https://sputnikportal.rs/20210725/trka-letelica-na-zemlji-ko-ce-biti-brzi-1127740155.html
Трка „летелица на земљи“: Ко ће бити бржи
Трка „летелица на земљи“: Ко ће бити бржи
Sputnik Србија
Возови су постали „летелице на земљи“, јер достижу брзине и до 600 километара на сат. Наиме, Кина је недавно представила нови воз из серије „маглев“ (магнетне... 25.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-25T13:02+0200
2021-07-25T13:02+0200
2021-07-25T13:02+0200
економија
брзи воз
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112147/24/1121472421_0:72:2795:1644_1920x0_80_0_0_d15bf6043855b514f10d75d3b59b475d.jpg
Железнички саобраћај је веома битан део саобраћајне инфраструктуре у свету, посебно у развијеним земљама и економским силама попут Кине, Јапана, Русије, Сједињених Америчких Држава. Квалитет пруга и шинских возила одавно се не доводи у питање, акценат се све више ставља на брзину возова.„China Railway Rolling Stock Corp.“ саопштила је да ће Кина ускоро постати „транспортна велесила“ са новим возом који плута изнад колосека употребом електромагнетне силе, известио је „South China Morning Post“. Овај воз би требало да буде у функцији за путнике за пет до 10 година. Најмногољуднија земља на свету је на овај начин ставила конкурентима до знања да жели да узме примат у железничком саобраћају и поставила им је нови задатак, да смисле нешто „брже“, што пре, објавио је портал „Бизнис“.Трка у улагању у железнички транспортФинансијска улагања у железнички транспорт мере се у милијардама долара, а и током председничке кампање Џо Бајден причао је о „железничкој револуцији“ у САД. Гувернери у три америчке државе одбили су грантове за брзе железнице, из страха да не би морали због евентуалних прекорачења трошкова да дотирају изградњу из државног буџета, али Калифорнија је веома радо прихватила 3,9 милијарди долара, за планирани калифорнијски брзи железнички систем од 520 миља, односно 836 километара.Овај транспортни систем би требало да повеже Лос Анђелес и Сан Дијего на југу, са Сан Франциском и Сакраментом на северу, по првобитној процени трошкови овог пројекта износиће 25 милијарди долара.Затегнути дипломатски односи између Кине и САД могу да појачају трку у улагању у овај саобраћајни сектор, али брзе пруге нису ништа ново, и наравно, све економски стабилније земље улажу и развијају ову индустријску грану.Јапански возови и брзе шине су већ надалеко познати, а тренутно је у тест фази воз „LO Series Maglev“, који држи рекорд међу копненим шинским возилима са достигнутом брзином од 601 км/х. Овај воз би по завршетку тестирања требало да „успори“ на 498 км/х, и да путовање од станице Схинагава до Осаке (преко 370 км) пређе за један сат и седам минута.Француска већ дуги низ година држи корак са светом у овој индустрији, те је тако још 2007. године воз „TGV POS“ поставио светски рекорд у брзини шинских возила са импресивних 574 км/х. Возом управља француска железничка компанија СНЦФ за употребу на рути која саобраћа између Париза, источне Француске и јужне Немачке. У редовном саобраћају, овај воз достиже максималну брзину од 370 км/х.Западна Европа генерално има добру мрежу пруга. Држављани Европске уније користе овај вид транспорта како у међуградском, тако и у међународном саобраћају. На овај начин, осим развоја туризма, али и образовања (више младих користи овај вид превоза), смањује се и загађење животне средине. За то су најбољи пример Швајцарци, код којих возови иду и до високих тачака на Алпима. Остали моторни саобраћај је у овом делу земље забрањен.Портал наводи да не може да се изостави ни Србија, која је некада у склопу Југословенске железнице имала веома добру железничку инфраструктуру и традицију путовања возом.Овај вид транспорта је годинама уназад, како се оцењује, потпуно деградиран, иако се виде помаци у налажењу решења, односно оживљавања железнице. Према најавама званичника ове јесени воз „Штадлер“ требало би да иде брзином од 200 километара на сат на линији Београд-Нови Сад.Такође, из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је саопштено да ће изградња пруге од Београда до Ниша бити једна од највећих инфраструктурних инвестиција.
https://sputnikportal.rs/20210720/hiljadu-kilometara-za-dva-i-po-sata-kina-lansirala-najbrzi-voz-na-svetu-video-1127570366.html
https://sputnikportal.rs/20210602/da-li-kina-planira-da-izgradi-superprugu-do-amerike-dugu-13000-kilometara-1125508460.html
https://sputnikportal.rs/20210408/200-na-sat-potpisan-ugovor--brzi-vozovi-stizu-u-srbiju-1125042638.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, брзи воз
Трка „летелица на земљи“: Ко ће бити бржи
Возови су постали „летелице на земљи“, јер достижу брзине и до 600 километара на сат. Наиме, Кина је недавно представила нови воз из серије „маглев“ (магнетне левитације), наводећи да може да достигне поменуту брзину, што ће га учинити најбржим копненим транспортним возилом на свету.
