Бивши талибани са оружјем пре њиховог предавања у Џалалабаду, 2015. - Sputnik Србија, 1920
Криза у Авганистану
Најновије информације, фотографије и видео снимци, као и реакције из целог света на новонасталу кризу у Авганистану...

Одакле талибанима милијарде долара: Наркотици, порез и тајни спонзори

© AP Photo / Rahmat GulТалибани патролирају Кабулом
Талибани патролирају Кабулом - Sputnik Србија, 1920, 31.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Покрет „Талибан“ (забрањена организација у Русији) дошавши на власт у Авганистану преузео је и контролу над економијом државе. Без обзира на интензитет трговине наркотицима, у последњих десет година покрет је научио да зарађује и на други начин осим трговином опијумом и хероином.
Талибани опорезују територије које контролишу, тражили су свој део и од транспортних компанија и мобилних оператера, а у исто време су добијали новац од Пакистана и држава Персијског залива. Зарађивали су више од милијарду и по долара годишње.
Да ли је то довољно да се напуни државна каса?

У Авганистану неће бити наркотика

„Неће се производити наркотици нити ће бити кријумчарења. Авганистан није више земља где се узгаја опијум“, изјавио је представник талибана Дабихула Муџахид и додао да је потребна помоћ из иностранства.
Слична обећања су се чула и раније. Током 2000. године исламисти, који су добијали признање на међународној арени, забранили су да се гаји мак и уништавали су поља. Тако да се трговина наркотицима смањила. Међутим, када су се Американци увукли у Авганистан и милитанти изгубили власт, трговина опијумом, хероином и метамфетамином је поново процветала.
Канцеларија Уједињених нација за контролу наркотика и криминала сматра да је Авганистан највећи произвођач опијума у свету. Прошле године се род мака повећао за 37 процената. Укупна површина те културе је 263.000 хектара, што је апсолутни рекорд.
Бизнис са наркотицима доноси талибанима, према подацима Канцеларије УН, 400 милијарди долара годишње.
Дуго је то за њих био основни извор прихода, међутим, последњих година се ситуација променила, исламисти су диверсификовали своју економију.

Који су још приходи талибана?

Један од лидера покрета мула Мухамед Јаку, син оснивача покрета Мухамеда Омара, је тражио да се пронађу нови извори финансирања. Милитанти су почели да заузимају регионе који су богати минералним ресурсима.
У Авганистану постоје многа рудна богатства, као што је бакар, боксит, руде гвожђа, мермер и дефицитни литијум, а има и злата. Процењује се да је вредност неколико билиона долара. Многа рудна богатства још увек нису откривена. Она која су се нашла у рукама милитаната су доносила нешто више од 460 милиона долара годишње. Према сведочењима новинара „Фајненшнал тајмса“ највећи купци су компаније из Кине, Пакистана и Уједињени Арапских Емирата.

Уједињене нације су у мају саопштиле да је годишњи приход талибана од 300 милиона до 1,6 милијарди долара. Само су од пореза прошле године прикупили 160 милиона долара. Преузимајући провинције исламисти су опустошили локалне благајне, узимали наоружање и оклопна возила, као и новац од компанија и становништва.

Талибани су увели порез од десет процената и наплату за комуналне услуге, два милиона долара су имали само од наплате струје, тражили су новац за транзит терета и трудили се да буду уплетени у сваки бизнис. Друга ставка су испоруке горива, цигарета, хране, лекова и најнеопходнијих предмета.
Поред тога талибанима помоћ долази и из иностранства. Како је појаснио новинар „Би-Би-Си Њуза“, око 500 милиона долара годишње добијају од спонзора из држава Персијског залива: Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Катара.

Прве потешкоће

„Талибани су саградили финансијску империју, али ће се све пољуљати када буду на челу владе“, прогнозирали су западни медији. Тако се и догодило. Исламисти, који су до тог тренутка владали искључиво сивим сектором економије су се већ сусрели са првим потешкоћама.
Грађани нису веровали обећањима нове владе и похрлили су у банке како би узели своју уштеђевину, навели су дописници „Блумберга“ који су радили у Кабулу. То је представљало јак ударац на економију. У банкоматима нестаје новца и цене расту великом брзином. На пример, брашно и уље су поскупели три пута. Улице су остале без људи и већина апотека је затворена.

„Банкарски систем је парализован. Авганистан је држава која зависи од увоза. Извозе робу у вредности од 870 милиона долара, а увозе у вредности од 8,6 милијарди долара. Талибани морају да хране народ и да одржавају државни апарат“, појаснио је научни сарадник Института оријенталистике Руске академије наука, директор Центра за истраживање савременог Авганистана Омар Несар.

Захваљујући међународној помоћи талибани су покривали 75 процената државних трошкова. Кабул је добијао више од четири милијарди долара годишње. Од сада неће моћи да рачунају на тај новац.
Према речима директора Централне банке Авганистана Аџмала Ахмада, који је побегао из државе, већи део средстава које је акумулирала претходна власт се налази ван Авганистана. У Сједињеним Америчким Државама се чува седам од девет милијарди долара девизних резерви. Администрација америчког председника Џозефа Бајдена планира да замрзне те активе.
Авганистану прети пораст инфлације, девалоризација националне валуте и раст сиромаштва. У случају да влада не буде светски призната следи изолација. Међутим, Омар Несар сматра да ће државе региона ускоро почети дијалог са талибанима. То значи да је могуће да ће се појавити нови извори прихода за режим.
Талибани у палати генерала Достума коју су заузели - Sputnik Србија, 1920, 24.08.2021
Криза у Авганистану
Драстичне промене: Авганистан без председника, талибани формирају савет
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала