https://sputnikportal.rs/20210818/udeo-problematicnih-kredita-u-srbiji-smanjen-na-36-odsto-1128561020.html
Удео проблематичних кредита у Србији смањен на 3,6 одсто
Удео проблематичних кредита у Србији смањен на 3,6 одсто
Sputnik Србија
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у Србији не само да није повећано током пандемије, већ је додатно смањено и тренутно износи 3,6 одсто. 18.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-18T19:19+0200
2021-08-18T19:19+0200
2023-04-13T13:06+0200
економија
кредити
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/12/77/127744_0:81:800:531_1920x0_80_0_0_772f288fc378d4a8fd4ab6fdacc12690.jpg
То је данас изјавила гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић на презентацији августовског Извештаја о инфлацији.Подсетивши да НБС, за разлику од појединих централних банака у региону, није повећавала референтну камату, Табаковићева је оценила да су повољни услови задуживања на домаћем тржишту наставили да подстичу кредитну активност, уз даљи раст учешћа динарских кредита у укупним кредитима.Прецизирала је да је референтна каматна стопа задржана на нивоу од 1,0 одсто, што је, како наглашава, њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације, и за 1,25 процентних поена нижи у односу на ниво на којем је била пре избијања пандемије."Захваљујући ценовној и финансијској стабилности, у чијој основи је и релативна стабилност девизног курса, очувано је поверење у домаћи финансијски систем, о чему сведочи динарска штедња становништва која је премашила ниво од 100 милијарди динара, чиме додатно доприносимо процесу динаризације у Србији", навела је она.Посебно је апострофирала укључивање динарских државних обвезница у реномирани индекс ЈП Морган 30. јуна.По том основу, каже, у наредном периоду може се очекивати додатно смањење трошкова сервисирања јавног дуга, а тиме и нижа цена задуживања приватног сектора.Табаковићева је на крају поручила да ће приоритет монетарне политике НБС у наредном периоду остати очување постигнуте ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем привредном расту и стварању повољног инвестиционог амбијента, пренео је Б92.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
кредити, банке, србија, референтна каматна стопа
кредити, банке, србија, референтна каматна стопа
Удео проблематичних кредита у Србији смањен на 3,6 одсто
19:19 18.08.2021 (Освежено: 13:06 13.04.2023) Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у Србији не само да није повећано током пандемије, већ је додатно смањено и тренутно износи 3,6 одсто.
То је данас изјавила гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић на презентацији августовског Извештаја о инфлацији.
Подсетивши да НБС, за разлику од појединих централних банака у региону, није повећавала референтну камату, Табаковићева је оценила да су повољни услови задуживања на домаћем тржишту наставили да подстичу кредитну активност, уз даљи раст учешћа динарских кредита у укупним кредитима.
"На раст кредитирања указује износ новоодобрених кредита привреди и становништву, који је током шест месеци ове године био на нивоу из истог периода 2019, док је у односу на прву половину 2020. године већи за четвртину", рекла је гувернерка.
Прецизирала је да је референтна каматна стопа задржана на нивоу од 1,0 одсто, што је, како наглашава, њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације, и за 1,25 процентних поена нижи у односу на ниво на којем је била пре избијања пандемије.
"Захваљујући ценовној и финансијској стабилности, у чијој основи је и релативна стабилност девизног курса, очувано је поверење у домаћи финансијски систем, о чему сведочи динарска штедња становништва која је премашила ниво од 100 милијарди динара, чиме додатно доприносимо процесу динаризације у Србији", навела је она.
Посебно је апострофирала укључивање динарских државних обвезница у реномирани индекс ЈП Морган 30. јуна.
"Након укључивања у овај индекс, захваљујући ширењу базе страних инвеститора који улажу у динарске државне обвезнице, приноси на седмогодишњу, 10-годишњу и 12-годишњу динарску обвезницу Републике Србије на секундарном тржишту смањени су током јула за око 30 базних поена", рекла је Табаковићева.
По том основу, каже, у наредном периоду може се очекивати додатно смањење трошкова сервисирања јавног дуга, а тиме и нижа цена задуживања приватног сектора.
Табаковићева је на крају поручила да ће приоритет монетарне политике НБС у наредном периоду остати очување постигнуте ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем привредном расту и стварању повољног инвестиционог амбијента,
пренео је Б92.
