https://sputnikportal.rs/20210812/susa-vec-obrala-kukuruz-dobro-je-ako-zadovoljimo-domace-potrebe-1128380632.html
Суша већ „обрала“ кукуруз, добро је ако задовољимо домаће потребе
Суша већ „обрала“ кукуруз, добро је ако задовољимо домаће потребе
Sputnik Србија
Са овогодишњим родом кукуруза, који је суша већ обрала, тешко да ћемо, као прошле, убирати доларе од извоза, а биће добро ако, са вероватно упола мањим... 12.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-12T19:38+0200
2021-08-12T19:38+0200
2022-08-26T13:08+0200
економија
анализе и мишљења
пољопривреда
суша
кукуруз
србија – економија
привреда и пољопривреда
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/srb/1128380632.jpg?1661512104
Агроном, мр Младен Игњатовић ову прогнозу темељи на оцени да је за производњу кукуруза година била лоша из више разлога, а већ на старту је све кренуло како не ваља.Он напомиње да је велик проблем задесио кукуруз већ у периоду полинације, односно опрашивања кукуруза, које треба да се обави у периоду од седам до највише 10 дана.Добро ће бити да задовољимо домаће потребе„Десило се да кукуруз није свилао, није било оплодње, тако да ће бити много јалових биљака, ситних плодова, што ће смањити производњу. Због високих температура полен је малтене горео, касније није било довољно кише, тако да је кукуруз поткачило све оно што не треба“, објашњава за Спутњик овај агроном, који од када је у пензији својим богатим искуством стеченим у нашим познатим компанијама помаже ратарима у његовој Мачви.Он указује да је наша просечна производња кукуруза по хектару између пет и шест тона и да ће она ове године бити значајно испод тога. Тешко да ће ићи преко три тоне и каже да није сигуран да ли ће то бити довољно за домаће потребе.Слична овогодишњој била је ситуација изразито сушне 2012. године, када је просечан принос био око три тоне по хектару.Коло срећеПрирода је тако учинила своје да се само за годину дана коло среће тако окрене, да са прошлогодишњег просечног рода од осам тона по хектару спаднемо на око три.Прошлогодишњи резултат и висока цена кукуруза на берзама као последица проблема које је донела пандемија ковида 19 погурала је његов извоз, што ће нам се, по оцени Игњатовића, сигурно осветити.Извоз је довео до недостатка кукуруза на нашем тржишту и његовим знатним поскупљењем, па је код млинара, односно складиштара достигао цену већу од 30 динара за килограм, истиче наш саговорник.Више реторички се овај агроном запитао да ли је требало извозити кукуруз за 220 евра по тони и да ли је исплативо извозити сировину, а не готов производ.Многи сточари ће, како сматра, одустати од това због раста цена сточне хране. Већ ове године су били на губитку 50 евра по свињчету, напомиње он.Од 10 година седам сушних, шта чинитиОвај агроном подсећа да је од последњих 10 година седам сигурно било мање или више сушних и да треба убудуће планирати производњу уз такве климатске промене.Он, међутим, упозорава да наводњавање може да има и негативне ефекте, јер смо смичући крупну стоку, говеда и јунад остали без довољно стајског ђубрива и осиромашили земљу.Кад ни наводњавање не помажеНаводњавање даје феноменалне резултате, али само у случају када се земљи додаје стајско ђубриво. Мора се претходно урадити агрохемијска анализа, у супротном може да има контраефекат, истиче наш саговорник, напомињући да иако је та анализа бесплатна у многим општинама, људи то не раде и праве велику грешку.На контраефекат наводњавања упозорава и професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду др Миладин Шеварлић.„Имамо врло редукован садржај хумуса у земљишту у последњих 50 година, посебно у Војводини где је уништено сточарство, јер су процесом приватизације пољопривредних комбината нови власници гледали да елиминишу стоку и раднике. Стоку зато што им се не исплати да је гаје, јер то је производња која захтева 24-часовни надзор и рад, а раднике зато што иду на потпуну механизацију у ратарској производњи“, каже наш саговорник.Он објашњава какве би биле последице:Шта је функција робних резервиТиме би, практично, плодне оранице претворили у каменита, доста плитка земљишта, непогодна за пољопривредне културе, каква су углавном у брдско-планинским крајевима.Шеварлић се још нада да би једна добра киша ипак могла колико-толико да ревитализује кукуруз који има велики степен отпорности на сушу. Ако ипак останемо на ниском приносу, он каже да се ту онда поставља питање шта је функција наших робних резерви.„Ако робне резерве, као што је случај ове године, откупе свега 34.000 тона пшенице по цени од 23,5 динара по килограму и то углавном од великих произвођача са којима је то унапред договорено, а не у време жетве када треба преузимати и складиштити пшеницу од мањих произвођача који немају сопствене капацитете, ја заиста не видим шта је функција наших робних резерви“, каже он, запитавши се да ли је алтернатива увоз кукуруза.Сигурно да није, истиче он, објаснивши да би смо тиме добили генетички модификовани кукуруз, као и соју, уљану репицу и као што сада увозимо месо од животиња које су храњене ГМ сојином и сунцокретовом сачмом.Истиче, такође, да уопште не морамо да извозимо кукуруз, како то иначе чинимо.„Најбоље би било када би кукуруз, соју и пшеницу потрошили овде или за људску или за сточну храну и онда извозили не живу стоку, него прерађевине од млека, меса и јаја са робном марком БЕЗ ГМО. На тај начин бисмо постали маркетиншки препознатљиви на тржишту Европе и света и били бисмо далеко профитабилнији него што смо сада“, истиче Шеварлић, коме, каже, није јасно зашто то наша земља не користи.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
род кукуруза, сушна година, ништа за извоз, упола мањи принос, кукуруз само за домаће потребе, и наводњавање контрапродуктивно, зашто извозимно сировину, робна марка без гмо,
род кукуруза, сушна година, ништа за извоз, упола мањи принос, кукуруз само за домаће потребе, и наводњавање контрапродуктивно, зашто извозимно сировину, робна марка без гмо,
Суша већ „обрала“ кукуруз, добро је ако задовољимо домаће потребе
19:38 12.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Са овогодишњим родом кукуруза, који је суша већ обрала, тешко да ћемо, као прошле, убирати доларе од извоза, а биће добро ако, са вероватно упола мањим приносом од просечног, задовољимо сопствене потребе. Једино што неће ићи наниже је цена кукуруза.
Агроном, мр Младен Игњатовић ову прогнозу темељи на оцени да је за производњу кукуруза година била лоша из више разлога, а већ на старту је све кренуло како не ваља.
Он напомиње да је велик
проблем задесио кукуруз већ у периоду полинације, односно опрашивања кукуруза, које треба да се обави у периоду од седам до највише 10 дана.
Добро ће бити да задовољимо домаће потребе
„Десило се да кукуруз није свилао, није било оплодње, тако да ће бити много јалових биљака, ситних плодова, што ће смањити производњу. Због високих температура полен је малтене горео, касније није било довољно кише, тако да је кукуруз поткачило све оно што не треба“, објашњава за Спутњик овај агроном, који од када је у пензији својим богатим искуством стеченим у нашим познатим компанијама помаже ратарима у његовој Мачви.
Он указује да је наша просечна производња кукуруза по хектару између пет и шест тона и да ће она ове године бити значајно испод тога. Тешко да ће ићи преко три тоне и каже да није сигуран да ли ће то бити довољно за домаће потребе.
Слична овогодишњој била је ситуација изразито сушне 2012. године, када је просечан принос био око три тоне по хектару.
Природа је тако учинила своје да се само за годину дана коло среће тако окрене, да са прошлогодишњег просечног рода од осам тона по хектару спаднемо на око три.
Прошлогодишњи резултат и висока цена кукуруза на берзама као последица проблема које је донела пандемија ковида 19
погурала је његов извоз, што ће нам се, по оцени Игњатовића, сигурно осветити.
