00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Интермецо“
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
У којој књижевној епохи живимо
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пречник страним речима и изразима“
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

„Страхиња Бановић“ – Јунак који је почео да осваја Европу

© Спутњику фотографију уступила агенција Комуник арт DAVID W CERNYГлумац Ибрахим Кома и редитељ Стефан Арсенијевић на додели награде Кристални глобус за филм "Бановић Страхиња"
Глумац Ибрахим Кома и редитељ Стефан Арсенијевић на додели награде Кристални глобус за филм Бановић Страхиња - Sputnik Србија, 1920, 30.08.2021
Пратите нас
Филм „Страхиња Бановић“, овенчан главним признањем управо завршеног филмског фестивала у Карловим Варима, освојио је европску публику и критику пре свега својом љубавном причом, која је универзална и разумљива свима, без обзира на услове у којима живе, каже за Спутњик редитељ овог остварења Стефан Арсенијевић.
Нови филм нашег награђиваног редитеља освојио је „Кристални глобус“ као најбоље остварење у главном такмичарском програму Међународног фестивала у Карловим Варима, у конкуренцији с још 12 филмова из целог света. Ибрахим Кома награђен је као најбољи глумац, за улогу Страхиње. Поред тога, Јелени Станковић је додељено специјално признање за директора фотографије.

Пет награда је мало и превише, о томе нисмо могли ни да сањамо

„Уз три званичне награде добили смо и две незваничне - награду Екуменског жирија и награду Европа синемас лејбел коју додељују представници европских биоскопа. Пет награда је мало и превише, искрено речено, нисмо се надали, нисмо ни у неким сновима могли да пожелимо баш толико - три различита жирија су се одлучила баш за наш филм, што нам даје ветар у леђа и осећај да смо направили добар филм. То је веома лепо, поготово имајући у виду како филмови настају, колико муке и времена треба да прође. Годинама вредно радимо на овоме, па је коначно дошао и тај тренутак да га је и публика видела и да је препознат на овом фестивалу“, каже Стефан Арсенијевић у кратком разговору за Спутњик.
Редитеља је посебно обрадовало то што је филм приказан у дворани са 2.000 места, тако да је после годину и по дана затворених биоскопа услед пандемије био у прилици да заједно с филмском екипом и пуним гледалиштем погледа своје остварење на великом платну.
„То је већ само по себи велики, велики доживљај. Након премијере гледаоци су нам данима прилазили, посебно глумцима, и честитали нам. Схватили смо да је главна ствар која их је освојила љубавна прича, док је мигрантска криза у другом плану, односно позадина. То је и у неким критикама наглашено, уз коментар да овај филм почиње управо тамо где се филмови о миграцијама обично завршавају, те да је у његовом средишту питање шта ако неко жели више од тога да има само кров над главом и храну. Шта ако неко има и друге потребе, као што је, пре свега, љубав, или потреба за самоостварењем“, наглашава Арсенијевић.

Љубавна прича која је освојила публику и критику

Филм је модерна адаптација познате народне епске песме „Бановић Страхиња“, смештена у савремени контекст избегличке кризе. Јунаци филма су мигранти из Африке, који се налазе у избегличком кампу у Крњачи, а емотивна ситуација у којој су се нашли наликује оној описаној у песми о Бановић Страхињи.
Основна тема којом се бави ова филмска љубавна прича јесу неверство и опроштај, који су, према мишљењу редитеља, и даље табу у модерном друштву.
Арсенијевић истиче да његов филм јесте мигрантска прича, али да у њему мигранти нису жртве, несрећни људи којима је тешко да се изборе за нормалне услове живота, него људи с проблемима који не зависе само од чињенице да су побегли са својих огњишта због рата и немаштине.
„Без обзира на то што смо филм засновали на нашој народној епској песми 'Бановић Страхиња', та прича је, као и радња саме песме, веома универзална и нешто с чим свако може да се поистовети. Добили смо и комплименте да тај мигрантски свет делује аутентично. За то су заслужни, пре свега, мигранти из више избегличких кампова у Србији који су били с нама током снимања, који су статирали у филму или тумачили поједине мање улоге. Њихово искуство, разговори с њима и њихово присуство у филму су учинили да будемо аутентични. Желели смо да направимо нешто своје, али да опет останемо верни истинским искуствима и условима живота миграната у Србији и Европи“, напомиње Арсенијевић.

Домаћа премијера „Страхиње Бановића“ на Фесту

Филм ће, како је навео редитељ, пред домаћом публиком бити приказан највероватније на наредном издању Феста.
„Домаћа публика ће морати још мало да се стрпи. Фест је највећи домаћи фестивал и чини ми се да је добра платформа за овакав један филм, који је наш, а светски“, каже Арсенијевић.
© Фото : DAVID W CERNY, Спутњику уступила Agencija KomunikArtРедитељ Стефан Арсенијевић
Редитељ Стефан Арсенијевић - Sputnik Србија, 1920, 30.08.2021
Редитељ Стефан Арсенијевић
У међувремену „Страхиња Бановић“ ће наставити свој међународни фестивалски живот. С обзиром на то да је освојио публику и критику у Карловим Варима, филм је већ добио позиве од неколико престижних фестивала да буде приказан ван конкуренције, а први фестивал на којем ће бити приказан је Фестивал филмске камере „Браћа Манаки“ у Битољу.
Филм је снимљен у копродукцији Србије, Француске, Бугарске, Луксембурга и Литваније. Српски продуцент је Мирослав Могоровић и кућа „Art & Popcorn“, у сарадњи са „Синамом филмом“. Подржали су га и Филмски центар Србије, „Еуримаж“, Филмски фонд Луксембург, Француски национални центар за филм, Бугарски национални филмски центар, Литвански филмски центар и Креативна Европа – програм Медиа.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала