Русалке, женски водени демони обично су замишљане као лепе девојке, дуге риђе које нису носиле одећу. Живеле су под водом, у дворцима и биле под влашћу Воденог Духа.
Царица русалки је била царска кћи коју је маћеха утопила и звала се Дива, Дивка, Дившина и Дана и предводила је русалке на копно возећи се у златним кочијама. Према миту, биле су предане музици, певању и игрању, а лоше расположене према људима, нарочито према женама.
Иначе, русалке излазе из воде само за време Русалне недеље, и то на недељу дана. За време Русалне недеље, људи су поштовали одређене забране, како не би увредили русалке или дошли с њима у додир и били кажњени, пишу Јелена Бујдић Кречковић и Александар Репеџић у књизи Легенде, митови и народни обичаји Ђердапа, преноси „Национална географија“.
Веровало се да ако неко види русалке, могао би остати нем или добити занос играња, који се сматрао најгором казном од русалки, јер је при овом игрању долазио замор до смрти.
Током Русалне недеље било је забрањено пети се на дрвеће, јер се сматрало да русалке док су на копну, бораве у крошњама дрвећа. Постојала је забрана рада у виноградима или било каквог посла везаног за замљорадњу, пошто су русалке у то време долазиле да дају потребну влагу пољима.
Када је забрана морала да се прекрши, као ефикасно средство против дејства русалки се сматрала трава пелин. У том случају, човек би са собом носио пелин, кога су се русалке плашиле. Такође, уколико човек једе бели лук, сматрало се да неће моћи доћи под дејство русалки.
Прочитајте и:
