Истина није битна: Процурио последњи разговор Бајдена и бившег председника Авганистана
18:05 01.09.2021 (Освежено: 18:25 01.09.2021)
© Фото : Youtube/PBS NewsHour/Printscreen
Пратите нас
Последњи телефонски разговор америчког председника Џоа Бајдена и његовог тадашњег авганистанског колеге Ашрафа Ганија, одржан је 23. јула и трајао је 14 минута. Амерички председник нахвалио је авганистанску војску, која се убрзо распала пред налетом талибана (организација забрањена у Русији), а 20 дана касније пао је и Кабул.
У разговору су Бајден и Гани, између осталог, дискутовали о војној помоћи САД Авганистану, политичкој стратегији и мењању перцепције јавности, објавио је Ројтерс, чији су стручњаци потврдили аутентичност снимка разговора добијеног од анонимног извора.
Из транскрипта позива може се закључити да нису били у потпуности свесни размера опасности која прети од талибана, нити су били спремни на могућност да цела земља падне у њихове руке у свега неколико недеља.
Само 23 дана након позива Гани је побегао из земље, талибани су преузели Авганистан, а САД су покренуле масовну евакуацију својих држављана и савезника у којој је у наредне две недеље из земље авионима превезено више од 123.000 особа.
Амерички председник нудио је војну помоћ влади у Кабулу под условом да тадашњи председник Авганистана увери јавност да има план којим ће преузети контролу над изразито напетом ситуацијом у земљи.
„Наставићемо да пружамо ваздушну подршку вашим снагама ако знамо какав је план“, поручио је Бајден Ганију.
Бајден је Ганију саветовао да добије подршку моћних људи у Авганистану за своју војну стратегију и потом на чело војске постави „ратника“, алудирајући на министра одбране, генерала Бисмилаха Кана Мохамадија (генерал Мохамади се након пада Кабула придружио покрету отпора талибанима у долини Панџшир и јавно позвао на хапшење Ганија „јер је издао домовину“).
Током разговора, Бајден је нахвалио Оружане снаге Авганистана, које су тренирали и финансирали управо Американци.
„Јасно је да имаш најбољу војску. Имаш 300.000 добро наоружаних војника, који знају да се боре, против максимално 80.000 побуњеника“, рекао је амерички председник. Било је то само неколико дана пре него што је авганистанска војска почела да се распада у разним деловима земље, неретко предајући провинцијска средишта после незнатног или никаквог отпора.
Да је Бајден схватао да се след догађаја у Авганистану не одвија повољно, указује део разговора у којем поручује да влада у Кабулу има проблем „перцепције“:
„Не треба да ти говорим да је утисак широм света, али и у деловима Авганистана, да се ствари не одвијају добро у борби с талибанима. Потребно је створити другачију слику о стању ствари, без обзира да ли је то истина, или није“, рекао је Бајден и додао да би било добро кад би важни политичари у Авганистану одржали заједничку конференцију за штампу на којој би подржали нову војну стратегију.
„То би променило перцепцију, а то би пуно значило“, закључио је Бајден.
Новинари Ројтерса сматрају да се из садржаја разговара може закључити да Бајден ипак није очекивао тотални колапс авганистанске војске и пад државе у руке талибана који се догодио само 23 дана након разговора с Ганијем, а и ако јесте, то се не види из разговора.
„Наставићемо да се жестоко боримо, дипломатски, политички и економски, да осигурамо не само да твоја влада опстане, него да и јача“, рекао је амерички председник авганистанском колеги.
На молбе Ројтерса за коментар нису се огласили ни Бела кућа, ни Ашраф Гани.
Што се тиче Ганија, он је у разговору Бајдену рекао како верује да се може постићи мир ако се „избалансира“ војна ситуација, али је и поручио да „морају брзо реаговати“.
„Суочени смо с тоталном инвазијом од стране талибана, уз пуну логистичку подршку Пакистана и најмање 10 до 15 хиљада међународних терориста“, рекао је Гани који и данас тврди да су политичке структуре у Пакистану биле кључне за реорганизацију талибана.
У време када су Бајден и Гани разговарали, талибани су већ контролисали око половине провинцијских средишта. Влада у Кабулу у јавност је тада пуштала обећања о промени војне стратегије, с нагласком на одбрану великих градова, уместо борбе за руралне територије. Бајден је тај најављени заокрет подржавао, тврдећи да ће то променити перцепцију о стању у Авганистану.
„Ја нисам војник и стога вам не говорим какав би тачно требало да буде ваш план, али тиме нећете добити само више помоћи, него ће се и променити утисак“, рекао је амерички председник.
Гани је пак поручио да ће америчка подршка авганистанској војсци „омогућити праву мобилизацију“.
Да је ова промена стратегије заправо била тек илузија, показује развој догађаја у наредним недељама када су талибани преузимали све више градова и провинција. Често уз минимални отпор деморалисаних авганистанских војника, а понекад и дословно без испаљеног метка, након договора с локалним челницима.
Осим узалудних идеја о промени стратегије и перцепције, разговор Бајдена и Ганија указао је на још један од кључних проблема власти у Кабулу, а то су унутрашње политичке борбе и свеопшта разједињеност.
Када је Бајден замолио Ганија да на своју прес конференцију укључи и бившег председника државе Хамида Карзаија, он је то одбио тврдећи да то не би помогло.
„Не можемо довести сваку особу, поготово не њега који у свему иде контра наше власти. Задњи пут кад сам се сусрео с њим разговарали смо 110 минута током којих ме псовао и оптуживао да сам амерички слуга“, казао је Гани, на шта му је Бајден одвратио да ће се суздржати од коментара.
