https://sputnikportal.rs/20210821/kad-ispari-140-milijardi-dolara-kako-testamentom-obezbediti-imovinu-koja-se-ne-vidi--1128632150.html
Кад „испари“ 140 милијарди долара: Како тестаментом обезбедити имовину која се „не види“
Кад „испари“ 140 милијарди долара: Како тестаментом обезбедити имовину која се „не види“
Sputnik Србија
Због тога што су власници дигиталне имовине преминули не одредивши наследнике, у „виртуелном чистилишту“ заглављено је само биткоина у вредности од око 140... 21.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-21T10:25+0200
2021-08-21T10:25+0200
2021-08-21T10:25+0200
економија
биткоин
криптовалуте
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/15/1128632061_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_3753722d9f71e727f01530c5cfcce78a.jpg
То значи да је на помолу нова растућа индустрија на финансијском тржишту, у виду све већег броја дигиталних платформи које су специјализоване искључиво за „загробни живот“ дигиталног новца.Процењује се да је око 20 одсто свих биткоина који постоје на тржишту „изгубљено“, што значи да им нико није приступио најмање пет година. Изражено у бројкама, у питању је око 3,7 милиона биткоина, односно око 140 милијарди долара капитала који је „испарио“, при чему овај износ не садржи друге криптовалуте којима се тргује. Стручњаци за дигиталне валуте сматрају да је највећи део „изгубљених“ биткоина припадао власницима који су преминули, а да нису именовали наследнике и омогућили им приступ својим крипто новчаницима, пише портал „Бизнис и финансије“.Неки од оваквих случајева су већ познати у јавности, баш зато што је реч о великим износима. Тако је још 2013. године, двадесетшестогодишњи рудар биткоина Метју Муди погинуо у авионској несрећи, не оставивши никоме приступ својој дигиталној имовини која је вредела на хиљаде долара. Његов отац све до данас покушава да поврати та средства.Још је познатији пример када се 2018. године милијардер Метју Мелон предозирао у хотелској соби, где је пронађен без знакова живота. Своје богатство значајно је повећао уласком у посао с криптовалутама, куповином и продајом биткоина. Постао је глобални амбасадор „Рипл Лабса“ 2015. године и инвестирао два милиона долара у криптовалуту XRP, а инвестиција је нарасла на милијарду долара вредну имовину.Мелон је наводно склонио дигиталне кључеве за криптовалуте под лажним именима на различитим локацијама широм Сједињених Држава. Умро је, а да никоме од породице није рекао где се налазе његови дигитални кључеви, па се за тим локацијама и даље трага.Исте године неочекивано је преминуо у 30. години Џералд Котен, оснивач компаније „Quadriga CX“, највеће канадске берзе за трговину криптовалутама. Заједно с њим нестао је и новац око 100.000 корисника берзе, јер је директор компаније, која је требало само да управља новцем, једини знао шифре дигиталних крипто рачуна.Новац је био безбедно закључан у крипто новчаницима. У тренутку његове смрти у њима су се налазиле криптовалуте у вредности од око 180 милиона канадских долара, односно 120 милиона евра, а како више нико није могао да приступи дигиталном новцу, компанија је затворена.Техно генерације не верују технологијиИстраживања која су рађена пре пандемије указивала су да упркос оваквим примерима, скоро половина улагача у криптовалуте уопште не размишља о „загробном животу“ своје дигиталне имовине. Аналитичари су као главни разлог наводили чињеницу да је већина инвеститора млада, са старосним просеком од 38 година, односно у добу када се и даље праве планови за живот, а не смрт.Али, после искуства са вирусом корона, приметно је да се перцепција мења и да све више оних који поседују дигиталну имовину размишља о начинима како да је завешта у наслеђе.Овакав тренд потврђује и Канађанка Ерин Бари, која је након личног искуства са губитком породичне дигиталне имовине услед изненадне смрти њеног ујака, покренула прву онлајн платформу „Willful“ за наслеђивање виртуелног новца.Поред техничких, платформа нуди и све правне услуге које се иначе користе када је реч о регулисању класичног наследства, од могућности да власник криптовалута овласти одређену особу за приступ средствима још током његовог живота, па све до писања тестамента са врло конкретним упутствима ко их наслеђује, где се чувају и како може да им се приступи.Ерин Бари каже да су након избијања пандемије дословно опседнути младим инвеститорима који се распитују за овакве могућности, пре свега они који су добили децу. Занимљиво је, међутим, да иако је реч о генерацијама које су се „родиле“ са најсавременијим дигиталним технологијама и многе аналогне не знају ни да користе — већина инсистира да све поверљиве податке испише на хартији и држи закључане у сефу у некој банци.Наизглед парадоксална неповерљивост техно генерација у технологију када је реч о заштити података је само део њихове шире сумњичавости према другима, коментарише канадска предузетница своје искуство са овом старосном популацијом.Правни стручњаци кажу да у случају дигиталне имовине сумњичавост коју изражава део власника није баш неоснована.Према његовим речима, када је реч о крипто имовини, нема судског или надзора било које треће стране као када новац држите у класичним банкама.„Зато су ризици од злоупотреба далеко већи, а због концепта блокчејна можете имати великих проблема и око наизглед баналних ствари, рецимо да промените адвоката или се предомислите и овластите другу особу за приступ вашој имовини“, објашњава Тејлор.На помолу нова „погребничка“ индустријаУпркос бројним недоумицама, приметно је да у време пандемије расте број платформи које су специјализоване управо за овај посао, нудећи крипто инвеститорима сигурније алтернативе за пренос својих средстава. Примера ради, „TrustVerse“ користи вештачку интелигенцију и персонализоване „паметне“ уговоре за чување кључева и лозинки. „Safe Haven“ омогућава корисницима да складиште приватне кључеве на блокчејн ланцу и постављају сопствене параметре за дистрибуцију, док „Clocr“ има дигитални трезор који „уништава“ лозинке и дистрибуира их на више локација.Платформа „Casa“, пак, дели приступ између више кључева ускладиштених на одвојеним уређајима, а извршни директор ове компаније Ник Нојман каже да се број пријављених за ниво који подразумева суму од најмање пет хиљада долара годишње и укључује протокол наслеђивања — скоро удвостручио у првих шест месеци ове године.Већина ових платформи је усредсређена на безбедносне протоколе који гарантују сигуран пренос приватних кључева и података о налогу. Али закони се не мењају тако брзо као технологија, па зато „Coinbase”, „Binance“ и друге популарне берзе криптовалута имају своје процедуре у случају да власник дигиталне имовине умре, а које су врло сличне процедурама у банкама.Али шта се дешава са опорезивањем дигиталног наследства? Оно се, на пример, у Сједињеним Америчким Државама третира као било која друга имовина, што значи да се процењује његова вредност у време смрти власника и да наследник на сваку следећу зараду плаћа порез на капиталну добит.Према важећем савезном закону, било који износ већи од 11,7 милиона долара подлеже порез на имовину од 40 одсто.
https://sputnikportal.rs/20210813/kriptovalute-bezbednost-novcanik-stefan-djuric-1128430915.html
https://sputnikportal.rs/20210811/najveca-kradja-u-istoriji-kriptovaluta-1128375232.html
https://sputnikportal.rs/20210626/novi-raskol-izmedju-istoka-i-zapada-i-rudari-kao-vojska-velikih-sila-stefan-djuric-1125717026.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, биткоин, криптовалуте
економија, биткоин, криптовалуте
Кад „испари“ 140 милијарди долара: Како тестаментом обезбедити имовину која се „не види“
Због тога што су власници дигиталне имовине преминули не одредивши наследнике, у „виртуелном чистилишту“ заглављено је само биткоина у вредности од око 140 милијарди долара. После искуства са вирусом корона, и међу млађим улагачима у криптовалуте, посебно оним који су добили децу, све је веће интересовање за могућности да сачине „крипто-тестамент“.
То значи да је на помолу нова растућа индустрија на финансијском тржишту, у виду све већег броја дигиталних платформи које су специјализоване искључиво за „загробни живот“ дигиталног новца.
Процењује се да је око 20 одсто свих биткоина који постоје на тржишту „изгубљено“, што значи да им нико није приступио најмање пет година. Изражено у бројкама, у питању је око 3,7 милиона биткоина, односно око 140 милијарди долара капитала који је „испарио“, при чему овај износ не садржи друге криптовалуте којима се тргује.
Стручњаци за
дигиталне валуте сматрају да је највећи део „изгубљених“ биткоина припадао власницима који су преминули, а да нису именовали
наследнике и омогућили им приступ својим крипто новчаницима,
пише портал „Бизнис и финансије“.
Неки од оваквих случајева су већ познати у јавности, баш зато што је реч о великим износима. Тако је још 2013. године, двадесетшестогодишњи рудар биткоина Метју Муди погинуо у авионској несрећи, не оставивши никоме приступ својој дигиталној имовини која је вредела на хиљаде долара. Његов отац све до данас покушава да поврати та средства.
Још је познатији пример када се 2018. године милијардер Метју Мелон предозирао у хотелској соби, где је пронађен без знакова живота. Своје богатство значајно је повећао уласком у посао с криптовалутама, куповином и продајом биткоина. Постао је глобални амбасадор „Рипл Лабса“ 2015. године и инвестирао два милиона долара у криптовалуту XRP, а инвестиција је нарасла на милијарду долара вредну имовину.
Мелон је наводно склонио дигиталне кључеве за криптовалуте под лажним именима на различитим локацијама широм Сједињених Држава. Умро је, а да никоме од породице није рекао где се налазе његови дигитални кључеви, па се за тим локацијама и даље трага.
