Кад ће у Србији заживети загарантована пензија и за оне који је нису зарадили

CC0 / Pixabay / Пензионери у парку
Пензионери у парку - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2021
Пратите нас
Да би могле да заживе социјалне пензије за оне који нису остварили никакву, а имају више од 65 година и нису у снази да зарађују за живот, најпре би требало да заживи Закон о социјалној карти, сматрају саговорници Спутњика. А он ступа на снагу 1. марта 2022.
Може ли уопште Србија и када до социјалних пензија — о тој теми, али и другим које муче „регуларне“ пензионере би, између осталог, са челницима Министарства за рад требало да буде речи на састанку који би могао да буде одржан наредне недеље, изјавио је за Спутњик председник Синдиката пензионера Србије „Независност“ Милош Грабунџија.

Када би Србија могла до социјалних пензија

„Идуће недеље ћемо договорити састанак са министарком. Морамо разговарати на ту тему. Она је одговорила на наше примедбе које смо дали на Закон о пензијско-инвалидском осигурању — да се у њега унесе обавеза враћања пензија које су узете. На том разговору са министарком ћемо иницирати и увођење тих социјалних пензија“, рекао је Грабунџија.
Он истиче да су и Европском парламенту послали предлог да се донесе Резолуција да те пензије буду регулисане на исти начин, да су у редовном контакту са колегама из Федерације европских синдикалних централа старих особа, са седиштем у Бриселу, чији ће генерални секретар у септембру доћи у Београд.
Када је у мају ове године министар за бригу о селу Милан Кркобабић оживљавао ту идеју, рекао је да би сви грађани који из различитих разлога нису остварили ниједну врсту пензије, могли ускоро да добију „гарантовану пензију“.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПошта Србије
Пошта Србије - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2021
Пошта Србије

Кад заживи социјална карта

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тада је саопштило да је постојећи начин заштите минималног стандарда старијег становништва у потпуности примерен нашим условима и потребама, али да ће наставити да прате и анализирају стање у тој области.
Бољи увид ће се добити када буде заживела социјална карта, тако да ће се у будућности наставити дискусија о томе да ли је оправдано и потребно увести социјалну пензију у Србији и у ком облику, оценили су у Министарству.
Оно што је извесно је да је Србија, земља све старијег становништва, у којој је просечна старост 43,3 године. Крајем 2018. године професорка ФЕФА и програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић указала је на то да у Србији 90.000 старијих не остварује право на пензију. Како данас процењују у Савезу пензионера Србије, око 230.000 житеља старијих од 65 година су без икаквих примања.

Хоће ли дочекати поштара

Могу ли се они надати да ће дочекати да им на врата закуца поштар са коликом-толиком „пензијом“? Та идеја до сада није реализована, иако је била планирана још Стратегијом о старењу из 2006, којој је рок истекао 2015, а нова није донета.
Матковићева је пре три године констатовала да у Србији постоји општи програм социјалне помоћи намењен сиромашнима, али да мали број старих остварује ово право и да је поседовање нешто веће имовине од прописане најважнија препрека за остваривање права. Уз то, стари су и неинформисани о компликованим административним процедурама.
Она је оценила да постоје три опције, од којих је једна увођење социјалне пензије као минималног прихода за све старе који нису остварили право на пензију по основу осигурања. Осим великих буџетских издвајања за те сврхе, она је недостатак таквог решења видела и у могућности да се међу корисницима нађе један број оних који нису сиромашни.

Логика домаћинства, а не појединца

Друге две опције су, по њеном виђењу, биле социјалне пензије, али само усмерене на сиромашне и то уз релаксирање појединих имовинских услова, на пример ограничења која се односе на земљишни максимум за старачка домаћинства.
Она и данас указује на тај моменат, али и да у случају социјалне пензије треба ићи логиком домаћинства, а не појединца, али и да та примања не би могла да буду већа или једнака онима која се остварују на основу плаћених доприноса, попут пољопривредних пензија. У супротном, то би обесмислило издвајања за доприносе и они би били доведени у питање, јер би се људи питали зашто онда они издвајају за доприносе.
© Sputnik / Дејан СимићБеограђани фотографишу Победника
Београђани фотографишу Победника - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2021
Београђани фотографишу Победника

Динамику диктира и пандемија

Председник Савеза пензионера Србије Андреја Савић указује на различите моделе могуће реализације идеје о социјалним пензијама.

„То треба решавати на начин који би био и хуман и правичан и крајње објективизован. Ми смо већ у оквиру Савеза пензионера Србије разматрали различите могућности и о тим нашим предлозима ћемо упознати ресорно Министарство и надлежне институције. Која ће бити динамика у решавању овог питања, тешко је у овом тренутку рећи. Ипак се још налазимо у условима епидемиолошке ситуације и сигурно је да ће та листа приоритета у мерама државне политике бити вагана према том здравственом критеријуму“, каже Савић за Спутњик.

Он сматра да је цифра од око 230.000 старијих од 65 година који би требало да буду обухваћени социјалним пензијама велика у односу на укупан број од око 1,7 милиона регуларних пензионера и да би зато наредни корак требало да буде да ресорно Министарство у садејству са надлежним институцијама, укључујући и Савез пензионера, направи врло прецизан елаборат.
Оно што је извесно, по оцени Савића, јесте да решавање тог питања не би смело да поремети успостављени пензиони систем и да треба изнаћи могућност да се директно из буџета одвоје одговарајућа средства којима би се држава ставила у службу социјалне заштите те популације.

О износу без спекулација

Држава мора да буде та која ће повући конкретне кораке, оценио је наш саговорник, не желећи да спекулише који би то могао да буде износ социјалне пензије испод кога не би требало ићи. У вагању тих односа мора озбиљно да са узме у обзир висина регуларно стечених пензија, али и однос према цени потрошачке корпе и према расту инфлације, оценио је Савић.
„Један од отежавајућих проблема у објективном усмеравању ситуације је што још није заживела социјална карта“, каже председник Савеза пензионера. Ипак додаје да према информацијама које имају, охрабрује позитиван однос надлежних државних институција, тако да се полако стичу услови да се и конкретно искорачи у решавање проблема социјалних, односно гарантованих пензија.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала