Бајденова изјава уздрмала Белу кућу, а кинески медији осули паљбу – „празне, непромишљене речи“
22:33 20.08.2021 (Освежено: 09:59 26.01.2022)
© AP Photo / Patrick Semansky
Пратите нас
Кинески државни медији оптужили су америчког председника да просипа празне, непромишљене речи по питању Тајвана након што је наговестио да ће Вашингтон бранити острво ако га нападне Пекинг. Народна Република Кина сматра Тајван саставним делом своје територије.
Бела кућа је у четвртак ушла у режим контроле штете након интервјуа председника Џозефа Бајдена у којем је имплицирао да се САД неће повући од хипотетичке одбране Тајвана као што је то учинила у Авганистану од талибана (терористичка организација забрањена у Русији).
„Постоји фундаментална разлика између – Тајвана, Јужне Кореје, НАТО -а [и Авганистана]“, рекао је Бајден говорећи за „Еј-би-си њуз“ у четвртак.
„Ми смо у ситуацији у којој су они – ентитети са којима смо склопили споразуме засноване не на грађанском рату који воде на том острву или у Јужној Кореји, већ на споразуму у којем имају владу јединства, која, заправо, покушава да спречи лоше момке да им чине лоше ствари“, додао је.
„Преузели смо и испунили све обавезе. Дали смо свету обавезу Члану пет да ћемо одговорити ако заиста неко нападне или предузме акцију против наших савезника у НАТО -у. Исто је са Јапаном, исто је са Јужном Корејом, исто је са – Тајваном“, нагласио је Бајден, преноси „Спутњик интернешнал“.
Виша Бајденова администрација оградила се од Бајденових коментара, рекавши да став САД о Тајвану остаје непромењен, те да ће се Вашингтон и даље придржавати става „стратешке нејасноће“ у односима са острвом.
„Политика САД-а у погледу Тајвана се није променила“, рекао је званичник Ројтерсу, позивајући се на америчку политику одржавања само незваничних веза Вашингтон-Тајпеј од када су САД прешле на признавање Народне Републике као праве Кине 1979. године.
Кинески медији напали су Бајдена због његових коментара, а лист Глобал Тајмс објавио је непотписани уводник који оптужује председника за „празне, непромишљене речи“ на Тајвану након „срамоте“ САД у Авганистану.
„Муцајући док говори о питању Тајвана, Бајден је био као сенилан, и сумњамо да је знао тачно о чему говори. Ниједан високи званичник у САД није дао примедбе на оно што је рекао Бајден. Бајден је изгубио образ због ситуације у Авганистану... Био је толико постиђен и жељан да сачува свој образ да је причао безобзирно, без размишљања“, пише Глобал Тајмс.
Новине су упозориле да ће Бајденова администрација, ако се не огради од председникових тврдњи „преласком са ‘стратешке двосмислености’ на јасну изјаву одбране Тајвана, морати да се припреми за много веће олује у мореузима“. Лист је упозорио да Кина „никада неће прихватити Бајденову претњу“, и указао на „јаке војне способности и националну резолуцију земље“ када је реч о питању Тајвана.
Чланак је затим дао традиционално упозорење „сецесионистима“ тајванске Демократске напредне странке, тражећи од њих да „не пливају у Бајденовим немарним испљувцима“. САД неће „бранити“ Тајван; оно што жели да уради је да охрабри острво да се суочи са копном и искористи Тајван да обузда развој копна“, стоји у уводнику.
„Муцајући док говори о питању Тајвана, Бајден је био као сенилан“, пише Глобал Тајмс.
© AP Photo / Evan Vucci
Напетост на Тајвану
Кинеско-америчке тензије око Тајвана порасле су готово одмах након Бајденове инаугурације у јануару, када је Вашингтон први пут у неколико деценија позвао дефакто амбасадора Тајпеја у САД на церемонију. Напетости су порасле у месецима након што је Вашингтон увео „слободу пловидбе“кроз Тајвански мореуз, на шта је Кина одговорила слањем на десетине војних авиона кроз регион. Пекинг је затражио да се САД „придржавају принципа једне Кине“и прекину своју „провокативну“ продају оружја Тајвану. Прошле недеље су кинески медији такође упозорили САД да не позивају Тајван на предстојећи децембарски „Самит за демократију“, рекавши да би такав позив на сличан начин представљао кршење принципа једне Кине.
Напетости око Тајвана ескалирале су раније ове седмице након што је републикански сенатор Џон Корнин на Твитеру поставио, а затим избрисао, објаву која сугерише да САД имају 30.000 војника стационираних на Тајвану. Глобал Тајмс је затражио хитно објашњење од америчких и тајванских власти у вези са овим бројкама и упозорио да ће „ако је истина“ да САД имају трупе на Тајвану, било да се ради о 30.000 или било ком другом броју, кинеска војска „одмах покренути рат како би елиминисала и протерала америчке војнике“.
Корнин је члан одабране комисије америчког Сената за обавештајне послове и теоретски би требало да има приступ стварном броју трупа које су САД распоредиле по целом свету.
Тајван, званично познат као Република Кина, званично је прекинуо везе са копном 1949. године, непосредно након кинеског грађанског рата, у којем су комунистичке снаге Мао Цедунга поразиле националисте Куоминтанга, који су побегли на острво. Пекинг и Тајпеј почели су да побољшавају економске и неформалне дипломатске везе осамдесетих и деведесетих година прошлог века, с циљем коначног мирног уједињења по моделу „Једна Кина – два система“,примењеном на Хонгконг.
У преокрету историјске ироније, Куоминтанг, који се борио са комунистима у бруталном грађанском рату који је трајао три деценије, фаворизује такво поновно уједињење, док се садашња владајућа странка у Тајвану – либерално леви демократски напредњаци, противе таквом сценарију. Актуелни кинески председник Си Ђинпинг учинио је поновно уједињење Тајвана централном тачком дневног реда своје владе.
Прочитајте још:
