Треба ли да нас брину несташице у Немачкој где их нико није очекивао
22:08 03.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Несташице робе у појединим трговинским ланцима у Немачкој показале су сву крхкост глобализоване економије, а са њом и трговине. Када на било којој тачки дође до проблема у реализацији, од производње, преко транспорта до складиштења робе, то за последицу може да има несташице.
То по оцени економисте Божидара Драшковића, ипак, не треба да буде знак за узбуну. У компанији „Лидл Србија“ Спутњику је речено да су све „Лидл“ продавнице широм Србије снабдевене производима и да нема одступања од редовног пословањa.
Случај у Немачкој се, кажу, не односи на нашу земљу. А до случаја у Немачкој су, како анализирају њихови медији, удруженим снагама довела три фактора: успоренија производња у Кини због хигијенских мера које предузимају због пандемије, поплављена многа складишта у Немачкој после недавног невремена, због чега су остали без неопходне логистике у ланцу снабдевања, а најпре недостатак контејнера за транспорт многих производа које немачки трговци купују у Азији.
Несташице у Немачкој
Празни рафови у појединим трговинским ланцима у Немачкој, о чему су ових данас известили тамошњи медији, међутим, мало кога нису изненадили. Када се то деси најјачој економији Европе и једној од седам најјачих у свету, просто се намеће питање шта онда остаје осталима.
Купци у „Лидлу“, ДМ-у, „Росману“, „Кику“ и другим трговинама се питају шта се догађа, а трговци поручују како имају проблема с испоруком робе. Шеф трговачко-индустријске коморе Немачке Фолкер Трајер упозорава да ће се држава суочити са значајним проблемима.
Смањена понуда, а повећана тражња, наравно, повећава трошкове превоза, а у крајњем и цену робе на полицама.
Глобална економија глобализовала и трговину
Професор на Београдској банкарској академији Драшковић то објашњава чињеницом да је у последњих неколико деценија дошло до убрзања и глобализације све интензивније светске привреде, а тиме и трговине. Данас није тако ретко да се на рафовима нађе роба широке потрошње која има дуг ланац производње, од базне индустрије која се најчешће налази у Индији, Кини и неким другим земљама, до њене финализације у европским земљама или ма где било.
Чим дође до било ког поремећаја на било којој тачки у свету, одмах настаје проблем са снабдевањем, истиче он и подсећа на скорашњи случај када се брод контејнер „Евер гивен“ насукао и блокирао Суецки канал и заробио 400 бродова са робом. Због тога су стотинама милиона евра мерени губици компанија које су зависиле од дотока сировина, робе, финалних производа, углавном са Далеког истока.
Недостатак контејнера за превоз робе, посебно из Азије, једна је од битних разлога за несташице у Немачкој
© AP Photo
Рационализација пословања избрисала залихе
Драшковић указује на још један аспект, а то је навика убрзања капитала.
„Имате један феномен да због економске рационалности ни трговци, ни произвођачи, ни велики прометници не праве складишта да би дуго чували робу. Они праве велика складишта као централе одакле се дистрибуира роба, али не и фабричка складишта и складишта великих компанија за логистику и за промет, јер им је кључна филозофија да се роба што краће задржава на залихама“, истиче наш саговорник.
У време информатичких технологија прати се брзина промета одређених производа и истовремено праве наруџбине — тачно на време. Трговачки ланци, од малопродаје до промета на велико, и ланци који служе за логистику—промет, и компаније које производе, убрзали су читав процес толико да су смањили време држања залиха. Зато сваки поремећај у том ланцу лако може да доведе до несташица. Просто, како каже, нема залиха.
Где нема залиха, има несташица
„Последица непостојања залиха због економичности има свој негативан ефекат на то да ће доћи до несташица када на било којој од тачака дође до проблема у реализацији економског тока, проузрокованог било поплавама, ковидом 19, ратним збивањима. То показује крхкост светске економије и њену зависност због њеног превеликог убрзања“, оценио је Драшковић.
Он, ипак, сматра да због тога не треба правити панику што су рафови празни, на шта посебно није навикнут развијени свет.
„Оно што засигурно није погођено, то је производња прехрамбених производа. Прехрамбена индустрија није толико зависна од далеких дестинација, можда само у случају понуде неког егзотичног воћа, али што се тиче снабдевања прехрамбеним производима у Европи и у развијеним земљама, не би требало да постоји било какав проблем. Суштина је у томе да чим дође до поремећаја у било којој тачки ланца, од производње, до транспорта, складиштења, то се одрази на рафове, на продају, али и на психологију, а то је паника из које додатно крене тражња“, истиче овај економиста.
Могућ талас и у Србији
У компанији Лидл Србија кажу да су све продавнице широм Србије добро снабдевене
© Sputnik / Спутњик
Потрошачи тада почну да гомилају поједине производе, што додатно подстиче несташице, додаје он, али и сматра да то није толико забрињавајућа ствар. Само показује колико економија у исто време може да буде ефикасна и крхка.
На питање може ли у некој мери ипак тај талас да дође и до нас с обзиром на присутност и популарност „Лидла“ и ДМ-а и на нашем тржишту, он каже да ће као и сваки већи ланац и они водити рачуна да прво надоместе тражњу на тржишту земље у којој се налази седиште компаније, па онда у чланицама ЕУ, пре него у Србији.
„Свакако је могуће да ће се последице осетити и овде ако ти застоји у снабдевању буду трајали предуго. Уколико не буду дуго трајали, они се неће осетити, јер тражња за садашњим залихама у Србији вероватно није тако снажна и биће могуће премостити временски интервал снабдевања током кога егзистира криза“, оценио је Драшковић за Спутњик.
