Треба ли Русији Змијско острво
© AP Photo / Anonymous
Пратите нас
Мало црноморско острво – Змијско нашло се у средишту пажње украјинске јавности након што су поново покренуте приче да Русија жели да окупира то острво, које је некада било у саставу СССР-а. Ове оптужбе нису ништа друго него спин у циљу нове сатанизације Москве и распиривање антируске хистерије.
Након спекулација разних „експерата“ и писања америчких медија о тaквим плановима Москве, огласио се и бивши заменик начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине Игор Романенко који је отворено оптужио Русију да наводно кује планове о заузимању украјинског Змијског острва, које се налази у Црном мору, 35 километара источно од делте Дунава, на граници између Украјине и Румуније.
Украјински генерал тврди да ће ово мало острво, дужине 615 и ширине 560 метара, бити "укусан залогај" за Русију и упозорава да ће освајање тог острвцета довести до блокаде лука у Одеској и Николајевској области. Романенко је сигуран да руска војска може преузети контролу над острвом за један дан, након чега ће Украјини бити "блокирана пловидба ". Указујући на то да је у Азовском мору пловидба готово прекинута, украјински генерал је упозорио да би евентуална блокада и овог правца довела до врло озбиљних економских и војно-политичких последица и истовремено истиче да Кијев већ прави план за одбрану овог „стратешког острва“. Он такође сматра да само могућа негативна реакција светске заједнице спречава Русију да нападне.
„Заправо, да - Русија може заузети Змијско острво, а такође Русија може заузети и Одесу и Николајев, али то не чини и нема намеру да то уради, макар колико ја знам… Где је смисао да Русија претендује на то парче земље, које је фактички хрид, а не острво. Одлуком Међународног суда правде у Хагу Украјина је изгубила значајан део тог морског пространства које је припало Румунији. Тако да та прича нема никаквог смисла“, каже руски и украјински политиколог Владимир Корнилов.
Експерт сматра да се такве приче пласирају како би се у Украјини појачало антируско расположење.
„Украјински званичници, бивши и садашњи, генеришу сличне застрашујуће приче о томе да ће Русија напасти, пробити коридор, извршити инвазију из пет или шест праваца и то чине на готово свакој телевизији. Све то има један циљ – да украјински народ све време држе у некаквом стању напетости, да се плаши Русије, а све се то чини како би се распиривало антируско расположење“, оцењује Корнилов.
Спор са Румунијом
Ово острвце, које се налази у Црном мору, 45 километара од румунског града Сулина и 50 километара од украјинског града Вилково, дуго је било предмет територијалног спора између Украјине и Румуније.
Иако то баш и није право острво, већ више хрид вероватно изникао услед тектонских поремећаја, значај те стене далеко је већи с обзиром на то да у њеној близини има природног гаса и нафте, чије су резерве својевремено процењиване и до 100 милијарди кубних метара гаса и 10 милиона тона нафте.
Змијско острво, које је припадало Османлијском а потом и Руском царству, 1878. прелази под управу Румуније и под јурисдикцијом те земље остаје све док се током Другог светског рата, априла 1944, ту није искрцала совјетска Црноморска флота, а румунски гарнизон предао без борбе. После рата, 1948. године, Румунија предаје острво Совјетском Савезу, који је тамо изградио радарску базу, хелиодром и луку за бродове до осам метара газа. Распадом СССР-а острво се нашло у Украјини, али су још пре тога, осамдесетих година прошлог века, у његовој близини откривена налазишта нафте и природног гаса.
Након десетогодишњег трвења са Кијевом, који је тврдио да то није обична стена него – право острво којем, према међународном праву, припада и одређена поморска економска зона, Румунија је 2004. године покренула спор пред Међународним судом правде у Хагу тврдећи да ту нема стално насељеног становништва и да то није острво већ хрид који је важан за разграничење на мору између Румуније и Украјине.
Статус Змијског острва био је кључан - ако је то стена неприкладна за живот људи онда континентални појас са свим резервама нафте и гаса иде Румунији. Ако се ради о острву, тада ће се око њега формирати ексклузивна економска зона Украјине. Украјина је, да би одбранила острво, чак створила посебну инфраструктуру на њему – подигла је неколико кућа, отворила пошту, музеј и филијалу банке.
То насеље има свега тридесетак становника и од 2007. званично статус заселка у саставу украјинског Килијског рејона, што је изазвало протест румунске стране.
„Украјина је да би истакла значај тог острва, када се судила са Румунијом за територијалне воде и за ексклузивну економску зону, тамо чак основала и наводно, насеље. Формално, са становишта украјинског законодавства, то и јесте некакво насеље, а суштински тамо се налазе бараке у којима живе украјински граничари и ништа више“, каже Корнилов.
Русија има своја богатства
Петогодишњи судски спор завршен је наизглед компромисним решењем, мада га је суштински Украјина изгубила. Истина, успела је да утврди своје право на острво и њен статус острва, док је већи део резерви гаса и нафте припао Румунији - скоро 80 одсто тражене територије. Поред регулисања питања границе, Букурешт је том пресудом добио право да истражује и експлоатише тај водени појас богат природним ресурсима.
„Односно, то парче земље само по себи нема никакав значај да није тих пограничних вода, које је Украјина, наглашавам, углавном изгубила. Односно, након што је одлука Међународног суда правде донета, то острво је изгубило сваки стратешки значај. Ко год га поседује ни на који начин не може утицати на стратешке задатке у области Одесе и Николајева… Другим речима, само Змијско острво потпуно је бескорисно“, тврди експерт.
Стручњаци такође истичу да нема никакве сврхе улазити у сукоб због Змијског острва, а посебно то није потребно Русији, земљи са огромним и непресушним резервама гаса и нафте.
