„Далеки рођаци“: Земље које секу корене са Русима и Србима
22:30 31.07.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Попут Хрватске и Црне Горе, где се делови друштва упињу у покушајима прекрајања историјских чињеница и брисању веза са Србијом, и украјинске власти покушавају да преиначе историју и раскрсте све везе са Русијом и истргну заједничке корене руског и украјинског народа.
Ако је раније украјински председник Владимир Зеленски говорио да Руси и Украјинци нису један народ, сада их назива „далеким рођацима“ и „нећацима“ и још тврди да је Украјина једина наследница Кијевске Русије, једне од најмоћнијих држава средњовековне Европе.
Украјински лидер је у видео-обраћању поводом 1033. годишњице покрштавања Кијевске Русије истакао да су Крим и 24 области Украјине „њена деца“ и њени „наследници“, чиме је „између редова“ одговорио и руском председнику Владимиру Путину, који је више пута истицао да су Руси и Украјинци један народ.
Кијев би да промени историју
Међутим, Зеленски сматра да „далеки рођаци“ и „нећаци“ не би требало да задиру у наследство Кијевске Русије и да „покушавају да докажу своју укљученост у историју стару хиљаду година и хиљаде догађаја повезаних с њом, налазећи се хиљадама километара од места где се она одвијала“.
Тежњу Кијева да преиначи историју и да Украјину представи као једину наследницу Кијевске Русије, руски историчари и политиколози сматрају апсурдном, а прекрајање историје неприхватљивим.
„Од Зеленског се није могло очекивати ништа друго. Он само понавља пропаганду коју 30 година воде присталице теорије да Украјина није Русија. Зеленски овде није рекао апсолутно ништа ново, већ је само поновио клише да Русија наводно не може да претендује на историју Кијевске Русије, али да Украјина може. То је, наравно, апсолутна глупост“, каже за Спутњик Дмитриј Радионов, директор руског Центра за геополитичка истраживања Института за иновативни развој.
Три наследника Кијевске Русије
Радионов истиче да су приче о томе ко је, у већој или мањој мери, наследник Кијевске Русије бесмислене, додајући да Кијевска Русија, у ствари, има три наследника: Русију, Украјину и Белорусију.
„Из историје знамо да је, након што је дошло до уситњавања феуда у Кијевској Русији, земља заправо подељена између суседних држава. Настало је Руско царство, део земље је потпао под утицај Литваније, касније Пољске, а након неког времена сви делови некада Кијевске Русије поново су се ујединили под влашћу Руске империје, а касније Совјетског Савеза“, каже Радионов.
Говорећи о периоду Совјетског Савеза, експерт подсећа да су унутрашње границе између република биле условне, будући да су све републике чиниле једну велику државу.
„Упркос чињеници да су Русија, Украјина и Белорусија биле засебне републике у саставу СССР-а, ми смо у ствари били једна држава и међу нама није било разлика. А од та три наследника Кијевске Русије, распадом Совјетског Савеза, настале су три независне државе“, подсећа Радионов.
Према његовом мишљењу, говорити о томе ко од њих има веће право да се назива наследником а ко мање, апсолутно је погрешно. Он сматра да се тиме баве само они који су себи поставили задатак прекрајања и фалсификовања историје.
„Ако држава постави такав задатак и покушава да створи неку нову нацију, да будућим генерацијама убаци у главу потпуно супротне идеје од оних које су њихови преци имали током векова, онда она почиње да износи неуверљиве, нелогичне тврдње и да доказује да има више везе са Кијевском Русијом него Русија“, објашњава Радионов.
Украјинизација и политизација
Антон Горски, доктор историјских наука и извршни уредник збирке „Средњовековна Русија“, такође сматра потпуно бесмисленим расправе око тога ко је већи наследник Кијевске Русије.
„Ако говоримо о континуираној традицији државности, онда можемо рећи да је управо руска државност наследник древне Кијевске Русије, јер ако узмемо историју територије данашње Украјине, та земља је била у саставу Велике кнежевине Литваније и Државне заједнице Пољске и Литваније. Тек у 17. веку направљени су први покушаји изградње неке врсте посебне украјинске државности. Исто важи и за Белорусију. Али, ако говоримо о становништву, култури и религији, онда су, наравно, сва три источнословенска народа наследници древне Русије. Све су то политичке трзавице“, каже историчар.
Коментаришући изјаву Зеленског да су Крим и 24 области Украјине „деца“ и „наследници“ Кијевске Русије, Горски подсећа да Крим није био у саставу те древноруске државе. Он напомиње да је постојала веза и да је Свети Владимир крштен на том полуострву, али да је Крим ушао у састав Руског царства 1783. године.
„Јужна обала Крима је припадала Византијском царству, степски део Крима заузели су номади, углавном у предмонголско доба то су били Кумани, а затим је степски део ушао у састав Златне хорде и потом Кримског каната. У византијском делу, током кризе Византије, биле су италијанске колоније. Крајем 18. века Крим је припојен Русији“, подсећа Горски.
Најновија анкета показује иначе да је више од 40 одсто Украјинаца сагласно са изјавом руског председника Владимира Путина да су „Руси и Украјинци један народ, који припада истом историјском и духовном простору“, док се 55 одсто њих не слаже са тим ставом.
Резултати истраживања разликују се у зависности од дела Украјине где је анкета прављена и политичких преференција. Дакле, 65 и 56 одсто испитаника на истоку и југу земље слаже се са тезом о једном народу, док се на западу Украјине више од 70 одсто њих не слаже са овом изјавом.
Експерти не искључују могућност да би могла да уследи „нова рунда украјинизације“ и сматрају да ово истраживање неће зауставити украјинске власти у антируској, русофобној политици.
Стручњаци упозоравају да се процес украјинизације у земљи наставља у свим правцима — историји, хуманитарној политици, религији, језику, па је очигледно да се идеја заједничке прошлости руског и украјинског народа у данашњој Украјини не доживљава историјски, већ политички.
