https://sputnikportal.rs/20210903/pakistanski-tok-rusija-ide-na-jug--i-to-je-tek-pocetak-1129498087.html
„Пакистански ток“: Русија иде на југ – и то је тек почетак
„Пакистански ток“: Русија иде на југ – и то је тек почетак
Sputnik Србија
Ових дана страни медији пишу да Русија наставља да шири своје стратешко присуство у кључним тачкама на карти света. У овом случају није реч о војсци и флоти... 03.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-03T16:28+0200
2021-09-03T16:28+0200
2021-09-03T20:14+0200
русија
русија
енергетика
северни ток
пакистан
русија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/03/1129497733_0:92:3313:1956_1920x0_80_0_0_ff8a3a2080a9fe1941b6cc2e5c037eec.jpg
У Исламабаду је недавно завршен билатерални састанак на коме су групе техничких стручњака из обе земље потврдиле спремност да реализују пројекат. Дуж трасе потенцијалног гасовода почеће геолошко-истраживачки радови.Идеја о пројекту настала је у тешком тренутку. Међувладин споразум о изградњи гасовода „Север-Југ“ у дужини од скоро 1.100 километара потписан је 2015. године. Пројекат је подразумевао да руски извођачи радова изграде транзитни гасовод у од луке Карачи до града Лахор. Наредне две године готово да није било никаквог напретка. Стране нису могле да се договоре око висине тарифа за гас.У пролеће ове године пројекат је преименован у „Пакистански ток“, а министри енергетике обе земље саопштили су да су спремни да започну са градњом у најскорије време.Да би се разумела идеја и циљ оваквог пројекта, важно је подсетити да је Пакистан земља са преко 220 милиона људи. Подаци показују да цео југо-западни део земље дуж границе са Ираном и Авганистаном практично нема сопствена ко генерациона постројења, а у региону северно од Исламабада једини извор енергије представља неколико хидроелектрана малог капацитета.Реализација „Пакистанског тока“ капацитета 12,4 милијарде кубних метара гаса годишње обезбедиће гориво за нове електране, а оне ће напајати индустријска предузећа која се налазе у провинцији Пенџаб, на граници са Индијом. Уколико пројекат успе, гасовод се може пружити и до престонице.Какви су интереси Русије у свему томе?Почнимо од гасовода ТАПИ (Туркменистан – Авганистан – Пакистан – Индија), у коме је Русија имала улогу техничког гаранта, а такође добављача опреме и цеви. Крајњи прималац гаса је Индија, али све транзитне земље имају огромну потребу за гасом и стога ће јасно тражити свој удео угљоводоника. Што се тиче Пакистана, у складу са условима пројектног задатка „Пакистанског тока“, тај гасовод би требало да се у подручју града Мултана укључи у гасовод ТАПИ. Поред тога, формирање гасног тржишта у земљи као што је Пакистан гарантовано ће изменити светско тржиште угљоводоника. Првенствено је веома интересантан Катару који ће најкраћом рутом из Персијског у Омански залив и даље у Карачи моћи да испоручује сопствени течни природни гас. С тим у вези, у будућности ће се испоруке катарског гаса у Европу смањити, што ће још више повећати значај руских гасовода и испорука преко њих.Поред тога, Русија испоручујући цеви и другу опрему, продаје финалне производе са максималном додатом вредношћу.Индија тежи да постане главна металуршка сила у свету, а потребно јој је, између осталог, и плаво гориво из Русије. Пакистан жели да достигне нови ниво индустријског развоја, али му је за то неопходан природни гас, а све суседне земље суочавају се са дефицитом гаса и не намеравају да га деле са Исламабадом.Одлазак Американаца из Авганистана био је камен који је покренуо читаву лавину глобалних промена. Ако покрет „Талибан“ (организација забрањена у Русији) успе да сачува земљу од још једног тоталног рата свих против свих, у најскорије време бићемо сведоци борбе за нова енергетска, трговинска и индустријска тржишта.
https://sputnikportal.rs/20210530/pakistanski-tok-otvara-rusiji-vrata-u-juznoj-aziji-1125484646.html
пакистан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, енергетика, северни ток, пакистан, русија – економија
русија, енергетика, северни ток, пакистан, русија – економија
„Пакистански ток“: Русија иде на југ – и то је тек почетак
16:28 03.09.2021 (Освежено: 20:14 03.09.2021) Ових дана страни медији пишу да Русија наставља да шири своје стратешко присуство у кључним тачкама на карти света. У овом случају није реч о војсци и флоти, него о енергетици, тачније – о „Пакистанском току“.
