https://sputnikportal.rs/20210902/kraljevina-izvozila-vise-sljive-nego-danasnja-srbija-strucnjak-o-problemima-srpskog-nacionalnog-voca-1129455033.html

Краљевина извозила више шљиве него данашња Србија: Стручњак о проблемима српског националног воћа

Краљевина извозила више шљиве него данашња Србија: Стручњак о проблемима српског националног воћа

Sputnik Србија

Краљевина извозила више шљиве него данашња Србија: Стручњак о проблемима српског националног воћа

2021-09-02T12:25+0200

2021-09-02T12:25+0200

2021-09-02T11:55+0200

економија

економија

србија

шљиве

србија – економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110245/00/1102450026_0:982:1423:1782_1920x0_80_0_0_0e6464018476c1422c9d55062735fd0e.jpg

Берба шљива је у пуном јеку, али принос је око 30 одсто мањи од очекиваног. Цена на откупу је 30 до 50, а на пијацама у Београду око 100 динара. Пољопривредни стручњак Лука Радоја каже за РТС да је заблуда да Србија има пуно шљиве и да ће се проблеми наставити ако се не промени приступ у узгоју.Лука Радоја каже да је ова година невесела за шљиву, јер је било хладно пролеће, мразеви, а потом и суша, због чега је принос умањен.„Нисмо се од тога могли одбранити изузев на местима где је било воде, а ми имамо мало воде за наводњавање и мало уређаја за наводњавање“, наводи Радоја.„Министарство пољопривреде је урадило реонизацију узгоја винове лозе. Тако треба да уради и за узгој воћа. Није свуда место шљиви. Имамо Институт за воћарство, имамо факултет и они ће рећи тачно шта све треба знати да би се успешно узгајала шљива“, каже Радоја.Наглашава да за сада нема ни довољно новца да би се шљива плантажно узгајала, уз правилан засад, наводњавање и заштиту од града.Каже да је на лош род ове године највише утицала суша, која је наудила свему што је посађено.„Тамо где није наводњавано, приноси су значајно мањи. То не значи да је лошији квалитет јер је више суве масе и шећера, што је важно“, објашњава Радоја."Професор из Мичигена мени каже да они у Америци ту шљиву зову бљак. Ја га питам одакле им та реч, а он каже да није позајмљена од нас, али да је бљак“, прича Радоја.Наводи да се „стенлеј“ највише користи, јер је толерантан на вирус шљиве који је уништио српску пожегачу.„Прича о пожегачи се наставља и наши стручњаци су објаснили како је можемо сачувати. Постоје начини да се сачува. У околини Ваљева је још има, али је страдала и због аљкавог односа према њој. Обраду земљишта су раније радиле свиње ријући земљиште и чешући се о стабла“, каже Радоја.Истиче да неће бити довољно шљиве ни за извоз.Истиче да је Краљевина Србија извозила двоструко више шљива него Србија данас, јер је било више шљива и људи у селима који су је брали.„Намера је да се шљива прерађује, не само у ракију. Пре Другог светског рата на продуктној берзи у Њујорку све суве шљиве овога света равнале су се према квалитету сува шљива ала Брчко. То је важило за суву шљиву ала Србија. Данас тога мало има“, наглашава Радоја.

https://sputnikportal.rs/20210825/sljiva-kao-malina-cena-drasticno-skocila-a-bice-jos-visa-1128799977.html

https://sputnikportal.rs/20210721/sljive-nema-ni-za-slatko-strucnjaci-ocekuju-za-trecinu-manji-rod-1127618677.html

https://sputnikportal.rs/20210720/srpske-sljive-u-nemackim-supermarketima-poznata-i-cena-1127585863.html

србија

2021

Вести

sr_RS

шљиве, цена, узгој, узгој шљиве, гајење шљиве, српско национално воће, шљиве цена, шљиве откуп, šljive, cena, uzgoj, uzgoj šljive, gajenje šljive, srpsko nacionalno voće, šljive cena, šljive otkup