Напето пред изборе за Бундестаг: Зелени и социјалдемократе демохришћанима „дишу“ за врат
© Sputnik / Екатерина Чеснокова
/ Пратите нас
Немачку, по свој прилици, чека „врућа“ политичка јесен. Избори за Бундестаг, заказани за 26. септембар, постају све неизвеснији, имајући у виду да анкете говоре да пада популарност демохришћана, док им Зелени и социјалдемократе „дишу“ за врат.
До пре две недеље могло се претпоставити, каже за Спутњик дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић, да ће након избора бити могућа коалиција две странке, а неки су предвиђали да је већ извесно да ће то бити коалиција демохришћана и Зелених. Сходно томе, постојала је и мала вероватноћа да би будућу владу могле формирати странке леве коалиције, односно Зелени, социјалдемократе и левица.
Међутим, додаје наш саговорник, анкете се поприлично мењају, а на то су утицали како начин на који су се власти ухватиле у коштац са недавним поплавама, тако и сами кандидати за канцелара, који опет утичу на популарност својих странака.
Зелени и социјалдемократе демохришћанима „дишу“ за врат
„Тако се Армин Лашет, као представник демохришћана, за сада не показује као неки идеалан кандидат, па чак и када покуша да неким потезима освоји бирачко тело, све то после дан или два на неки начин упропасти. Поједини медији чак извештавају да он баш и не би желео да иде у изборну кампању од града до града, па је све то утицало на то да је популарност демохришћанског блока пала на око 23 одсто, док им Зелени и социјалдемократе практично ’дишу‘ за врат. Према последњим анкетама, Зелени имају око 20 одсто подршке бирача, а социјалдемократе 19“, објашњава Радичевић.
Ово јесте, примећује новинар, релативно неочекиван и велик раст социјалдемократа, будући да су они већ годинама у „слободном паду“ по популарности.
„Међутим, актуелни вицеканцелар и министар финансија Олаф Шолц некако успева да буде то ’сидро‘ стабилности у актуелној влади, односно да се представи као човек који Немачкој заправо може да донесе стабилност. То је особина коју Немци највише воле и управо због тога је и Ангела Меркел била толико дуговечна у канцеларској фотељи. Примера ради, Шолц убедљиво води у немачким анкетама где се поставља питање кога би бирачи изабрали на директним изборима за канцелара, иако је такав начин избора канцелара у Немачкој немогућ. Он би у таквом сценарију освојио 26 одсто, Аналена Бербок из Зелених би добила 16 одсто, док би Лашет освојио само 12 одсто гласова. Треба имати на уму и да, према тим анкетама, убедљива већина од 46 одсто бирача каже да не би гласала ни за једног од ових кандидата“, каже Радичевић.
И претходни избори су показали, напомиње он, да је Немачка престала да буде држава са, практично, двоипопартијским системом, у којем се знало да ће канцелар бити или из редова демохришћана, или из редова социјалдемократа.
„Сада се то мења и то не зато што ће Зелени преузети улогу социјалдемократа, већ зато што се они политички уравнотежавају у политичкој моћи са водећим партијама, па самим тим процес формирања коалиција постаје тежи и неизвеснији за предвиђање“, примећује Радичевић.
Судбина демохришћана у рукама Армина Лашета
Он сматра да исход ових избора ипак највише зависи од тога како ће се кандидат демохришћана за канцелара Армин Лашет поставити у наредних месец и по дана.
„Анкете указују на то да чак и у његовој странци сматрају да би кандидатуру требало да препусти много популарнијем баварском премијеру Маркусу Зедеру. Међутим, та опција је заиста мало вероватна и у суштини много тога зависи како ће Лашет изгурати ову предизборну кампању. Ако је добро спроведе и подигне популарност демохришћана на неких 25 или 26 одсто, онда може да се каже да ће његови постизборни партнери највероватније бити Зелени. У супротном, сасвим је могућа комбинација те лево оријентисане коалиције, можда чак састављене од четири партије, у којој се сада први пут појављује да би Олаф Шолц у некој комбинаторици можда могао да постане канцелар, што је до пре месец дана деловало потпуно невероватно“, оцењује саговорник Спутњика.
У сваком случају, закључује Ненад Радичевић, ситуација у којој су кључне немачке политичке партије поприлично изједначене, чини врло компликованим формирање постизборне коалиције, па није искључено да би оно могло потрајати и неколико месеци након септембарских избора.
