https://sputnikportal.rs/20210828/kripto-testament-kriptovalute-stefan-djuric-1129233340.html
Стижу крипто-тестаменти: Нова индустрија могла би да спаси дигитални новац од — пропасти
Стижу крипто-тестаменти: Нова индустрија могла би да спаси дигитални новац од — пропасти
Sputnik Србија
Стижу крипто-тестаменти: Нова индустрија могла би да спаси дигитални новац од – пропасти
2021-08-28T18:05+0200
2021-08-28T18:05+0200
2021-08-28T17:51+0200
економија
тестамент
новац
биткоин
криптовалуте
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/15/1128632061_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_3753722d9f71e727f01530c5cfcce78a.jpg
Улагачи у криптовалуте своје „новчиће“ држе у дигиталним, односно крипто-новчаницима. Ти новчаници закључани су јединственим лозинкама — једном коју је осмислио корисник и другом, насумичном, коју креира новчаник. Те шифре не зна нико осим власника.Проблем настаје ако улагач изненада премине, а никоме није оставио лозинке за приступ свом новчанику. У том случају, све криптовалуте које је имао остају заувек „заробљене“ у виртуалном свету, без икакве могућности да неко постане њихов нови власник. Процењује се да је само у биткоинима, једној од готово 6.000 криптовалута, „изгубљено“ око 140 милијарди долара.Нова индустрија — крипто-наследствоПретежно због тога, али делимично и због искуства с пандемијом вируса корона, расте интересовање за формирање крипто-тестамената, којима би се стечена дигитална имовина сачувала од пропадања — наслеђивањем.„У суштини, то може да функционише на више начина. Особа може да ангажује фирму која је специјализована или овлашћена, зависи како је то држава регулисала, да у случају њене смрти људима које је она одредила у свом тестаменту достави податке за приступ новчанику. С друге стране, људи то могу да заобиђу тако што ће приступне податке да оставе свом члану породице на папиру или ‘у-ес-беу’ (УСБ). Наравно, то захтева одређен степен поверења у те људе“, предочава директор Центра за економска истраживања Никола Корбар за „Спутњик“.Практичност је управо први проблем концепта крипто-тестамената. Зашто би улагач некој фирми дао приступ својој дигиталној имовини, када без ичијег посредовања може да га уступи особи од поверења?„Видим логику у томе да ће неки људи у својству фирме да користе такве услуге, јер у том случају куповина и прослеђивање крипта вероватно спадају под неке законске регулативе, тако да би то морало званично да се заведе, да одређена средства одлазе некој особи или фирми у случају да се њима нешто деси“, резонује Стефан Игњатовић, менаџер компаније „Тендерли“, која се бави анализом паметних уговора за блокчејн технологију.Други камен-спотицања који би могао да одбије људе од концепта крипто-тестамента могла би да буде сајбер-безбедност:Крипто-тестаменти за пет до 10 годинаУпркос безбедносним и практичним манама и чињеници да доста улагача у криптовалуте не размишља о „загробном животу“ свог дигиталног новца зато што су релативно млади, односно имају између 20 и 40 година, експерти прогнозирају да ће индустрија крипто-наследства заживети најраније за пет до 10 година.„То што је ово врло ризично, апсолутно не значи да не може да постане стандард. Прилично сам сигуран да хоће у неком моменту. За 20, 30 година могу да видим да је прилично регуларна ствар да неко у тестаменту, између осталог, као једну врсту имовине наводи криптовалуте и коме их оставља. То апсолутно могу да видим“, истиче Игњатовић.Стручњаци су сагласни у томе да ће та индустрија помоћи у стабилизацији крипто-тржишта и довести до раста цена дигиталних валута, али не у великој мери.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
криптовалуте, крипто, crypto, тестамент, тестаменти
криптовалуте, крипто, crypto, тестамент, тестаменти
Стижу крипто-тестаменти: Нова индустрија могла би да спаси дигитални новац од — пропасти
Велике количине дигиталног новца остају заувек „заробљене“ у виртуалном свету због изненадне смрти улагача у криптовалуте. Тај проблем могли би да реше крипто-тестаменти, помоћу којих би јединствене лозинке за дигиталне новчанике биле наслеђиване. Прогнозе су да ће тај концепт заживети најраније за пет до 10 година.
Улагачи у криптовалуте своје „новчиће“ држе у дигиталним, односно крипто-новчаницима. Ти новчаници закључани су јединственим лозинкама — једном коју је осмислио корисник и другом, насумичном, коју креира новчаник. Те шифре не зна нико осим власника.
Проблем настаје ако улагач изненада премине, а никоме није оставио лозинке за приступ свом новчанику. У том случају, све криптовалуте које је имао остају заувек „заробљене“ у виртуалном свету, без икакве могућности да неко постане њихов нови власник. Процењује се да је само у биткоинима, једној од готово 6.000 криптовалута, „изгубљено“ око 140 милијарди долара.
Нова индустрија — крипто-наследство
Претежно због тога, али делимично и због искуства с пандемијом вируса корона, расте интересовање за формирање крипто-тестамената, којима би се стечена дигитална имовина сачувала од пропадања — наслеђивањем.
„У суштини, то може да функционише на више начина. Особа може да ангажује фирму која је специјализована или овлашћена, зависи како је то држава регулисала, да у случају њене смрти људима које је она одредила у свом тестаменту достави податке за приступ новчанику. С друге стране, људи то могу да заобиђу тако што ће приступне податке да оставе свом члану породице на папиру или ‘у-ес-беу’ (УСБ). Наравно, то захтева одређен степен поверења у те људе“, предочава директор Центра за економска истраживања Никола Корбар за „Спутњик“.
Практичност је управо први проблем концепта крипто-тестамената. Зашто би улагач некој фирми дао приступ својој дигиталној имовини, када без ичијег посредовања може да га уступи особи од поверења?
„Видим логику у томе да ће неки људи у својству фирме да користе такве услуге, јер у том случају куповина и прослеђивање крипта вероватно спадају под неке законске регулативе, тако да би то морало званично да се заведе, да одређена средства одлазе некој особи или фирми у случају да се њима нешто деси“, резонује Стефан Игњатовић, менаџер компаније „Тендерли“, која се бави анализом паметних уговора за блокчејн технологију.
Други камен-спотицања који би могао да одбије људе од концепта крипто-тестамента могла би да буде сајбер-безбедност:
„Дешавало се у многим фирмама да хакери раде с неким изнутра. То уопште није новост. Онда се деси да им украду све ‘новчиће’ и сутра кад их породица затражи, они немају. Тужите их, они немају да плате и шта онда? Ту има доста простора за разне злоупотребе, хакерске нападе и друге проблеме“, напомиње Корбар.
Крипто-тестаменти за пет до 10 година
Упркос безбедносним и практичним манама и чињеници да доста улагача у криптовалуте не размишља о „загробном животу“ свог дигиталног новца зато што су релативно млади, односно имају између 20 и 40 година, експерти прогнозирају да ће индустрија крипто-наследства заживети најраније за пет до 10 година.
„То што је ово врло ризично, апсолутно не значи да не може да постане стандард. Прилично сам сигуран да хоће у неком моменту. За 20, 30 година могу да видим да је прилично регуларна ствар да неко у тестаменту, између осталог, као једну врсту имовине наводи криптовалуте и коме их оставља. То апсолутно могу да видим“, истиче Игњатовић.
Стручњаци су сагласни у томе да ће та индустрија помоћи у стабилизацији крипто-тржишта и довести до раста цена дигиталних валута, али не у великој мери.
