https://sputnikportal.rs/20210809/bura-u-zagrebu-sta-tuzilastvo-bih-trazi-od-hrvatske-1128321252.html
Бура у Загребу: Шта Тужилаштво БиХ тражи од Хрватске
Бура у Загребу: Шта Тужилаштво БиХ тражи од Хрватске
Sputnik Србија
Захтев Тужилаштва БиХ Хрватској за процесуирање 14 хрватских генерала због истраге о ратним злочинима током акције „Бљесак”, изазвао је праву буру у Загребу и... 09.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-09T18:17+0200
2021-08-09T18:17+0200
2021-08-31T16:54+0200
политика
анализе и мишљења
регион
република српска (рс)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/161/55/1615536_0:133:2301:1427_1920x0_80_0_0_aad16d3c3f41307625b781ccf713c215.jpg
Хрватско Министарство правде потврдило је, наиме, да је примило међународну замолницу Тужилаштва Босне и Херцеговине, а тамошњи медији преносе незваничне наводе да се она тиче преузимања кривичног гоњења више пензионисаних хрватских команданата из операције „Бљесак“, који се терете се кривично дело ратног злочина.Тужилаштво БиХ, међутим, још није изашло са детаљима тог захтева, а како за Спутњик каже директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, могуће су две опције.Шта Тужилаштво БиХ заправо тражи од ХрватскеКако објашњава, поступак је могао бити у преткривичној фази, у фази истраге или фази оптужења, а чињеница да се у хрватским медијима за ове команданте употребљава израз „осумњичени“, упућује на то да је у питању фаза истраге.„У сваком случају, било би боље за правду, за жртве и за истину да су из Сарајева само послали замолницу за прикупљање доказа који се налазе на подручју Хрватске. То могу бити материјални докази, попут разних докумената и персонални докази, као што је саслушање сведока. Замолница такође може бити и у погледу саслушања осумњичених, пошто се зна где су и ко су, знају се њихове адресе. То би свакако била боља опција, јер би онда било какве-такве наде да ће се поступак наставити и завршити у Тужилаштву БиХ, мада ни они нису баш ажурни кад су у питању српске жртве и процесуирани нехрвати. Најгора ситуација за правду, истину, оштећене и жртве је ако је Тужилаштво БиХ Хрватској уступило предмет на даљи поступак, јер је онда све у рукама хрватског правосуђа и БиХ више са тим нема никакве везе“, категоричан је наш саговорник.Ако БиХ уступи предмет, Хрватска може да ради шта хоћеУ овом другом случају, додаје Штрбац, Хрватска може да ради шта хоће с тим предметом.Комшић греши, БиХ јесте надлежнаУправо зато, подвлачи Штрбац, нису тачни наводи председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића да Тужилаштво БиХ нема ниједан правни основ да захтева покретање поступака против хрватских генерала када је реч о акцијама „Бљесак“ и „Олуја“, „јер ако и постоји такво кривично дело, оно није почињено ни на територији БиХ, нити над држављанима Босне и Херцеговине“.„БиХ и те како има правни основ за такав потез. Па и за ’Олују‘ се води поступак у Тужилаштву БиХ, а ми из ’Веритаса‘ већ десет година уочи годишњице те акције питамо докле се стигло са предметом око гранатирања избегличких колона на подручју које припада Босни и Херцеговини, на Петровачкој и Приједорској цести. Дакле, основа свакако има, али, понављам, уколико је предмет уступљен Хрватима и они га преузму, они ће бити господари тог предмета. Још ако су мудри, они ће отворити истрагу, можда подићи и оптужницу, судиће им и ослободити их, а ако се поступак спроведе и они буду ослобођени, више нема ко да им суди“, примећује наш саговорник.Према његовим речима, и српско Тужилаштво за ратне злочине водило је преткривичне поступке за злочине почињене у селима Медари и Пакленица, која су највише страдала у акцији „Олуја“ и предмете проследило надлежним хрватским тужилаштвима на даљи поступак.Хрватски председник Зоран Милановић рекао је да је и даље на снази закључак о несарадњи Загреба у поступку против хрватских војних команданата усвојен пре шест година, док је хрватски премијер Андреј Пленковић истакао да је јасан став те земље о акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ и оценио да хрватско државно Тужилаштво може одбацити захтев Тужилаштва БиХ за процесуирање хрватских команданата и тако решити проблем.Хрватске оружане снаге су у акцији „Олуја“ етнички очистиле Србе са простора северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, протерано је више од 220.000 Срба, док их је око 1.800 убијено. У хрватској акцији „Бљесак“ српски народ је протеран из Западне Славоније.
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
политика, анализе и мишљења, регион, република српска (рс)
политика, анализе и мишљења, регион, република српска (рс)
Бура у Загребу: Шта Тужилаштво БиХ тражи од Хрватске
18:17 09.08.2021 (Освежено: 16:54 31.08.2021) Захтев Тужилаштва БиХ Хрватској за процесуирање 14 хрватских генерала због истраге о ратним злочинима током акције „Бљесак”, изазвао је праву буру у Загребу и међу тамошњим политичарима. Иако је питање шта Тужилаштво БиХ заправо тражи од Хрватске, председник те земље Зоран Милановић поручује да је реч о „саботажи и тровању односа”.
Хрватско Министарство правде потврдило је, наиме, да је примило међународну замолницу Тужилаштва Босне и Херцеговине, а тамошњи медији преносе незваничне наводе да се она тиче преузимања кривичног гоњења више пензионисаних хрватских команданата из операције „Бљесак“, који се терете се кривично дело ратног злочина.
Тужилаштво БиХ, међутим, још није изашло са детаљима тог захтева, а како за Спутњик каже директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, могуће су две опције.
