https://sputnikportal.rs/20210722/velika-medjunarodna-bitka-za-kosovo-od-septembra--kad-potpuno-izbledi-trampov-pecat-1127644198.html

Велика међународна битка за Косово од септембра — кад потпуно избледи Трампов печат

Велика међународна битка за Косово од септембра — кад потпуно избледи Трампов печат

Sputnik Србија

Када почетком септембра и формално престане да важи договор о мораторијуму за кампање признања и „отпризнавања“ Косова и Метохије, на који су се Београд и Приштина обавезали Вашингтонским споразумом, судећи према активностима које привремене приштинске институције већ сада спроводе, тешка дипломатска борба за нашу земљу – тек предстоји.

2021-07-22T20:06+0200

2021-07-22T20:06+0200

2022-08-26T13:07+0200

политика

независност

лобирање

несврстани

косово и метохија (ким)

србија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0f/1125638505_0:215:2875:1832_1920x0_80_0_0_7d02a14a32b1e47a74965cc6999171ad.jpg

Да је Приштина у „ниском старту“ за лобирање, говоре активности премијера привремених институција Аљбина Куртија, који је почетком јула посетио Атину, где је од грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса затражио да Хеленска република призна независност КиМ. Са друге стране егејске обале, турски председник Реџеп Тајип Ердоган обећао је да ће помоћи напоре Приштине у ширењу признања.Која су српска дипломатска оруђа да се супротстави приштинској агресијиШта је Србији чинити? Саговорници Спутњика, искусне дипломате, Зоран Миливојевић и Владислав Јовановић, напомињу да све горепоменуто наговештава да се ни Приштина, нити САД нису држали договора о мораторијуму, већ да су непрекидно радили на лобирању за косовску независност.Јовановић истиче да су САД, тиме што су навеле Израел да призна косовску независност, прекршиле споразум у тренутку његовог потписивања. Према његовим речима, Србија би већ сада требало да почне дискретно да ради са земљама које су убеђене да није било исправно признати косовску независност.Србији на располагању стоји наставак дипломатске акције из периода када је наша земља успешно лобирала код земаља које су признале косовску независност да та признања повуче, сматра Миливојевић. Полазна тачка Србије је да питање КиМ није решено, да је у надлежности Савета безбедности УН, као и да је за мир и стабилност неопходно да се дође до компромисног решења дијалогом.„То земље разумеју, поготово сада, када су заоштрени међународни односи и када вам нико не гарантује суверенитет и територијални интегритет осим међународног права и принципа. Борба за такав међународни поредак је исто тако и борба за одбрану нашег става везаног за КиМ“, категоричан је он.Годишњица „Несврстаних“ — прилика за српску офанзивуДобра прилика да Србија искаже своје ставове за обојицу наших саговорника биће обележавање годишњице оснивања организације „Несврстаних“ земаља у Београду 11. и 12. октобра — међу „Несврстанима“ има много оних који нису признали косовску независност, па и важних држава као што су Индија, Индонезија или Иран.Уз то, за Србију су важна и начела „Несврстаних“ као што су немешање у унутрашња питања других, чување суверенитета и територијалног интегритета држава, начело да се сила не употребљава у међународним односима…Такође, међу „Несврстанима“ постоји и много држава које се могу наћи у истој ситуацији као и Србија, каже Миливојевић.Скуп представника „Несврстаних“ у Београду Србија не само да може да искористи за акцију поводом КиМ, већ и да подсети на улогу коју је Југославија одиграла у борби земаља „Трећег света“ током деколонизације и њихове борбе за независност — а Србија је, захваљујући неутралности, у том смислу права наследница Југославије, објашњава Јовановић.Питање Јерусалима — ветар у леђа СрбијиСрбији као, како Јовановић каже, мали ветар у леђа даје и чињеница да наша земља није испунила све обавезе из Вашингтонског споразума – пресељење српске амбасаде у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Многе муслиманске земље доживеле су отварање приштинске амбасаде у Јерусалиму као издају – тим речима о том питању изјаснио се управо турски председник. Међутим, у случају Турске ради се о историјским и верским везама и интересима.„Државе које немају те историјске наслаге у сећањима, нити амбицију да се врате на старе просторе, а то је већина муслиманских земаља, немају ту врсту хипотеке, слободније би могле да размотре косовско питање и да схвате да је стварање ’посебног случаја‘ од Косова латентна и перспективна опасност за интегритет њихових држава, јер се њихове националне мањине и заједнице увек могу позвати на тај случај како би оправдале свој сецесионизам“, закључује Јовановић.

https://sputnikportal.rs/20210719/erdogan-turska-radi-na-povecanju-broja-zemalja-koje-priznaju-kosovo-1127543874.html

https://sputnikportal.rs/20210527/vucic-kurtijev-igrokaz-o-kosovskom-a-ne-srpskom-nasledju-1125463437.html

https://sputnikportal.rs/20210701/promenile-su-se-okolnosti-vucic-o-preseljenju-ambasade-u-jerusalim-za-sta-rok-upravo-istice-1125801145.html

србија

2021

Вести

sr_RS

србија, косово, независност, признање, владислав јовановић, зоран миливојевић, никола јоксимовић