https://sputnikportal.rs/20210816/jesu-li-meduze-sa-ade-ciganlije--opasne-1128489192.html
Јесу ли медузе са Аде Циганлије – опасне
Јесу ли медузе са Аде Циганлије – опасне
Sputnik Србија
Једна од три или четири врсте слатководних медуза живи баш у Савском језеру. Та створења настанила су Аду Циганлију, на одушевљење најмлађих посетилаца, а на... 16.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-16T10:00+0200
2021-08-16T10:00+0200
2021-08-26T03:15+0200
опасност
медуза
ада циганлија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/0b/1124350081_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_0081ab7e4a61348e7591072eda11c9ec.jpg
Према речима ихтиолога Александра Хегедиша, стручног сарадника управе ЈП „Ада Циганлија“, ова врста медуза раширила се по свим континентима, па је тако стигла у Европу и у реке наше земље.„Слатководне медузе први пут су на нашим просторима забележене шездесетих година прошлог века“, каже Хегедиш за „Новости“.Према речима овог стручњака, слатководне медузе су као шљиве – једне године има их мало, друге сезоне број им је значајно већи. Њихово размножавање зависи од тога да ли је година топлија или није, будући да топлота утиче на њихово преношење.„Њихови полипи остају на спортској опреми, на купаћим костимима, чамцима... На тај начин се преносе. Ове медузе су потпуно безопасна, безазлена бића, немају те врсте особина својих врло опасних рођака по Аустралији и у другим деловима света. Она једноставно није опремљена да некога опече“, објашњава Хегедиш.Иначе, верује се да је ова врста медуза у Европу стигла са подводним украсним биљем, којима су се украшавала језера у Западној Европи, да би се потом ширила даље по континенту.„Ја их се сећам још из осамдесетих. У Белој Цркви смо их, кад смо били клинци, из језера вадили рукама и стављали у чашу па враћали назад у воду. То радимо и дан данас, деца и ја. Никад нисам осетила пецкање, преслатке су“, стоји у једном коментару на друштвеним мрежама, баш поводом појаве ових створења у Ади.Узбуна због „ајкуле“У водама Савског језера станује и толстолобик, врста амура. На почетку пливалишне сезоне на друштвеним мрежама подигла се узбуна због „ајкуле“, односно пераја која су извиривала из воде. То је, највероватније, била неслана шала купача, али стручњаци су објаснили да је ипак реч о врсти која се храни малим организмима и доприноси чистоћи воде.Прочитајте још:
ада циганлија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
опасност, медуза, ада циганлија, друштво
опасност, медуза, ада циганлија, друштво
Јесу ли медузе са Аде Циганлије – опасне
10:00 16.08.2021 (Освежено: 03:15 26.08.2021) Једна од три или четири врсте слатководних медуза живи баш у Савском језеру. Та створења настанила су Аду Циганлију, на одушевљење најмлађих посетилаца, а на непријатно изненађење њихових родитеља. Међутим, иако важе за опасне, ове врсте безазлене су по купаче и њихова појава не угрожава екосистем језера.
Према речима ихтиолога Александра Хегедиша, стручног сарадника управе ЈП „Ада Циганлија“, ова врста медуза раширила се по свим континентима, па је тако стигла у Европу и у реке наше земље.
„Слатководне медузе први пут су на нашим просторима забележене шездесетих година прошлог века“, каже Хегедиш
за „Новости“.
Реч је о безазленим створењима, пречника свега пет до 25 милиметара. Имају радијалне преграде у облику крста и пипке, највише су видљиве у плићаку, па су деци изузетно занимљиве. Родитељи се брину, али нема разлога, јер су потпуно безазлене по човека.
Према речима овог стручњака, слатководне медузе су као шљиве – једне године има их мало, друге сезоне број им је значајно већи. Њихово размножавање зависи од тога да ли је година топлија или није, будући да топлота утиче на њихово преношење.
„Њихови полипи остају на спортској опреми, на купаћим костимима, чамцима... На тај начин се преносе. Ове медузе су потпуно безопасна, безазлена бића, немају те врсте особина својих врло опасних рођака по Аустралији и у другим деловима света. Она једноставно није опремљена да некога опече“, објашњава Хегедиш.
Иначе, верује се да је ова врста медуза у Европу стигла са подводним украсним биљем, којима су се украшавала језера у Западној Европи, да би се потом ширила даље по континенту.
„Ја их се сећам још из осамдесетих. У Белој Цркви смо их, кад смо били клинци, из језера вадили рукама и стављали у чашу па враћали назад у воду. То радимо и дан данас, деца и ја. Никад нисам осетила пецкање, преслатке су“, стоји у једном коментару на друштвеним мрежама, баш поводом појаве ових створења у Ади.
У водама Савског језера станује и толстолобик, врста амура. На почетку пливалишне сезоне на друштвеним мрежама подигла се узбуна због „ајкуле“, односно пераја која су извиривала из воде. То је, највероватније, била неслана шала купача, али стручњаци су објаснили да је ипак реч о врсти која се храни малим организмима и доприноси чистоћи воде.