Исте године неочекивано је преминуо у 30. години Џералд Котен, оснивач компаније „Quadriga CX“, највеће канадске берзе за трговину криптовалутама. Заједно с њим нестао је и новац око 100.000 корисника берзе, јер је директор компаније, која је требало само да управља новцем, једини знао шифре дигиталних крипто рачуна.
Новац је био безбедно закључан у крипто новчаницима. У тренутку његове смрти у њима су се налазиле криптовалуте у вредности од око 180 милиона канадских долара, односно 120 милиона евра, а како више нико није могао да приступи дигиталном новцу, компанија је затворена.
Техно генерације не верују технологији
Истраживања која су рађена пре пандемије указивала су да упркос оваквим примерима, скоро половина улагача у криптовалуте уопште не размишља о „загробном животу“ своје дигиталне имовине. Аналитичари су као главни разлог наводили чињеницу да је већина инвеститора млада, са старосним просеком од 38 година, односно у добу када се и даље праве планови за живот, а не смрт.
Али, после искуства са вирусом корона, приметно је да се перцепција мења и да све више оних који поседују дигиталну имовину размишља о начинима како да је завешта у наслеђе.
Овакав тренд потврђује и Канађанка Ерин Бари, која је након личног искуства са губитком породичне дигиталне имовине услед изненадне смрти њеног ујака, покренула прву онлајн платформу „Willful“ за наслеђивање виртуелног новца.
Поред техничких, платформа нуди и све правне услуге које се иначе користе када је реч о регулисању класичног наследства, од могућности да власник криптовалута овласти одређену особу за приступ средствима још током његовог живота, па све до писања тестамента са врло конкретним упутствима ко их наслеђује, где се чувају и како може да им се приступи.
Ерин Бари каже да су након избијања пандемије дословно опседнути младим инвеститорима који се распитују за овакве могућности, пре свега они који су добили децу. Занимљиво је, међутим, да иако је реч о генерацијама које су се „родиле“ са најсавременијим дигиталним технологијама и многе аналогне не знају ни да користе — већина инсистира да све поверљиве податке испише на хартији и држи закључане у сефу у некој банци.
Наизглед парадоксална неповерљивост техно генерација у технологију када је реч о заштити података је само део њихове шире сумњичавости према другима, коментарише канадска предузетница своје искуство са овом старосном популацијом.
Правни стручњаци кажу да у случају дигиталне имовине сумњичавост коју изражава део власника није баш неоснована.
„Ставити приватне крипто кључеве на УСБ или комад папира и проследити их даље је поступак који је преплављен потенцијалним проблемима“, мишљења је Паркер Ф. Тејлор, адвокат за имовинско право у консултантској компанији.
Према његовим речима, када је реч о крипто имовини, нема судског или надзора било које треће стране као када новац држите у класичним банкама.
„Зато су ризици од злоупотреба далеко већи, а због концепта блокчејна можете имати великих проблема и око наизглед баналних ствари, рецимо да промените адвоката или се предомислите и овластите другу особу за приступ вашој имовини“, објашњава Тејлор.
На помолу нова „погребничка“ индустрија
Упркос бројним недоумицама, приметно је да у време пандемије расте број платформи које су специјализоване управо за овај посао, нудећи крипто инвеститорима сигурније алтернативе за пренос својих средстава. Примера ради, „TrustVerse“ користи вештачку интелигенцију и персонализоване „паметне“ уговоре за чување кључева и лозинки. „Safe Haven“ омогућава корисницима да складиште приватне кључеве на блокчејн ланцу и постављају сопствене параметре за дистрибуцију, док „Clocr“ има дигитални трезор који „уништава“ лозинке и дистрибуира их на више локација.
Платформа „Casa“, пак, дели приступ између више кључева ускладиштених на одвојеним уређајима, а извршни директор ове компаније Ник Нојман каже да се број пријављених за ниво који подразумева суму од најмање пет хиљада долара годишње и укључује протокол наслеђивања — скоро удвостручио у првих шест месеци ове године.
Већина ових платформи је усредсређена на безбедносне протоколе који гарантују сигуран пренос приватних кључева и података о налогу. Али закони се не мењају тако брзо као технологија, па зато „Coinbase”, „Binance“ и друге популарне берзе криптовалута имају своје процедуре у случају да власник дигиталне имовине умре, а које су врло сличне процедурама у банкама.
Али шта се дешава са опорезивањем дигиталног наследства? Оно се, на пример, у Сједињеним Америчким Државама третира као било која друга имовина, што значи да се процењује његова вредност у време смрти власника и да наследник на сваку следећу зараду плаћа порез на капиталну добит.
Према важећем савезном закону, било који износ већи од 11,7 милиона долара подлеже порез на имовину од 40 одсто.
Све о домаћој и светској економији
