https://sputnikportal.rs/20210824/kako-je-bih-od-najveceg-proizvodjaca-biljke-vecne-mladosti-dozivela-potpuni-krah-1128779070.html
Како је БиХ од највећег произвођача биљке вечне младости доживела потпуни крах
Како је БиХ од највећег произвођача биљке вечне младости доживела потпуни крах
Sputnik Србија
Како је Босна и Херцеговини у еуфорији због добре зараде постала највећи плантажни произвођач смиља на свету у кратком периоду, а у још краћем доживела крах и... 24.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-24T19:57+0200
2021-08-24T19:57+0200
2021-08-26T04:07+0200
економија
босна и херцеговина (бих)
регион – економија
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/18/1128778730_0:32:1920:1112_1920x0_80_0_0_c37c4752e93e0963a22bab7c9a7e18db.jpg
О помами за уносим послом са смиљем, које је због својих чудесних састојака у фармацеутској и козметичкој индустрији названо „биљком вечне младости“, а у Херцеговини због добре зараде од производње „жутим златом“ за портал „Кликс“ говорио је председник Одбора за пољопривреду, водопривреду и шумарство Представничког дома Парламента Федерације БиХ Ахмед Џубур.Џубур, који је годинама био на челу Агромедитеранског факултета у Мостару, подсетио је да БиХ до пре седам година уопште није знала за плантажну производњу смиља, изузимајући један мали засад код Стоца, врло симболичне површине.Када је пре неколико година у Француској кренула експанзија производње продуката на бази смиља, дошло је до нагле потражње за овом биљком на светском тржишту, што су многи видели као добру прилику за зараду.У том моменту максимална цена смиља била је 5,20 конвертибилних марака по килограму свеже масе, што је била изузетно добра зарада. Али како је цена једног литра уља на тржишту била изнад 3.000 евра, масовно су почеле да се отварају дестилерије у Херцеговини.Од еуфорије до крахаСлична еуфорија је била у Хрватској, Црној Гори и деломично у Албанији, јер је у свим овим земљама дошло до наглог повећања површина под смиљем, што се, како Џубур истиче, неаргументовано приписивало томе да је због рата у Сирији Сиријцима онемогућено да производе смиље за светско тржиште, а то је била нетачна информација.„У то време фармацеутска и козметичка светска индустрија, као и све друге бранше, праве глобалне сајмове, пре свега етеричних уља, где се појављују најзначајнији произвођачи и понуђачи и наравно они који треба да откупе та уља. А на сајму у немачком граду Есену појавио се највећи број понуђача из ових крајева“, навео је Џубур.Велики број људи је, према његовим речима, тада ушао у бизнис тако да су стотине и хиљаде хектара до тада потпуно необрађеног земљишта претворили у плодна земљишта за производњу смиља.Џубур је истакао да се том приликом није поштовало да етерично уље смиља мора да буде еколошки потпуно чисто.„Људи су у борби против болести и штеточина користили хемијска средства која у себи имају свега, од резидуа, тешких метала, пестицида и свега што се код произведеног етеричног уља није могло сакрити. Софистициране хемијске анализе које су рађене у Институту у Београду су показале да је херцеговачко уље у бројним случајевима потпуно неподобно за употребу, не само за фармацеутске него и козметичке сврхе. Онда се од ситуације еуфорије да је уље продавано за више од 3.000 евра дошло у ситуацију да је цена уља пала практично на 400 евра“, објаснио је Џубур.Узимајући у обзир чињеницу да се дестилација ради два пута годишње и да се за производњу једног литра уља потроши сировине, енергије и других ресурса готово колико се на крају наплати, то је постао неисплатив процес.Науштрб једног броја људи, који су били спремни да произведу еколошки и органски прихватљиво уље, они који уопште нису гледали како да дођу до циља користили су недопустива средства да би остварили зараду коју су замислили.Џубур наводи и да се дешавало да су неки произвођачи саднице смиља, у случају појаве болести и штеточина или када им листови пожуте, прскали фарбом зелене боје, што је доводило до тога да уље буде јако лошег састава.„Чак је било примера и да се такво уље, које је продавано на иностраном тржишту, неретко мешало с јестивим уљем, па су међународни фармацеутски и козметички стручњаци закључили да куповина уља из БиХ није поуздана и да је треба избегавати. То је главни разлог краха“, тврди Џубур.
