„Пуцњи у Марсеју“ — потпуно ново светло на убиство краља Александра /фото/
20:26 29.07.2021 (Освежено: 11:19 30.07.2021)
© Фото : Промо
Пратите нас
Да ли је Други светски рат почео пуцњима у Марсеју, да ли су краљ Александар и Луј Барту прве жртве највећег војног сукоба у историји света, шта је прећутано на суђењу починиоцима атентата — нека су од питања које поставља филм „Пуцњи у Марсеју“, каже за Спутњик сценариста и редитељ Гордан Матић.
Његов филм који ће светску премијеру имати 5. августа, у оквиру главног програма Филмског фестивала у Херцег Новом, баца ново светло на убиство краља Александра Карађорђевића.
Прва жртва Другог светског рата
Филм „Пуцњи у Марсеју“ прати судски процес терористима који су били саучесници Владе Георгијева Черноземског, главног атентатора на краља Александра и министра спољних послова Француске Луја Бартуа. Главни јунаци су тужиоци, адвокати, судије, оптужени и сведоци самог догађаја у коме је атентатор Черноземски, припадник ВМРО, са четири метка на лицу места ликвидирао југословенског краља.
Постер за филм „Пуцњи у Марсеју“
© Фото : Промо
Кроз реконструкцију и драматизацију правог процеса, али и кроз оно што је изостављено током суђења, испричана је судска драма најближа истини о самом суђењу.
„Филм се бави процесом суђења атентатору на краља Александра и његовим помагачима, оптуженима за догађај који се одиграо 1936. године. Сценарио је настао на основу правих транскрипта са суђења“, каже редитељ Матић.
Он додаје да ће, с обзиром да је јавности мало познато шта се дешавало на суђењу, филм отворити и нека нова питања за публику.
„То је пре свега питање да ли је Други светски рат почео пуцњима у Марсеју, да ли су Луј Барту и краљ Александар од Југославије били његове прве жртве“, прецизира Матић.
Kад је написан план за распад Југославије
Суђење атентаторима, према његовом мишљењу, намерно или случајно потиснуто је у други план. Отуда сматра да је много важније оно што је на том суђењу прећутано од оног што је током суђења изговорено.
„Што смо више улазили у архивску грађу са овог процеса, постало је јасно да је оно што нам се догодило деведесетих година било познато још тада. Пламен грађанског рата који смо недавно проживели тињао је већ тада када су и оптужени и француска одбрана и њихови званичници изнели ставове по питању заједничке државе јужних Словена. Али није имао ко да слуша“, открива редитељ.
© Фото : промо
Коме је сметала Југославија
Редитељ подсећа да су велика очекивања била да ће током суђења доћи до открића ко заправо стоји иза убиства и да ли су то тројица терориста Звонимир Поспишил, Мијо Краљ и Иван Рајић оптужени за саучесништво. Али, промене које су се дешавале у Европи између атентата и почетка суђења, унеле су не само неспокој, него и могућност да убице буду ослобођене, будући да је позадина целог процеса тајновита.
„Краљ Александар Карађорђевић био је сведок уједињења неких земаља попут Италије, Француске. Дубоко верујем да му је идеја уједињења словенских народа по узору на велике земље била на уму када је наследио оца, краља Петра. Међутим, уједињење Словена није одговарало многим народима, нашим суседима попут Бугарске, Мађарске, Аустрије. И тиме се, између осталог, бави наш филм“, наводи редитељ.
Он каже да победа краља Александра у Првом светском рату има за последицу то да Мађарска остаје без Војводине, Бугарска без Македоније, Аустрија без изласка на море, због чега је српски краљ имао много политичких противника.
„Владо Георгијев Черноземски, атентатор на краља Александра, био је професионални убица. Он јесте припадао ВМРО, али није био човек идеологије. Иза њега је у том тренутку већ било неколико убиства за које је првобитно осуђен на смртну казну, а потом помилован у Софији. Био је убица професионалац, убијао је за новац. Шта је, међутим, позадина убиства српског краља — то ми покушавамо да откријемо у филму“, истиче редитељ и подсећа да је краљ Александар сметао и многим Србима због политике попуштања Хрватима.
© Фото : Промо
„Сви су знали да ће се атентат десити. Чак је и сам краљ знао да су атентатори у Марсеју, што је веома чудно. Тим ’сазнањима‘ почиње наш филм“, наглашава Матић.
Након атентата превладале групе склоне фашизму и нацизму
Убиство краља је један од најважнијих догађаја у српској историји, а око атентата кружиле су многе приче и легенде. Оно што су факти на којима се, како Матић каже, заснива сценарио, јесте да су убице стигле из Мађарске, да је од тројице атентатора којима се судило један доживео Други светски рат, да је Владо Георгијев дошао из Италије, иако ова земља нигде током суђења није поменута, да је Француска тражила изручење Анта Павелића и Еугена Кватерника као подстрекаче и организаторе убиства, али да их Италија никада није изручила...
„Велика је разлика између 1934. када се убиство десило и суђења из 1936. године. Месец дана пред атентат на Бијеналу у Венецији први пут су се упознали Хитлер и Мусолини. Луј Барту који је био фактор стабилности у Европи, човек чије су мишљење и Хитлер и Стаљин слушали, бива замењен Пјером Навалом, који је касније проглашен за издајника Француске због сарадње са Хитлером. Историја је показала да су након атентата групе склоније фашизму и нацизму превладале“, тврди Матић који је, како каже, са великом одговорношћу приступио овој теми.
© Фото : Промо
„Теме засноване на истинитим догађајима имају своју армију гледалаца, због тога осећам огромну личну одговорност. Свестан сам да ће бити људи који се неће сложити са мојим углом гледања, али и они морају бити свесни да је ово пре свега филм.“
У филму „Пуцњи у Марсеју“ који је написао и режирао Гордан Матић, док је на сценарију радио и Владимир Андрић, главне улоге тумаче Тихомир Станић, Владимир Алексић, Светозар Цветковић, Гордан Кичић, Страхиња Блажић и Ђорђе Ђоковић.
Светску премијеру имаће 5. августа на филмском фестивалу у Херцег Новом, а пред домаћом публиком — на Филмским сусретима у Нишу. Планирано је да у српске биоскопе стигне у октобру, на годишњицу атентата.