У Исламабаду је недавно завршен билатерални састанак на коме су групе техничких стручњака из обе земље потврдиле спремност да реализују пројекат. Дуж трасе потенцијалног гасовода почеће геолошко-истраживачки радови.
Идеја о пројекту настала је у тешком тренутку. Међувладин споразум о изградњи гасовода „Север-Југ“ у дужини од скоро 1.100 километара потписан је 2015. године. Пројекат је подразумевао да руски извођачи радова изграде транзитни гасовод у од луке Карачи до града Лахор. Наредне две године готово да није било никаквог напретка. Стране нису могле да се договоре око висине тарифа за гас.
У пролеће ове године пројекат је преименован у „
Пакистански ток“, а министри енергетике обе земље саопштили су да су спремни да започну са градњом у најскорије време.
Да би се разумела идеја и циљ оваквог пројекта, важно је подсетити да је Пакистан земља са преко 220 милиона људи. Подаци показују да цео југо-западни део земље дуж границе са Ираном и Авганистаном практично нема сопствена ко генерациона постројења, а у региону северно од Исламабада једини извор енергије представља неколико хидроелектрана малог капацитета.
Реализација „Пакистанског тока“ капацитета 12,4 милијарде кубних метара гаса годишње обезбедиће гориво за нове електране, а оне ће напајати индустријска предузећа која се налазе у провинцији Пенџаб, на граници са Индијом. Уколико пројекат успе, гасовод се може пружити и до престонице.
Какви су интереси Русије у свему томе?
Почнимо од гасовода ТАПИ (Туркменистан – Авганистан – Пакистан – Индија), у коме је Русија имала улогу техничког гаранта, а такође добављача опреме и цеви. Крајњи прималац гаса је Индија, али све транзитне земље имају огромну потребу за гасом и стога ће јасно тражити свој удео угљоводоника. Што се тиче Пакистана, у складу са условима пројектног задатка „Пакистанског тока“, тај гасовод би требало да се у подручју града Мултана укључи у гасовод ТАПИ.
Укупан капацитет та два гасовода у тој тачки износиће 55 милијарди кубних метара, што у потпуности одговара било ком од „Северних токова“. Имајући такве ресурсе у рукама, Пакистан ће моћи да започне масовну унутрашњу гасификацију и добиће значајан адут за политичко супротстављање Индији, која држи суседни спорни Кашмир.
Поред тога, формирање гасног тржишта у земљи као што је Пакистан гарантовано ће изменити светско тржиште угљоводоника. Првенствено је веома интересантан Катару који ће најкраћом рутом из Персијског у Омански залив и даље у Карачи моћи да испоручује сопствени течни природни гас. С тим у вези, у будућности ће се испоруке катарског гаса у Европу смањити, што ће још више повећати значај руских гасовода и испорука преко њих.
Поред тога, Русија испоручујући цеви и другу опрему, продаје финалне производе са максималном додатом вредношћу.
Не постоји ни најмања сумња да је повећана активност у региону повезана како са политичким променама у Авганистану, тако и са завршетком изградње гасовода „Северни ток 2“. Русија је јасно показала да је способна да заврши било који пројекат, чак и под притиском масовних санкција.
Индија тежи да постане главна металуршка сила у свету, а потребно јој је, између осталог, и плаво гориво из Русије. Пакистан жели да достигне нови ниво индустријског развоја, али му је за то неопходан природни гас, а све суседне земље суочавају се са дефицитом гаса и не намеравају да га деле са Исламабадом.
Одлазак Американаца из Авганистана био је камен који је покренуо читаву лавину глобалних промена. Ако покрет „Талибан“ (организација забрањена у Русији) успе да сачува земљу од још једног тоталног рата свих против свих, у најскорије време бићемо сведоци борбе за нова енергетска, трговинска и индустријска тржишта.