https://sputnikportal.rs/20210712/kovid-podstakao-prodaju-lekovito-bilje-1125872513.html
https://sputnikportal.rs/20201021/biljka-koju-zovu-bozji-dar--raste-svuda-cak-i-zimi-a-mnogi-su-zaboravili-njene-cudotvorne-moci-1123635309.html
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
производња смиља у бих, босна и херцеговина, биљка вечне младости, етерична уља, смиље, бих, производња, крах, proizvodnja smilja u bih, bosna i hercegovina, biljka večne mladosti, eterična ulja, smilje, bih, proizvodnja, krah
производња смиља у бих, босна и херцеговина, биљка вечне младости, етерична уља, смиље, бих, производња, крах, proizvodnja smilja u bih, bosna i hercegovina, biljka večne mladosti, eterična ulja, smilje, bih, proizvodnja, krah
Како је БиХ од највећег произвођача биљке вечне младости доживела потпуни крах
19:57 24.08.2021 (Освежено: 04:07 26.08.2021) Како је Босна и Херцеговини у еуфорији због добре зараде постала највећи плантажни произвођач смиља на свету у кратком периоду, а у још краћем доживела крах и многе завила у црно, невероватна је прича која говори о неодговорном понашању оних који крше пословна правила и етичке кодексе.
О помами за уносим послом са смиљем, које је због својих чудесних састојака у фармацеутској и козметичкој индустрији названо „
биљком вечне младости“, а у Херцеговини због добре зараде од производње „жутим златом“ за портал „Кликс“
говорио је председник Одбора за пољопривреду, водопривреду и шумарство Представничког дома Парламента Федерације БиХ Ахмед Џубур.
Џубур, који је годинама био на челу Агромедитеранског факултета у Мостару, подсетио је да БиХ до пре седам година уопште није знала за плантажну производњу смиља, изузимајући један мали засад код Стоца, врло симболичне површине.
Када је пре неколико година у Француској кренула експанзија производње продуката на бази смиља, дошло је до нагле потражње за овом биљком на светском тржишту, што су многи видели као добру прилику за зараду.
„Тада је у Херцеговини почела плантажна производња, где су за неколико година површине под смиљем постале толике да је Босна и Херцеговина била глобално највећи плантажни произвођач смиља на свету“, рекао је Џубур.
У том моменту максимална цена смиља била је 5,20 конвертибилних марака по килограму свеже масе, што је била изузетно добра зарада. Али како је цена једног литра уља на тржишту била изнад 3.000 евра, масовно су почеле да се отварају дестилерије у Херцеговини.
Слична еуфорија је била у Хрватској, Црној Гори и деломично у Албанији, јер је у свим овим земљама дошло до наглог повећања површина под смиљем, што се, како Џубур истиче, неаргументовано приписивало томе да је због рата у Сирији Сиријцима онемогућено да производе смиље за светско тржиште, а то је била нетачна информација.
„У то време фармацеутска и козметичка светска индустрија, као и све друге бранше, праве глобалне сајмове, пре свега етеричних уља, где се појављују најзначајнији произвођачи и понуђачи и наравно они који треба да откупе та уља. А на сајму у немачком граду Есену појавио се највећи број понуђача из ових крајева“, навео је Џубур.
Велики број људи је, према његовим речима, тада ушао у бизнис тако да су стотине и хиљаде хектара до тада потпуно необрађеног земљишта претворили у плодна земљишта за производњу смиља.
Џубур је истакао да се том приликом није поштовало да етерично уље смиља мора да буде еколошки потпуно чисто.
„Људи су у борби против болести и штеточина користили хемијска средства која у себи имају свега, од резидуа, тешких метала, пестицида и свега што се код произведеног етеричног уља није могло сакрити. Софистициране хемијске анализе које су рађене у Институту у Београду су показале да је херцеговачко уље у бројним случајевима потпуно неподобно за употребу, не само за фармацеутске него и козметичке сврхе. Онда се од ситуације еуфорије да је уље продавано за више од 3.000 евра дошло у ситуацију да је цена уља пала практично на 400 евра“, објаснио је Џубур.
Узимајући у обзир чињеницу да се дестилација ради два пута годишње и да се за производњу једног литра уља потроши сировине, енергије и других ресурса готово колико се на крају наплати, то је постао неисплатив процес.
Науштрб једног броја људи, који су били спремни да произведу еколошки и органски прихватљиво уље, они који уопште нису гледали како да дођу до циља користили су недопустива средства да би остварили зараду коју су замислили.
Џубур наводи и да се дешавало да су неки произвођачи саднице смиља, у случају појаве болести и штеточина или када им листови пожуте, прскали фарбом зелене боје, што је доводило до тога да уље буде јако лошег састава.
„Чак је било примера и да се такво уље, које је продавано на иностраном тржишту, неретко мешало с јестивим уљем, па су међународни фармацеутски и козметички стручњаци закључили да куповина уља из БиХ није поуздана и да је треба избегавати. То је главни разлог краха“, тврди Џубур.