Шта Тужилаштво БиХ заправо тражи од Хрватске
„Замолница је отишла, али није јасно да ли је Хрватска замољена да прикупи материјалне и персоналне доказе, па да прикупљени доказни материјал врати у Сарајево, где би се поступак наставио, или је пак хрватско правосуђе замољено да преузме поступак од Босне и Херцеговине, односно правном терминологијом речено — да се предмет уступа Хрватској. На основу онога што сам у медијима до сада прочитао овим поводом, мени ово више личи на то да су се у Сарајеву ’решили‘ тог предмета, односно да је реч о другој опцији — да Хрватска преузме тај предмет. Такође, из свих ових изјава није јасно ни у којој фази је овај поступак до сада био пред сарајевским Тужилаштвом“, напомиње Штрбац.
Како објашњава, поступак је могао бити у преткривичној фази, у фази истраге или фази оптужења, а чињеница да се у хрватским медијима за ове команданте употребљава израз „осумњичени“, упућује на то да је у питању фаза истраге.
„У сваком случају, било би боље за правду, за жртве и за истину да су из Сарајева само послали замолницу за прикупљање доказа који се налазе на подручју Хрватске. То могу бити материјални докази, попут разних докумената и персонални докази, као што је саслушање сведока. Замолница такође може бити и у погледу саслушања осумњичених, пошто се зна где су и ко су, знају се њихове адресе. То би свакако била боља опција, јер би онда било какве-такве наде да ће се поступак наставити и завршити у Тужилаштву БиХ, мада ни они нису баш ажурни кад су у питању српске жртве и процесуирани нехрвати. Најгора ситуација за правду, истину, оштећене и жртве је ако је Тужилаштво БиХ Хрватској уступило предмет на даљи поступак, јер је онда све у рукама хрватског правосуђа и БиХ више са тим нема никакве везе“, категоричан је наш саговорник.
Ако БиХ уступи предмет, Хрватска може да ради шта хоће
У овом другом случају, додаје Штрбац, Хрватска може да ради
шта хоће с тим предметом.
„А то шта ће урадити, већ се може наслутити из изјава председника државе, премијера, министра правде и самих генерала, који упорно тврде да су се сви њихови команданти држали међународних правила о вођењу рата, односно Женевских конвенција, што није тачно, јер ми имамо информације да су побили цивиле и децу. Чак се поставља и питање зашто се БиХ меша у тај догађај када они током ’Бљеска‘ и ’Олује‘, наводно, нису прелазили на подручје БиХ. То такође није тачно, јер је њихов авион МиГ -21, којим је пилотирао Рудолф Перешин, гранатирао 2. маја 1995. године један насељени кварт у Босанској Градишци и, према нашим подацима, ту је убио брата и сестру, Немању и Дијану, а мајка им је тешко рањена. Хрватска артиљерија је у тој акција тукла на десну обалу Саве и у тим селима је убијено доста цивила“, појашњава директор „Веритаса“ и додаје да је зато још 2008. године Министарство унутрашњих послова Републике Српске проследило Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против 14 хрватских команданата, од којих су неки у међувремену умрли.
Комшић греши, БиХ јесте надлежна
Управо зато, подвлачи Штрбац, нису тачни наводи председавајућег Председништва БиХ
Жељка Комшића да Тужилаштво БиХ нема ниједан правни основ да захтева покретање поступака против хрватских генерала када је реч о акцијама „Бљесак“ и „Олуја“, „јер ако и постоји такво кривично дело, оно није почињено ни на територији БиХ, нити над држављанима Босне и Херцеговине“.
„БиХ и те како има правни основ за такав потез. Па и за ’Олују‘ се води поступак у Тужилаштву БиХ, а ми из ’Веритаса‘ већ десет година уочи годишњице те акције питамо докле се стигло са предметом око гранатирања избегличких колона на подручју које припада Босни и Херцеговини, на Петровачкој и Приједорској цести. Дакле, основа свакако има, али, понављам, уколико је предмет уступљен Хрватима и они га преузму, они ће бити господари тог предмета. Још ако су мудри, они ће отворити истрагу, можда подићи и оптужницу, судиће им и ослободити их, а ако се поступак спроведе и они буду ослобођени, више нема ко да им суди“, примећује наш саговорник.
Према његовим речима, и српско Тужилаштво за ратне злочине водило је преткривичне поступке за злочине почињене у селима Медари и Пакленица, која су највише страдала у акцији „Олуја“ и предмете проследило надлежним хрватским тужилаштвима на даљи поступак.
„Међутим, ту се поступак води против НН лица и ти поступци су још увек, како они кажу, у фази ’извида‘. Они, наиме, после оволико година још увек ’траже‘ које су им јединице ишле тим правцима и прошле кроз та села. Поступци су, дакле, још у некој преткривичној фази, јер они наводно не знају које су им јединице тамо биле, а када славе ’Бљесак‘ и ’Олују‘, онда су сви команданти присутни, сви добро знају ко је где учествовао и деле се одликовања. Све они добро знају, али, као што и сами кажу, чуваће своје генерале и команданте“, закључује Саво Штрбац за Спутњик.
Хрватски председник Зоран Милановић рекао је да је и даље на снази закључак о несарадњи Загреба у поступку против хрватских војних команданата усвојен пре шест година, док је хрватски премијер Андреј Пленковић истакао да је јасан став те земље о акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ и оценио да хрватско државно Тужилаштво може одбацити
захтев Тужилаштва БиХ за процесуирање хрватских команданата и тако решити проблем.
Хрватске оружане снаге су у акцији „Олуја“ етнички очистиле Србе са простора северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, протерано је више од 220.000 Срба, док их је око 1.800 убијено. У хрватској акцији „Бљесак“ српски народ је протеран из Западне Славоније.
