https://sputnikportal.rs/20210731/rat-secanjima-opet-potresa-balkan-video-1127958123.html
Рат сећањима опет потреса Балкан /видео/
Рат сећањима опет потреса Балкан /видео/
Sputnik Србија
На простору бивше Југославије, уместо културе сећања имамо политику, а неретко и рат сећања, а између ова три термина велика је разлика. Годишњице који често постају политика или рат сећања падају на лето. Било би добро, како због жртава, тако и због самог сећања на њих, да страсти охладе и да, уместо политике и рата, имамо културу сећања.
2021-07-31T21:30+0200
2021-07-31T21:30+0200
2023-04-06T14:11+0200
политика
злочини
регион
србија
сребреница
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110574/54/1105745499_18:0:983:543_1920x0_80_0_0_585c7410f09e3a4713ccc2f26a56f79c.jpg
Лето је доба када се на Балкану обележавају годишњице тешких злочина почињених у двадесетовековним ратовима — од покоља Срба у НДХ, преко годишњице тешког ратног злочина у Сребреници, до годишњице операције „Олуја“. И док се стално наглашава како би требало неговати културу сећања на жртве, што треба да допринесе помирењу, годишњице тешких злочина неретко прерастају у „ратове сећања“.Рат сећањима на БалкануИако се стално говори о томе како је важно гледати у будућност и не освртати се уназад, како би требало да се економски развијамо, ми то не можемо без освртања у прошлост, а питање злочина из ХХ века једно је од најтежих питања наше заједничке историје. Управо због будућности важно је сагледати прошлост, каже за Спутњик историчар Милан Гулић и напомиње како би било добро да годишњице тешких злочина почињених на овим просторима служе култури сећања, а не политици или ратовима сећања.Међутим, проблем је у томе што се ствари посматрају једнострано. То је проблем и са Другим светским ратом и тешко је сада објаснити да су злочине вршиле све стране.Политичка злоупотреба злочинаПроблем долази отуда што се злочини злоупотребљавају у политичке сврхе. Међутим, породице и потомци жртава већином су свесни да и са друге стране постоје њихови сапатници; са њима је лакше разговарати него са онима који нису пропатили у ратовима деведесетих и због тога је политичким гарнитурама лако да злоупотребљавају злочине, истиче Гулић.Направити баланс између злоупотребе злочина у политичке сврхе, са једне, и негације и заборава, са друге стране, јако је тешко — можда би требало следити пример како земље Запада обележавају одређене догађаје из заједничке историје, а да се то не одражава на односе унутар ЕУ или њихове међусобне односе, мисли Гулић и одмах додаје — само донекле, јер се на примеру обележавања годишњице Првог светског рата видело да се политика и ту превише уплела.Жртвама сребреничког злочина, сматра Гулић, не значи ништа када неки политичар дође на комеморацију, али значи им што постоји меморијални центар, место где њихови најближи могу да их се сете и да се помоле за њих. Исто је тако и са српским жртвама — сећање на њих уз молитву много је важније од помпезних државних комеморација, уверен је историчар.
https://sputnikportal.rs/20210723/muzej-zrtava-genocida-incko-kao-svesni-ubica-istine-prava-i-istorijske-pravde-1127704492.html
србија
сребреница
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
култура сећања, злоупотреба злочина, злочини, регион, србија, милан гулић, никола јоксимовић
култура сећања, злоупотреба злочина, злочини, регион, србија, милан гулић, никола јоксимовић
Рат сећањима опет потреса Балкан /видео/
21:30 31.07.2021 (Освежено: 14:11 06.04.2023) На простору бивше Југославије уместо културе сећања имамо политику, а неретко и рат сећања, а између ова три термина велика је разлика. Годишњице које често постају политика или рат сећања, падају на лето. Било би добро како због жртава, тако и због самог сећања на њих, да страсти охладе и да уместо политике и рата, имамо културу сећања.
Лето је доба када се на Балкану обележавају годишњице тешких злочина почињених у двадесетовековним ратовима — од покоља Срба у НДХ, преко годишњице тешког ратног злочина у Сребреници, до годишњице операције „Олуја“. И док се стално наглашава како би требало неговати културу сећања на жртве, што треба да допринесе помирењу, годишњице тешких злочина неретко прерастају у „ратове сећања“.
Иако се стално говори о томе како је важно гледати у будућност и не освртати се уназад, како би требало да се економски развијамо, ми то не можемо без освртања у прошлост, а питање злочина из ХХ века једно је од најтежих питања наше заједничке историје. Управо због будућности важно је сагледати прошлост, каже за Спутњик историчар Милан Гулић и напомиње како би било добро да годишњице тешких злочина почињених на овим просторима служе култури сећања, а не политици или ратовима сећања.
„За прави улазак у будућност потребна је добра спознаја прошлости, али спознаја прошлости хладне главе. Дакле, оставити прошлост историчарима, оставити сећање породицама и онима који су били сапатници жртава и све свести на једну меру како бисмо могли да кренемо даље у будућност“, наглашава Гулић.
Међутим, проблем је у томе што се ствари посматрају једнострано. То је проблем и са Другим светским ратом и тешко је сада објаснити да су злочине вршиле све стране.
„Исто тако је и за рат деведесетих створена једнострана прича о томе да је један народ крив у потпуности, један је крив мало, а један нимало. И када имате тако постављену хипотезу, све што се ради не може бити ништа друго него политика или рат сећањима, јер се све мора уклопити у један такав задати оквир. Ја бих да све то буде само култура сећања, да пустимо жртве да почивају у миру, да кривце казне судови, а да историчари тумаче, колико год је могуће, хладне главе и да све што се у ХХ веку дешавало на овим просторима, а оставило је крваве трагове, буде само култура сећања, никако политика и никако рат сећањима“, каже Гулић.
Политичка злоупотреба злочина
Проблем долази отуда што се злочини злоупотребљавају у политичке сврхе. Међутим, породице и потомци жртава већином су свесни да и са друге стране постоје њихови сапатници; са њима је лакше разговарати него са онима који нису пропатили у ратовима деведесетих и због тога је политичким гарнитурама лако да злоупотребљавају злочине, истиче Гулић.
Направити баланс између злоупотребе злочина у политичке сврхе, са једне, и негације и заборава, са друге стране, јако је тешко — можда би требало следити пример како земље Запада обележавају одређене догађаје из заједничке историје, а да се то не одражава на односе унутар ЕУ или њихове међусобне односе, мисли Гулић и одмах додаје — само донекле, јер се на примеру обележавања годишњице Првог светског рата видело да се политика и ту превише уплела.
Гулићево мишљење је да би за почетак било добро да иза сваког обележавања, сваке комеморације стоји држава, али да се у обележавање злочина не меша политика.
Жртвама сребреничког злочина, сматра Гулић, не значи ништа када неки политичар дође на комеморацију, али значи им што постоји меморијални центар, место где њихови најближи могу да их се сете и да се помоле за њих. Исто је тако и са српским жртвама — сећање на њих уз молитву много је важније од помпезних државних комеморација, уверен је историчар.
