Три „нападача“ истовремено: Ванредне патроле у Србији не знају где ће пре
16:07 20.07.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021)
© AP Photo / Michael Probst
Пратите нас
Србија се овога лета нашла у ситуацији да се брани од три „нападача“ истовремено: пожара, града и могућих поплава због најављених обилних падавина, које су Немачку и околне земље готово потопиле. Да ли ће овакво „ванредно“ лето остати изузетак, или је то сценарио који ће нам се због климатских промена понављати у годинама које долазе?
За више од 15 година, колико је у Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије Лука Чаушић, који је данас на његовом челу, каже за Спутњик да ни случајно није било могуће да се деси да у јулу у исто време имамо и поплаве и велики број пожара на отвореном.
Клима се, како каже, видно променила, оценивши да је то што нам се дешава управо последица климатских промена.
Непосредно пре катастрофалних поплава у Немачкој, али и Белгији, које су у мањој мери захватиле и Холандију, Луксембург, Швајцарску, Чешка се први пут суочила са торнадом.
Три „нападача“: Град, ватра и поплаве
На питање Спутњика да ли су климатске промене кривац за то што нам се дешава, метеоролог Горан Пејановић из Националног центра за климатске промене у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије одговара потврдно, истичући да је глобално загревање изазвало пораст температуре не само ваздуха, него и светског океана.
„У последњих 100 година температура ваздуха је порасла за преко један степен, а температура океана за пола степена. Дисбаланс у примању и одашиљању енергије од стране планете Земље је поремећен на ту страну — више топлоте се акумулира у њеном климатском систему, па отуда имамо и топљење ледника изнад Арктика, бројне температурне рекорде и њихово стално обарање. Онда је и очекивано да ако имате повећану енергију океана, као и атмосфере, да имате и више водене паре у ваздуху“, објашњава Пејановић, истичући да је повећана емисија угљен-диоксида, гаса са ефектом стаклене баште, окидач за промене које зовемо глобално загревање.
Екстреми нису изненађење
Он сматра да више не треба да нас чуде екстреми који се дешавају, нити овакво лето које је у Србији за кратко врме сменило дане са нормалним температурама, па екстремно високим, да бисмо потом страховали од поплава.
Наш саговорник подсећа да је у Немачкој која је под водом сада ситуација као 2014, када су нас задесиле катастрофалне поплаве и да је разлог исти. Реч је о заробљеном циклону који је за 3-4 дана испоручио велике количине падавина. Због високих температура направили су се гребени високог ваздушног притиска на истоку и западу, а у центру је тај циклон купио више водене паре него што је то уобичајено и дао велике падавине, што је резултирало поплавама, клизиштима, бујичним поплавама, указао је Пејановић.
„Климатске промене изазивају екстремно време било да се ради о високим температурама и сушама, било да је реч о великим количинама падавина. Примећујемо да број дана са количином падавина преко 20 литара на дан расте и то је случај и у Србији. С друге стране, просечна годишња количина падавина се не повећава нити смањује“, напомиње стручњак за климатске промене.
Ти подаци, како каже, упућују на то да да полако идемо ка екстремнијим временским приликама. Ове године јун нам је, подсећа он, почео сасвим нормално, са двадесетак дана нормалне температуре и падавина, нешто испод просечних. У последњој декади јуна формиран је гребен топлог ваздуха изнад Африке који је прешао и преко наше територије и Западног Балкана, што уопште није реткост, али је био стациониран, па је изазвао вишедневни топлотни талас.
Отуда и овогодишњи јунски рекорд са измерених 40,7 степени Целзијуса, којим је надмашен рекорд из 26. јуна 2017. у Смедеревској Паланци, када је температура достигла 39,7 степени.
Он истиче да се проблем климатских промена не решава за кратко време и да се и очекује даљи пораст температуре и океана и ваздуха, па тако и екстремне временске и климатске појаве.
Суша на четири године
Што се тиче наше земље и Западног Балкана, од 2000. године смо имали шест великих суша, на сваке три-четири године по једну и да је она из 2012. године Србију коштала преко две милијарде долара. У последње три године смо пак имали пријатнија лета што се тиче температуре, али кишовитија и влажнија, подсећа Пејановић.
На питање може ли још нешто да нас снађе што на нашим просторима нисмо искусили, као што је Чешку недавно први пут снашао торнадо, он каже да не зна хоћемо ли и ми имати торнада која се јављају на прелазу између хладније територије севера и топлог југа, али се дешавају у северним крајевима.
Све топлија лета
Оно што је, међутим, извесно је да нас чекају све топлија и несноснија лета. Она су код нас све више топла, неколико степени топлија на 30-40 година, него што су јесен и пролеће. Јесен се најмање загрева, али зима, пролеће, лето су све топлији, истиче наш саговорник.
Пејановић каже да није једноставно прилагодити живот климатским променама.
„Да се не бисмо коцкали са таквим стварима и зато што је адаптација тешка ствар, најбоље је да подржимо то смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Смањење производње енергије из фосилних горива је оно што би свакако требало прво да се уради да не бисмо дочекали крај столећа без морског леда на Северном полу или са променом температуре од четири-пет степени“, сматра Пејановић.
Тешко је, каже, рећи како људи могу да се адаптирају са толико повећаном температуром наше планете, а то нам је будућност ако ништа не променимо. Ублажавање климатских промена, чему је посвећен и Париски споразум и пре тога споразум измећу Кине и Америке, две земље чије индустрије највише доприносе повећаној емисији угљен-диоксида, јесте по његовој оцени врло важна ствар, практично кључна тачка у целом проблему.
