https://sputnikportal.rs/20210809/vinca-pozar-zagadjenje-stefan-djuric-1128310204.html
Шта се крије у густом диму који се шири након пожара у Винчи
Шта се крије у густом диму који се шири након пожара у Винчи
Sputnik Србија
Пожар на депонији у Винчи могао би да буде веома штетан по човека и животну средину, али немогуће је рећи тачно колико, јер у Србији није разрађен систем... 09.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-09T19:38+0200
2021-08-09T19:38+0200
2021-12-15T15:33+0100
загађење
депонија
винча
друштво
несреће и природне катастрофе
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/09/1128308993_0:110:2124:1305_1920x0_80_0_0_7285806575c3d673dfc4a3a2b14a1e9f.jpg
Загађење ваздуха на територији Београда проузроковано пожаром на депонији у Винчи било је краткотрајно и епизодно, саопштено је из „Беоека“. Kако су навели, најпре је на неким местима у Београду уочен нагли пораст концентрације суспендованих честица ПМ 10 и ПМ 2,5, али је након неколико сати она кренула да опада.Међутим, ватра која је планула у суботу и даље гори, а требало би да буде угашена за два до три дана. Из „Бео чисте енергије“ саопштили су да је већи пожар избио због екстремних временских услова, односно зато што се на депонији налазе депонијски гас, који садржи око 50 одсто метана, метал и много средстава на бази алкохола, која су се користила због пандемије корона вируса.Загађење због пожара у ВинчиПрофесор органске биохемије и хемије животне средине на Хемијском факултету у Београду Бранимир Јованчићевић за „Спутњик“ истиче да се на депонији у Винчи није вршила селекција отпада, те да је тамо одлагано разнолико запаљиво смеће, попут сандолина, боја и лакова, чија испарења могу да буду веома штетна по човека и животну средину.„Многа органска једињења која заврше на нашим депонијама не само да су запаљива, него могу да буду и експлозивна. Наравно, те експлозије не могу да буду јаког интензитета. Опасније је што ће та органска једињења да горе на ниској температури и сагоревањем да дају производе који су опасни, а ми не знамо који су то производи. Ми стално говоримо диоксини и фурани. Kо зна чега ту још има од органских компонената, али нам више од диоксина и фурана и не треба, јер се они данас сматрају најтоксичнијим материјама које доспевају у животну средину“, појашњава Јованчићевић.Главни проблем, напомиње Јованчићевић, нису ПМ честице, већ то што Агенција за заштиту животне средине Републике Србије нема разрађен систем надзора различитих органских загађивача, због чега се не зна које тачно штетне материје доспевају у атмосферу.„Они јесу купили инструменте пре неколико година и почели да оспособљавају своје људе. Међутим, у томе није се много одмакло, тако да ми у овом тренутку, заправо, не знамо који су то органски полутанти у ваздуху Београда и његовој околини, односно у тропосферском делу атмосфере. То би, евентуално, могле да раде истраживачке установе, али оне то не могу да ураде за дан, два или три. Ми, као Хемијски факултет, ИХТМ или Винча, нисмо споспобни да такве анализе радимо рутински. Ми то радимо истраживачки, то су процеси који трају месецима, па не можемо да дођемо до резултата данас за данас или данас за сутра или прекосутра“, предочава Јованчићевић.Могуће дуготрајне последицеАко се пожар не угаси ускоро, додаје он, штетне материје би могле да нанесу дуготрајне последице човеку и животној средини:На депонију у Винчи отпад се неадекватно одлагао деценијама. Она је тренутно у процесу затварања, којим ће се решити и проблем пожара. Нова, санитарна депонија која ће је заменити примаће и одлагати отпад са свих београдских општина, осим Обреновца и Лазаревца.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
загађење, депонија, винча, друштво, несреће и природне катастрофе, анализе и мишљења
загађење, депонија, винча, друштво, несреће и природне катастрофе, анализе и мишљења
Шта се крије у густом диму који се шири након пожара у Винчи
19:38 09.08.2021 (Освежено: 15:33 15.12.2021) Пожар на депонији у Винчи могао би да буде веома штетан по човека и животну средину, али немогуће је рећи тачно колико, јер у Србији није разрађен систем надзора различитих органских загађивача. Детаљну анализу загађења могле би да спроведу истраживачке установе, али би за то били потребни месеци.
