изасланик Стејт департмента за Балкан Метју Палмер тада ће изјавити да су многи извештаји које су урадиле компетентне, професионалне и озбиљне институције у Црној Гори, идентификовали огроман број дезинформација, лажних вести емитованих са намером подизања тензија, да се ово претвори у етничко питање између Срба и Црногораца, када га не треба гледати као етничко питање.
„То је намерна провокација и сматрам да одговорност за то највише лежи на Москви“, рекао је Палмер.
Дакле, требало је доказати да спор није етнички иако је Милов режим мајоризовао и на сваки дискриминисао Србе што је само крунисано нападом на СПЦ. И наравно, да постоји руско замешатељство које се мора спречити.
Американци знали да је Милу крај
О томе, да ли се Бела кућа укључила у решавање црквеног питања у Црној Гори преко Цариградске катедре у Америци те да ли је то тренутак када Запад продире до делова литијског покрета разговарамо са правним историчарем др Зораном Чворовићем.
„Американцима који су Црну Гору држали под политичком, безбедоносном и економском контролом, било је јасно да Ђукановићев режим губи тло под ногама и да му је све теже да контролише ситуацију. То је био јасан сигнал Вашингтону да треба да се укључи у догађање народа, литије и проблеме које су епархије имале у Црној Гори са Милом Ђукановићем како би исконтролисале процес и евентуални трансфер власти. Тада су се САД укључиле и то на страни где се најмање очекивало после антисрпске политике из деведесетих година прошлог века-стајући на страну литијског покрета који је требало да има изразито српски атрибут. То је био покушај инфилтрације кроз давање отворене подршке и то у тренутку када је та подршка са свих других страна изостала“, наводи Чворовић.
Цариградска патријаршија као претходница
Како је Ђукановићев режим пао на црквеном питању, западна политика је у српски национални покрет могла да се инфилтрира само посредством црквеног питања, а ту је као претходница послужила Цариградска патријаршија.
„Офанзива Цариградске патријаршије била је несумљиво иницирана од стране њихових политичких патрона из Вашингтона, а онда је Цариград помогао да се успостави копча између литијског покрета, српске националне политике у Црној Гори и Запада. Ту се епископи Цариграда одиграли улогу курира“.
У балканској стратегији осовине Вашингтон–Брисел–Цариград посебно место заузима Српска црква управо због своје национално историјске мисије. Зато је изворно атлантистички пројекат решавања свих спорних аспеката црногорског питања препуштен Цариградској патријаршији.
„Цариград има два циља, један изворно свој. То је историјска саблазан Цариграда да цариградски патријарх изиграва папу. Дакле сваку кризу или унутарцрквену или у односима неке локалне цркве са државом, цариградски патријарх види као идеалну прилику да буде арбитар и да потврди своју суперматију, и неканонску тежњу да буде глава православном истоку. Други циљ је редовно споља наметнут јер је Фанар посебно у 20. и почетком 21. века отворено иступао као пука експозитура Вашингтона која је Цариграду дефинисала политичку улогу у црквеним стварима.“.
Лондон није седео скрштених руку
Данас, готово годину дана након „историјских избора“ Црна Гора наставља да фигурира као НАТО база унутар српских националних територија.
„ Не треба занемарити ни значајну улогу Лондона у свему овоме. Лондон је вероватно био један од важних актера у читавој причи, поред Вашингтона. Свакако, нико не би требало да је изненађен, па чак ни представници ДФ којима је морало бити јасно да ће доћи до промене власти али да неће доћи до промене спољнополитичке позиције Црне Горе. Иако се Демократски фронт прави невешт, ни у преизборној капањи као ни у Споразуму за формирање Владе нигде се није помињала промена спољнополитичког курса Црне Горе. Јасно је било да су тада сви актери пристали да за западну подршку промени режима остану у оквирима које су им странци омеђали„, каже Чворовић.
Речима Чворовића, српска национална политика може да добије подршку Вашингтона али пре тога мора да прихвати цементиране границе настале на Балкану 90 тих после различитих НАТО интервенција, да прихвати као коначну датост постојање БиХ, независност Косова, заувек одвојену Црну Гору од Србије и да се у у таквим оквирима национална политика под туторством Вашингтона сведе на политику бриге о правима српске националне мањине у Црној Гори, БиХ и на политику бриге за културна и верска права.
Недавни долазак руског епископа после дужег времена у Црну Гору и потписивање уговора Цетињске богословије и епархије у Сибиру најављује време када ће у црквенодипломатском смислу ствари у Црној Гори изгледати природније.
Видећемо да ли то може да доведе и до неких нових спољнополитичких ветрова...
