https://sputnikportal.rs/20210724/ima-li-srbija-dovoljno-lobista-1127713069.html
Има ли Србија довољно лобиста?
Има ли Србија довољно лобиста?
Sputnik Србија
Најјачи лобији у свету по правилу увек су тамо где су највећи интереси и новац. Лобирање, како политичко, тако и привредно, сматра се врло важним алатом у... 24.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-24T09:53+0200
2021-07-24T09:53+0200
2021-07-24T09:53+0200
економија
лобирање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111744/02/1117440222_0:85:3103:1830_1920x0_80_0_0_a9c2a78e2ffd0235d09d7cfc172b36f0.jpg
Усвајањем Закона о лобирању који је ступио на снагу у августу 2019. године у Србији је уведен врло важан механизам за борбу против корупције, а сама делатност лобирања преусмерена је у легалне токове, објашњава за портал „Бизнис“ председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић.„У регистру Агенције за спречавање корупције данас има 33 регистрованих лобиста као физичких лица и три правна лица, док страних физичких и правних лица, која такође имају могућност да се региструју, за сада нема“, каже Вуковић и додаје да се увођење лобирања нигде не дешава преко ноћи, али је веома значајно што је законом понуђен механизам да се прописи мењају, доносе и укидају на законом предвиђен и транспарентан начин.„Закон је усвојен, али је неопходно да се он полако усвоји, како у привредној, тако и у политичкој пракси. На економске токове он тек треба да почне да утиче, али је пандемија мало успорила његову примену, тако да Закон о лобирању тек треба да пружи свој прави ефекат. Сада је потребан додатни напор, како државе, тако и лобиста и Агенције за спречавање корупције“, наводи Вуковић.На питање где је граница између лобирања и корупције, због чега многи ову професију често сматрају сумњивом, први српски лобиста наводи да се због доношења овог закона разноразни неформални саветници полако померају у сиву зону, јер сада постоји начин да се легално лобира.Где је Србија када је реч о лобирањуНајјачи лобији увек су тамо где су велике корпорације и индустрије и где се „врти“ највећи новац. Како објашњава наш саговорник, лобирање је присутно увек када нека нова индустрија улази на тржиште, када повећава своје инвестиције и улогу на одређеном тржишту.„Када се ради о економском лобирању разлика постоји у односу на тренутни статус држава. Земље у региону које су по овом питању одмакле од нас су оне које су пре примљене у ЕУ. Хрватска, Словенија, пре тога Мађарска и Румунија, већ су научиле како функционишу механизми у ЕУ и како се треба борити за сопствени интерес. Улазак у ЕУ не подразумева аутоматско благостање и приступ фондовима. Све то захтева веома суптилна лобирања јер је Брисел, после Вашингтона, друго чвориште када је реч о лобирању, то знају сви који долазе у контакт са страним инвеститорима и бриселском администрацијом“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, лобирање
Има ли Србија довољно лобиста?
Најјачи лобији у свету по правилу увек су тамо где су највећи интереси и новац. Лобирање, како политичко, тако и привредно, сматра се врло важним алатом у борби за различите интересе због чега многи имају опречна мишљења о лобистима.
Усвајањем Закона о лобирању који је ступио на снагу у августу 2019. године у Србији је уведен врло важан механизам за борбу против корупције, а сама делатност лобирања преусмерена је у легалне токове, објашњава за портал „Бизнис“ председник Друштва лобиста Србије Ненад Вуковић.
„У регистру Агенције за спречавање корупције данас има 33 регистрованих лобиста као физичких лица и три правна лица, док страних физичких и правних лица, која такође имају могућност да се региструју, за сада нема“, каже Вуковић и додаје да се увођење лобирања нигде не дешава преко ноћи, али је веома значајно што је законом понуђен механизам да се прописи мењају, доносе и укидају на законом предвиђен и транспарентан начин.
Све о домаћој и светској економији
„Закон је усвојен, али је неопходно да се он полако усвоји, како у привредној, тако и у политичкој пракси. На економске токове он тек треба да почне да утиче, али је пандемија мало успорила његову примену, тако да Закон о лобирању тек треба да пружи свој прави ефекат. Сада је потребан додатни напор, како државе, тако и лобиста и Агенције за спречавање корупције“, наводи Вуковић.
На питање где је граница између лобирања и корупције, због чега многи ову професију често сматрају сумњивом, први српски лобиста наводи да се због доношења овог закона разноразни неформални саветници полако померају у сиву зону, јер сада постоји начин да се легално лобира.
„Лобирање је транспарентан, на закону заснован, организован утицај на доносиоце одлука. Посао лобисте је да се залаже за интерес свог клијента, али искључиво у складу са јавним интересом и дозвољеним средствима, користећи научне, економске и политичке аргументе“.
Где је Србија када је реч о лобирању
Најјачи лобији увек су тамо где су велике корпорације и индустрије и где се „врти“ највећи новац. Како објашњава наш саговорник, лобирање је присутно увек када нека нова индустрија улази на тржиште, када повећава своје инвестиције и улогу на одређеном тржишту.
„Када се ради о економском лобирању разлика постоји у односу на тренутни статус држава. Земље у региону које су по овом питању одмакле од нас су оне које су пре примљене у ЕУ. Хрватска, Словенија, пре тога Мађарска и Румунија, већ су научиле како функционишу механизми у ЕУ и како се треба борити за сопствени интерес. Улазак у ЕУ не подразумева аутоматско благостање и приступ фондовима. Све то захтева веома суптилна лобирања јер је Брисел, после Вашингтона, друго чвориште када је реч о лобирању, то знају сви који долазе у контакт са страним инвеститорима и бриселском администрацијом“.
