https://sputnikportal.rs/20210802/na-programu-sada-da-li-je-covek-sam-sebi-najveci-neprijatelj-u-prirodi--energija-sputnjika-1128001325.html
Да ли је човек сам себи највећи непријатељ у природи? | Енергија Спутњика
Да ли је човек сам себи највећи непријатељ у природи? | Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Планета Земља пролазила је кроз разне климатске периоде и пре него што су људи почели њене природне ресурсе убрзано да троше зарад свог благостања или како то... 02.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-02T21:00+0200
2021-08-02T21:00+0200
2021-08-12T11:02+0200
подкаст
енергија спутњика с јелицом путниковић
спутњик видео
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/02/1128001427_0:66:1920:1146_1920x0_80_0_0_74906ff95e53c993b2a59c146f28b797.jpg
Енергија Спутњика, 02.08.2021.
Sputnik Србија
Енергија Спутњика, 02.08.2021.
Планета Земља пролазила је кроз разне климатске периоде и пре него што су људи почели њене природне ресурсе убрзано да троше зарад свог благостања или како то волимо да кажемо — развоја цивилизације. Човек последњих деценија све више говори о заштити животне средине, спречавању климатских промена, очувању биодиверзитета… Екологија је постала врло популарна наука. Научници који проучавају утицај људи на планету упозоравају да смо превише бахати. То се види по томе како загађујемо воду, земљиште, ваздух... Једном речју — екосистем. Да би се скренула пажња на то колико олако узимамо природно богатство Земље уведен је 2006. године Дан еколошког дуга. Дан на који се, од почетка године прелази замишљена граница одрживе потрошње Земљиних ресурса. Забрињавајуће је што тај еколошки отисак цивилизације и за планету и за појединачне земље траје све краће од 365 дана у години. Неке земље у еколошки дуг уђу већ после неколико месеци. О томе шта је еколошки дуг, колики је до сада, ко ће га и када враћати и да ли ћемо сами уништити планету на којој живимо у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају стручњак за енергетику Јелица Путниковић и Душка Димовић из Светске организације за заштиту природе Србије WWF.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
климатске промене, утицај човека на средину, заштита животне средине, загађење воде, ваздух, екосистем
климатске промене, утицај човека на средину, заштита животне средине, загађење воде, ваздух, екосистем
Да ли је човек сам себи највећи непријатељ у природи? | Енергија Спутњика
21:00 02.08.2021 (Освежено: 11:02 12.08.2021) Планета Земља пролазила је кроз разне климатске периоде и пре него што су људи почели њене природне ресурсе убрзано да троше зарад свог благостања или како то волимо да кажемо — развоја цивилизације.
Планета Земља пролазила је кроз разне климатске периоде и пре него што су људи почели њене природне ресурсе убрзано да троше зарад свог благостања или како то волимо да кажемо — развоја цивилизације. Човек последњих деценија све више говори о заштити животне средине, спречавању климатских промена, очувању биодиверзитета…
Екологија је постала врло популарна наука. Научници који проучавају утицај људи на планету упозоравају да смо превише бахати. То се види по томе како загађујемо воду, земљиште, ваздух... Једном речју — екосистем.
Да би се скренула пажња на то колико олако узимамо природно богатство Земље уведен је 2006. године Дан еколошког дуга. Дан на који се, од почетка године прелази замишљена граница одрживе потрошње Земљиних ресурса.
Забрињавајуће је што тај еколошки отисак цивилизације и за планету и за појединачне земље траје све краће од 365 дана у години. Неке земље у еколошки дуг уђу већ после неколико месеци.
О томе шта је еколошки дуг, колики је до сада, ко ће га и када враћати и да ли ћемо сами уништити планету на којој живимо у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају стручњак за енергетику Јелица Путниковић и Душка Димовић из Светске организације за заштиту природе Србије WWF.
