https://sputnikportal.rs/20210804/sta-ceka-ukrajinu-posle-starta-severni-tok-2-1128130241.html
Шта чека Украјину после старта „Северног тока 2“
Шта чека Украјину после старта „Северног тока 2“
Sputnik Србија
После отварања гасовода „Северни ток 2“Украјина више не може да рачуна на снажну међународну реакцију због нових околности у којима се нашла, пише „Нешенел интерест“.
2021-08-04T08:29+0200
2021-08-04T08:29+0200
2021-08-06T17:03+0200
русија
северни ток 2
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/02/1127985213_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_69407fbefe7d256528fda35ad44ee3f3.jpg
Према мишљењу аутора чланка, захваљујући овом пројекту Европа остаје и даље у великој мери зависна од гаса из Русије, кључног достављача плавог горива.Нови гасовод ће угрозити и економску, енергетску и националну безбедност централне и источне Европе, посебно Украјине и Пољске.Аутор сматра да са драстичним смањењем транзита руског гаса Кијев ризикује да претрпи значајне економске губитке, али и да остане без приступа том кључном извору енергије.Подсетимо, гасовод „Северни ток 2“ ће бити довршен у августу, могуће је да ће бити пуштен у рад већ ове године, изјавио је раније директор аустријске компаније „ОМВ“ Рајнер Зеле.Према наводима оператора пројекта „Норд стрим 2 АГ“, изграђено је 99 одсто гасовода „Северни ток 2“ .Пројекат „Северни ток 2“Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
украјина, северни ток 2, гасовод, казна, транзит гаса, транзит, ukrajina, severni tok 2, gasovod, kazna, tranzit gasa, gas
украјина, северни ток 2, гасовод, казна, транзит гаса, транзит, ukrajina, severni tok 2, gasovod, kazna, tranzit gasa, gas
Шта чека Украјину после старта „Северног тока 2“
08:29 04.08.2021 (Освежено: 17:03 06.08.2021) После отварања гасовода „Северни ток 2“ Украјина више не може да рачуна на снажну међународну реакцију због нових околности у којима се нашла, пише „Нешенел интерест“.
Према мишљењу аутора чланка, захваљујући овом пројекту Европа остаје и даље у великој мери зависна од гаса из Русије, кључног достављача плавог горива.
Нови гасовод ће угрозити и економску, енергетску и националну безбедност централне и источне Европе, посебно
Украјине и Пољске.
„Имајући у виду то да Русија може да казни Украјину ограничавајући транзит гаса преко њене територије не угрожавајући интересе својих важних западноевропских клијената, жеља ЕУ да наступа као посредник ће се смањити“, наводи се у тексту.
Аутор сматра да са драстичним смањењем транзита руског гаса Кијев ризикује да претрпи значајне економске губитке, али и да остане без приступа том кључном извору енергије.
Подсетимо, гасовод „Северни ток 2“ ће бити довршен у августу, могуће је да ће бити пуштен у рад већ ове године, изјавио је раније директор аустријске компаније „ОМВ“ Рајнер Зеле.
Према наводима оператора пројекта „Норд стрим 2 АГ“, изграђено је 99 одсто гасовода „Северни ток 2“ .
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против
изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