Загађење ваздуха на територији Београда проузроковано пожаром на депонији у Винчи било је краткотрајно и епизодно, саопштено је из „Беоека“. Kако су навели, најпре је на неким местима у Београду уочен нагли пораст концентрације суспендованих честица ПМ 10 и ПМ 2,5, али је након неколико сати она кренула да опада.
Међутим, ватра која је планула у суботу и даље гори, а требало би да буде угашена за два до три дана. Из „Бео чисте енергије“ саопштили су да је већи пожар избио због екстремних временских услова, односно зато што се на депонији налазе депонијски гас, који садржи око 50 одсто метана, метал и много средстава на бази алкохола, која су се користила због пандемије корона вируса.
Загађење због пожара у Винчи
Професор органске биохемије и хемије животне средине на Хемијском факултету у Београду Бранимир Јованчићевић за „Спутњик“ истиче да се на депонији у Винчи није вршила селекција отпада, те да је тамо одлагано разнолико запаљиво смеће, попут сандолина, боја и лакова, чија испарења могу да буду веома штетна по човека и животну средину.
„Многа органска једињења која заврше на нашим депонијама не само да су запаљива, него могу да буду и експлозивна. Наравно, те експлозије не могу да буду јаког интензитета. Опасније је што ће та органска једињења да горе на ниској температури и сагоревањем да дају производе који су опасни, а ми не знамо који су то производи. Ми стално говоримо диоксини и фурани. Kо зна чега ту још има од органских компонената, али нам више од диоксина и фурана и не треба, јер се они данас сматрају најтоксичнијим материјама које доспевају у животну средину“, појашњава Јованчићевић.
Главни проблем, напомиње Јованчићевић, нису ПМ честице, већ то што Агенција за заштиту животне средине Републике Србије нема разрађен систем надзора различитих органских загађивача, због чега се не зна које тачно штетне материје доспевају у атмосферу.
„Они јесу купили инструменте пре неколико година и почели да оспособљавају своје људе. Међутим, у томе није се много одмакло, тако да ми у овом тренутку, заправо, не знамо који су то органски полутанти у ваздуху Београда и његовој околини, односно у тропосферском делу атмосфере. То би, евентуално, могле да раде истраживачке установе, али оне то не могу да ураде за дан, два или три. Ми, као Хемијски факултет, ИХТМ или Винча, нисмо споспобни да такве анализе радимо рутински. Ми то радимо истраживачки, то су процеси који трају месецима, па не можемо да дођемо до резултата данас за данас или данас за сутра или прекосутра“, предочава Јованчићевић.
Могуће дуготрајне последице
Ако се пожар не угаси ускоро, додаје он, штетне материје би могле да нанесу дуготрајне последице човеку и животној средини:
„Све зависи од тога који су органски полутанти и колико ће да се апсорбују, а изванредни апсорбенти су листови биљака, иглице четинара, маховина... То су све тзв. дуготрајне органски загађујуће супстанце. Рецимо, диоксини и фурани нису растворљиви у води. Њих вода не може да спере и ‘однесе’. То су тзв. подхемикалије које, кад дођу у животну средину, ту дуго остају“.
На депонију у Винчи отпад се неадекватно одлагао деценијама. Она је тренутно у процесу затварања, којим ће се решити и проблем пожара. Нова, санитарна депонија која ће је заменити примаће и одлагати отпад са свих београдских општина, осим Обреновца и Лазаревца.