Извоз је довео до недостатка кукуруза на нашем тржишту и његовим знатним поскупљењем, па је код млинара, односно складиштара достигао цену већу од 30 динара за килограм, истиче наш саговорник.
Више реторички се овај агроном запитао да ли је требало извозити кукуруз за 220 евра по тони и да ли је исплативо извозити сировину, а не готов производ.
Многи сточари ће, како сматра, одустати од това због раста цена сточне хране. Већ ове године су били на губитку 50 евра по свињчету, напомиње он.
Од 10 година седам сушних, шта чинити
Овај агроном подсећа да је од последњих 10 година седам сигурно било мање или више сушних и да треба убудуће планирати производњу уз такве климатске промене.
„Треба мењати производњу, треба се више оријентисати на јаре културе. Рани и средњерани хибриди на неки начин избегну сушу, тако да то треба пратити. Када је у питању наводњавање, занемарили смо га. Ми у држави све стихијски радимо. Када нас нешто удари по глави, тек тада се сетимо, па и тога да треба прићи наводњавању“, каже Игњатовић.
Он, међутим, упозорава да наводњавање може да има и негативне ефекте, јер смо смичући крупну стоку, говеда и јунад остали без довољно стајског ђубрива и осиромашили земљу.
Кад ни наводњавање не помаже
Наводњавање даје феноменалне резултате, али само у случају када се земљи додаје стајско ђубриво. Мора се претходно урадити агрохемијска анализа, у супротном може да има контраефекат, истиче наш саговорник, напомињући да иако је та анализа бесплатна у многим општинама, људи то не раде и праве велику грешку.
На контраефекат наводњавања упозорава и професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду др Миладин Шеварлић.
„Имамо врло редукован садржај хумуса у земљишту у последњих 50 година, посебно у Војводини где је уништено сточарство, јер су процесом приватизације пољопривредних комбината нови власници гледали да елиминишу стоку и раднике. Стоку зато што им се не исплати да је гаје, јер то је производња која захтева 24-часовни надзор и рад, а раднике зато што иду на потпуну механизацију у ратарској производњи“, каже наш саговорник.
Он објашњава какве би биле последице:
„Ако не будемо имали стајњака и применимо системе за наводњавање, за наредних 20-30 година, земљишта у Војводини ће од најплоднијих постати такозвана скелетна земљишта и тешко ће се икада више рекултивирати. То су показала искуства других земаља“, каже Шеварлић.
Шта је функција робних резерви
Тиме би, практично, плодне оранице претворили у каменита, доста плитка земљишта, непогодна за пољопривредне културе, каква су углавном у брдско-планинским крајевима.
Шеварлић се још нада да би једна добра киша ипак могла колико-толико да ревитализује кукуруз који има велики степен отпорности на сушу. Ако ипак останемо на ниском приносу, он каже да се ту онда поставља питање шта је функција наших робних резерви.
„Ако робне резерве, као што је случај ове године, откупе свега 34.000 тона пшенице по цени од 23,5 динара по килограму и то углавном од великих произвођача са којима је то унапред договорено, а не у време жетве када треба преузимати и складиштити пшеницу од мањих произвођача који немају сопствене капацитете, ја заиста не видим шта је функција наших робних резерви“, каже он, запитавши се да ли је алтернатива увоз кукуруза.
Сигурно да није, истиче он, објаснивши да би смо тиме
добили генетички модификовани кукуруз, као и соју, уљану репицу и као што сада увозимо месо од животиња које су храњене ГМ сојином и сунцокретовом сачмом.
Истиче, такође, да уопште не морамо да извозимо кукуруз, како то иначе чинимо.
„Најбоље би било када би кукуруз, соју и пшеницу потрошили овде или за људску или за сточну храну и онда извозили не живу стоку, него прерађевине од млека, меса и јаја са робном марком БЕЗ ГМО. На тај начин бисмо постали маркетиншки препознатљиви на тржишту Европе и света и били бисмо далеко профитабилнији него што смо сада“, истиче Шеварлић, коме, каже, није јасно зашто то наша земља не користи.