„Славица“ и „Валтер“ као вестерни: Како су наши филмски плакати настали по узору на Леонеа и Форда
20:45 24.07.2021 (Освежено: 21:00 24.07.2021)
© Sputnik / Весна Лапчевић
Пратите нас
Од крими драма, филмова који су популарисали социјализам и живот радника, до гигантских плаката о партизанским филмовима, изложба „Трагови једног времена: Филмски плакат 1945-1970.“ сведочи о вредностима на којима су одрастале читаве генерације. За бољи дијалог са публиком, неки од њих рађени су по узору на вестерне Серђа Леонеа или Џона Форда.
По узору на америчке филмове
Изложба „Трагови једног времена — Филмски плакат 1945-1970.“ која је отворена у галерији Отвореног универзитета у Суботици, представља филмске плакате из фундуса и архиве Филмског центра Србије. За потребе изложбе одабрано је 50 плаката филмова који су настали ’40-их, ’50-их и ’60-их година прошлог века и представљају значајна дела југословенске кинематографије, као што су „Славица“, „Скупљачи перја”, „Кад будем мртав и бео”, „Рани радови”, „Марш на Дрину”, „Валтер брани Сарајево“ и многи други.
„Ако данас погледамо филмске плакате од ’45. до ’70. године, схватамо да предрасуде о цензури у Југославији, нарочито према филмским ствараоцима, нису тачне. Пример за то су плакати за филмове Жике Митровића који су били модерни, дизајнирани по узору на америчке филмове“, каже за Спутњик директор Филмског центра Србије Гордан Матић.
Према његовим мишљењу, реч је о плакатима који нам говоре о некадашњем начину комуницирања са публиком, како се тада третирао гледалац и како су се продуцент и дизајнери односили према жанровима.
„Са ове временске дистанце, ми често мислимо да је то било ригидно време и да су постојале неке заграде, али видећемо да су то дизајнерски изузетно интересантне и шаролике идеје“, сматра он.
Плакат за први југословенски филм „Славица“
© Sputnik / Весна Лапчевић
Граматика нове писмености
Први филмски плакат који је одштампан за промоцију филма „Поливени поливач“ браће Лимијер преузео је форму литографија Тулуз-Лотрека, њихов минимализам и необичну употребу типографије. Даље је филмски плакат, у циљу најаве новог филма и информисања публике о биоскопском репертоару, развијао своју „граматику“ која привлачи пажњу модерних гледалаца.
„Скретање пажње на основу визуала за које дизајнер или продуцент одлуче да су добри за комуникацију, пре свега, са публиком која је пролазила поред тих плаката, мењао се током времена, јер се и публика мењала“, објашњава наш саговорник и додаје да су постојали различити плакати за исти филм који су били намењени различитим гледаоцима.
„Један ће плакат ићи у руралне средине и он ће комуницирати са публиком кроз приказ Мије и Чкаље, а друго су арт визуали за урбане средине, у којима су уметници промишљали како да се обрате публици на сугестиван и стилизован начин, а не директно, имплицитно“, наводи Матић.
„Сумњиво лице” у режији Соје Јовановић
© Sputnik / Весна Лапчевић
Сведочанство велике кинематографије
Следећи обрасце „економије пажње“ који су долазили за Запада, плакати за југословенске филмове развијали су сопствени дијалог са публиком, а њихов уметнички домет није каскао за светом. Познато је да је за енглеску верзију филма „Битка на Неретви“ баш Пабло Пикасо дизајнирао плакат. Осим овог маестралног изузетка, југословенска кинематографија могла је да се похвали и наградама које су њени филмски плакати освајали.
„Било је изузетних уметника који су радили филмске плакате, у различитим техникама, као што су бурлескни плакати за филмове Соје Јовановић или изузетан плакат за филм ’Скупљачи перја‘. Плакат за филм Воје Нановића ’Чудотворни мач‘ је, рецимо, освојио неколико награда у то време, а мени посебну пажњу привлаче визуали за филмове Франтишека Чапа, који су рађени у акварелу и који доносе прашку школу визуелног изражавања кроз плакат“, тврди наш саговорник.
Он подсећа и на то да су југословенски партизански филмови имали плакате веома сличне онима који су рађени за вестерне Серђа Леона, Џона Форда.
Плакат за филм „Скупљачи перја” Александра Петровића
© Весна Лапчевић
Теоретичар уметности Јован Чекић у каталогу изложбе пише да су филмски плакати били путокази кроз младалачко доба дубоко урезано у сећању.
„Филмски плакати су део младости, незамењиви топоси кривудаве линије одрастања, који су формирали читаве генерације у нарастајућем медијском хаосу. Филмски плакати из времена када је филм мењао сензибилитет читавих генерација имају све већу и емотивну и културну вредност“, наводи Чекић.
Изложба ће бити отворена до 1. августа
© Весна Лапчевић