Железнички саобраћај је веома битан део саобраћајне инфраструктуре у свету, посебно у развијеним земљама и економским силама попут Кине, Јапана, Русије, Сједињених Америчких Држава. Квалитет пруга и шинских возила одавно се не доводи у питање, акценат се све више ставља на брзину возова.
„China Railway Rolling Stock Corp.“ саопштила је да ће
Кина ускоро постати „транспортна велесила“ са новим
возом који плута изнад колосека употребом електромагнетне силе, известио је „
South China Morning Post“. Овај воз би требало да буде у функцији за путнике за пет до 10 година. Најмногољуднија земља на свету је на овај начин ставила конкурентима до знања да жели да узме примат у железничком саобраћају и поставила им је нови задатак, да смисле нешто „брже“, што пре,
објавио је портал „Бизнис“.
Трка у улагању у железнички транспорт
Финансијска улагања у железнички транспорт мере се у милијардама долара, а и током председничке кампање Џо Бајден причао је о „железничкој револуцији“ у САД. Гувернери у три америчке државе одбили су грантове за брзе железнице, из страха да не би морали због евентуалних прекорачења трошкова да дотирају изградњу из државног буџета, али Калифорнија је веома радо прихватила 3,9 милијарди долара, за планирани калифорнијски брзи железнички систем од 520 миља, односно 836 километара.
Овај транспортни систем би требало да повеже Лос Анђелес и Сан Дијего на југу, са Сан Франциском и Сакраментом на северу, по првобитној процени трошкови овог пројекта износиће 25 милијарди долара.
Затегнути дипломатски односи између Кине и САД могу да појачају трку у улагању у овај саобраћајни сектор, али брзе пруге нису ништа ново, и наравно, све економски стабилније земље улажу и развијају ову индустријску грану.
Русија може да се похвали најпознатијом пругом на свету, чувеном Транс-сибирском линијом, која повезује западну Европу са источном Азијом. Дужина пруге од Москве до Владивостока износи 9.288 километара и пуштена је у рад пре тачно 105 година (1916).
Јапански возови и брзе шине су већ надалеко познати, а тренутно је у тест фази воз „LO Series Maglev“, који држи рекорд међу копненим шинским возилима са достигнутом брзином од 601 км/х. Овај воз би по завршетку тестирања требало да „успори“ на 498 км/х, и да путовање од станице Схинагава до Осаке (преко 370 км) пређе за један сат и седам минута.
Француска већ дуги низ година држи корак са светом у овој индустрији, те је тако још 2007. године воз „TGV POS“ поставио светски рекорд у брзини шинских возила са импресивних 574 км/х. Возом управља француска железничка компанија СНЦФ за употребу на рути која саобраћа између Париза, источне Француске и јужне Немачке. У редовном саобраћају, овај воз достиже максималну брзину од 370 км/х.
Западна Европа генерално има добру мрежу пруга. Држављани Европске уније користе овај вид транспорта како у међуградском, тако и у међународном саобраћају. На овај начин, осим развоја туризма, али и образовања (више младих користи овај вид превоза), смањује се и загађење животне средине. За то су најбољи пример Швајцарци, код којих возови иду и до високих тачака на Алпима. Остали моторни саобраћај је у овом делу земље забрањен.
Портал наводи да не може да се изостави ни Србија, која је некада у склопу Југословенске железнице имала веома добру железничку инфраструктуру и традицију путовања возом.
Овај вид транспорта је годинама уназад, како се оцењује, потпуно деградиран, иако се виде помаци у налажењу решења, односно оживљавања железнице. Према најавама званичника ове јесени воз „Штадлер“ требало би да иде брзином од 200 километара на сат на линији Београд-Нови Сад.
Такође, из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је саопштено да ће изградња пруге од Београда до Ниша бити једна од највећих инфраструктурних инвестиција.
Све о домаћој и светској економији
