https://sputnikportal.rs/20210818/ni-talibani-ni-amerikanci-zasto-je-srbija-odabrala-srednji-put-za-avganistan-1128560624.html
Ни талибани, ни „Американци“: Зашто је Србија одабрала средњи пут за Авганистан
Ни талибани, ни „Американци“: Зашто је Србија одабрала средњи пут за Авганистан
Sputnik Србија
Дешавања у Авганистану спадају у оне ситуације у којима се војна и политичка неутралност Србије показује као пун погодак и практично једини могући приступ... 18.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-18T18:23+0200
2021-08-18T18:23+0200
2022-08-26T13:08+0200
политика
анализе и мишљења
авганистан
србија – политика
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/11/1128522756_0:0:3217:1810_1920x0_80_0_0_c13b1c824705c2089e38771e0887f373.jpg
Он овако гледа на чињеницу да су све земље Западног Балкана, изузев Србије и Босне и Херцеговине, потписале изјаву америчког Стејт департмента која се тиче ситуације у Авганистану и у којој се позивају све стране да поштују и подрже безбедан и организован одлазак страних држављана и Авганистанаца који желе да напусте земљу.Према писању листа „Гардијан“, поред Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније, Словеније и самопрокламованог Косова, овај документ парафирале су и чланице ЕУ, као и друге земље у свету.Неутралност Србије и према АвганистануСлично размишља и историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић, који каже да ми свакако морамо да имамо неутралну позицију у односу на ову ситуацију.„Чак и да због тога имамо проблем са Американцима, било би самопонижавајуће да од те неутралне позиције одустанемо, јер се у Авганистану ради о сукобу две стране од којих нам ниједна није наклоњена. Наиме, талибани су повезани са екстремним исламистима који су на Балкану ратовали против Срба, док је са друге стране влада у Кабулу, која је тамо до јуче постојала под америчким протекторатом, била прва која је признала лажну независност Косова. Значи, то је била марионетска влада САД која је такође водила антисрпску политику и у таквим околностима ми треба да се држимо по страни, да се не мешамо, јер то није рат који смо ми изазвали, није рат у коме смо учествовали и није рат у којем треба да имамо симпатија за било коју страну“, уверен је Анђелковић.Амерички притисак на Србију био би цинизамНа питање да ли Србија може да очекује притисак Вашингтона јер није потписала изјаву Стејт департмента, Пророковић каже да је придруживање америчким иницијативама једнако апсурдно као и учествовање у њиховој авантури у Авганистану.И Анђелковић сматра да би притисак САД на Србију у овом погледу био циничан, јер је наша земља више пута била изложена негативним акцијама владе у Авганистану коју су они подржавали, а најбољи пример је Косово.„Србија треба да поступа рационално и на начин који је у нашем интересу. Ако у будућности нова талибанска влада у Авганистану опозове признање лажне државе Косово, Србија треба са њом да успостави дипломатске односе“, закључује Анђелковић за Спутњик.У изјави Стејт департмента се, између осталог наводи да Авганистанци заслужују да живе безбедно и достојанствено и да је међународна заједница „спремна да им помогне“.У документу су наведене и земље које су потписале ову изјаву, попут Албаније, Аустралије, Аустрије, Бахама, Белгије, Канаде, Чилеа, Колумбије, Костарике, Чешке, Данске, Естоније, Финске, Француске, Грузије, Немачке, Грчке, преноси „Гардијан“.
авганистан
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
авганистан, србија, сад
Ни талибани, ни „Американци“: Зашто је Србија одабрала средњи пут за Авганистан
18:23 18.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Дешавања у Авганистану спадају у оне ситуације у којима се војна и политичка неутралност Србије показује као пун погодак и практично једини могући приступ, оцењује Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност.
Он овако гледа на чињеницу да су све земље Западног Балкана, изузев Србије и Босне и Херцеговине, потписале изјаву америчког Стејт департмента која се тиче ситуације у Авганистану и у којој се позивају све стране да поштују и подрже безбедан и организован одлазак страних држављана и Авганистанаца који желе да напусте земљу.
Према писању листа „Гардијан“, поред Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније, Словеније и самопрокламованог Косова, овај документ парафирале су и чланице ЕУ, као и друге земље у свету.
Неутралност Србије и према Авганистану
„У овом тренутку се у Авганистану одиграва транзиција власти и уопште није јасно шта ће у тој земљи радити западни блок, како ће се односити према новом режиму, које ће конкретне одлуке доносити везано за избегличку кризу која може уследити, као ни шта ће чинити уколико сада овај нови талибански режим буде улазио у различите аранжмане са Кином, Ираном или Пакистаном. Наша позиција је ту доста комотнија, не дугујемо никоме ништа и можемо се опредељивати у складу са нашим интересима“, сматра Пророковић.
Слично размишља и историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић, који каже да ми свакако морамо да имамо неутралну позицију у односу на ову ситуацију.
„Чак и да због тога имамо проблем са Американцима, било би самопонижавајуће да од те неутралне позиције одустанемо, јер се у Авганистану ради о сукобу две стране од којих нам ниједна није наклоњена. Наиме, талибани су повезани са екстремним исламистима који су на Балкану ратовали против Срба, док је са друге стране
влада у Кабулу, која је тамо до јуче постојала под америчким протекторатом, била прва која је признала лажну независност Косова. Значи, то је била марионетска влада САД која је такође водила антисрпску политику и у таквим околностима ми треба да се држимо по страни, да се не мешамо, јер то није рат који смо ми изазвали, није рат у коме смо учествовали и није рат у којем треба да имамо симпатија за било коју страну“, уверен је Анђелковић.
Амерички притисак на Србију био би цинизам
На питање да ли Србија може да очекује притисак Вашингтона јер није потписала изјаву Стејт департмента, Пророковић каже да је придруживање америчким иницијативама једнако апсурдно као и учествовање у њиховој
авантури у Авганистану.„Шта нам Американци заузврат нуде? Да нам забораве војнике као што су заборавили украјинске и грузијске поред Кабула? Американци покушавају да исконтролишу штету и да донекле амортизују тај политички притисак који ће сада из америчке јавности кренути ка Белој кући. Они овим потезом желе да покажу да и даље имају неке савезнике на које се могу ослонити и да ће се штета од целог овог њиховог посла равномерно расподелити и на остале земље које су у томе учествовале. Међутим, мислим да ће им успех у том смислу бити ограничен, јер се већ са различитих страна јављају гласови да авганистанске избеглице нису добро дошле и да је све ово највише последица америчке политике, па према томе, нека се и они са свом том штетом сами носе“, категоричан је Пророковић.
И Анђелковић сматра да би притисак САД на Србију у овом погледу био циничан, јер је наша земља више пута била изложена негативним акцијама владе у Авганистану коју су они подржавали, а најбољи пример је Косово.
„Србија треба да поступа рационално и на начин који је у нашем интересу. Ако у будућности нова талибанска влада у Авганистану опозове признање лажне државе Косово, Србија треба са њом да успостави дипломатске односе“, закључује Анђелковић за Спутњик.
У изјави Стејт департмента се, између осталог наводи да Авганистанци заслужују да живе безбедно и достојанствено и да је међународна заједница „спремна да им помогне“.
У документу су наведене и земље које су потписале ову изјаву, попут Албаније, Аустралије, Аустрије, Бахама, Белгије, Канаде, Чилеа, Колумбије, Костарике, Чешке, Данске, Естоније, Финске, Француске, Грузије, Немачке, Грчке, преноси „Гардијан“.
