Одбојкашице дочекане у Београду; Маја Огњеновић: Волела бих да играм у Паризу, али...

„Волела бих да будем део националног тима 2024, али у овом тренутку је нереално очекивати тако нешто. Волели бих, част је играти за репрезентацију, али прерано је причати о тако нечему. Више сам у шали рекла да сам у преговорима са играчицама, али има времена.“

„Постоји могућност да екипа падне у неком смислу и да треба нека додатна мотивација. Овога пута било је видљиво да је веома тешко пао пораз од Америке, али је било видљиво да су после пет минута биле спремне да пруже максимум против Кореје.“

„Ова медаља спада у сам врх медаља које смо освојили, баш због тога што смо из тешке ситуације успели да дођемо до ње. Има једна важна ствар, ја резултат не гледам само по месту које смо освојили, већ гледам целокупну причу. Тај неки понос који постоји код мене дуго, сада је ескалирао на Играма јер су девојке показале како екипа треба да се понаша на терену и ван њега. Могла би да се напише књига како би екипа требало да функционише, како на терену тако и ван њега.“

„Част и привилегија је бити део националног тима. Увек смо мотивисане када су утакмице репрезентације у питању. Претрпеле смо тежак пораз у полуфиналу, али драго ми је што смо се скупиле у мечу за треће место и донеле медаљу.“

„Мислим да нисмо свесне успеха који смо направили. Поносна сам, срећна што смо донеле Србији медаљу.“

„Турнир није био нимало лак. Само ми знамо са каквим смо се препрекама сусретали на путу до бронзе. Иако за нијансу резултат слабији у поређењу на Рију, мислим да ова бронза стварно сија златним сјајнем. Не бих претерано говорила о негативним стварима, али сам турнирски систем... Ово је тим који пише историју.“

Мина Поповић са родитељима.

Најбоље српске одбојкашице дочекане су великим аплаузом. Останите уз Спутњик и испратите конференцију за медије.

Чека се само да се појаве на главном излазу, а потом следи конференција за медије.

Камера Спутњика је на аеродрому Никола Тесла, те останите уз наш портал и дочекајте одбојкашице.