Колико је опасна опсесија здравом исхраном
22:08 02.08.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021)
© Depositphotos.com / Natalia Klenova
Пратите нас
Термин орторексија описао је 1997. године доктор Стивен Брејтман, који га дефинише као претерану опсесију здравом исхраном која може довести до неухрањености, кардиоваскуларних проблема, анемије, остеопорозе, па чак и смрти.
Овај поремећај исхране узрокован је жељом за постизањем оптималног здравља без обзира на ризике којима је тело изложено.
Велики губитак тежине, лош квалитет живота, недостаци у исхрани и друге здравствене компликације су међу последицама овог поремећаја у исхрани због изостављања конзумирања важних група намирница, пише Спутњик мундо.
Да би открио да ли патите од орторексије, Брејтман наводи шест принципа. Ако на било које од њих одговорите потврдно, вероватно имате овај поремећај:
1.
Када једете храну коју сматрате нездравом имате осећај анксиозности, кривицу, утисак да се трујете.2.
Временом сте елиминисали многе намирнице и проширили своју листу здраве хране како бисте побољшали своје здравствене користи.3.
Ваш лични осећај мира, среће, радости, сигурности и сопствене вредности превише зависи од онога што једете.4.
Понекад бисте желели да опустите своја самонаметнута правила здраве исхране у неким посебним приликама, али не можете.5.
Проводите много времена бирајући и припремајући здраву храну да то омета друге аспекте вашег живота.6.
Следећи своју здраву исхрану, изгубили сте више килограма него што је нормално и имате знакове неухрањености, попут губитка косе или поремећај циклуса.СЗО процењује да 28 одсто светске популације пати од овог поремећаја исхране, који стручњаци сматрају опсесивно-компулзивним понашањем. Осим тога, студија Националног аутономног универзитета у Мексику закључила је да људи који пате од ове болести имају стабилан ниво економске способности, будући да конзумирају само одабрану органску храну која не садржи било коју врсту масти, конзервансе, животињске производе, адитиве и друге састојке које сматрају нездравим за своју исхрану.
Иако овај поремећај може бити исто толико опасан као и анорексија, разлика је у томе што је мало мање дискриминишући, али се може лечити когнитивно-бихевиоралним терапијама, фармаколошким лечењем и психолошким терапијама које спроводе стручњаци.
