https://sputnikportal.rs/20210907/bugarski-politicar-kritikovao-zapostavljanje-cirilice-i-koriscenje-engleskih-naziva-1129634635.html
Бугарски политичар критиковао запостављање ћирилице и коришћење енглеских назива
Бугарски политичар критиковао запостављање ћирилице и коришћење енглеских назива
Sputnik Србија
Бугарски политичар критиковао запостављање ћирилице и коришћење енглеских назива
2021-09-07T18:57+0200
2021-09-07T18:57+0200
2021-09-07T18:22+0200
регион
ћирилица
бугарска
регион – политика
регион – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/07/1129634492_0:257:3076:1987_1920x0_80_0_0_a95c02cbb4156a6f5b15ca0d1d15243d.jpg
Бивши шеф бугарске владе (27. јануара-4. маја 2017. године) изразио је жаљење што се земља сети свог доприноса стварању оба словенска писма – глагољице и ћирилице – тек 24. маја, када Бугарска слави дан свете браће Ћирила и Методија и словенске писмености.„На крају крајева, ми смо Европљани! Ко у Европској унији уопште пише ћирилицом? Нико. Само ми – сумњиви типови са Балкана – и још неки други изгубљени народи. Шкрабамо нека ћирилична слова која су остатку света неразумљива и само се срамотимо. Али зато је лепо кад се напише Welcome by Pro Market your store и local. Веома исправно и изврсно звучи и SHOES AND BAGS уместо „обуће и торбе“. Уместо безличних „употребљених ствари“ прочитати SECOND HAND – то је већ потпуно друга ствар. И како подстичу апетит STEAKS, BURGERS, RIBS! И како само лепо звуче Adventure showers или Staff only. Кад ово читате, одмах се напуните цивилизацијским набојем“, рекао је иронично Герџиков.„Да ли нас је срамота што смо Бугари и имамо своју азбуку коју користе милиони људи у свету?“, упитао је бивши премијер.Ово није први пут да тема ћириличног писма привлачи пажњу бугарских политичара. Бивша парламентарна странка ВМРО БНД предложила је 2020. године да се премименује празник 24. маја посвећен словенској писмености. Првобитно се празник у Бугарској звао Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености. Исте године парламент је прихватио предлог странке и сада се празник зове Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете, културе и словенске писмености. Одлука да се уместо словенске писмености користи израз „бугарска азбука“ изазвала је бурну расправу међу политичарима и научницима. Неки истраживачи скренули су пажњу на чињеницу да тако узак назив празника одузима Бугарској право да себе сматра творцем не само бугарске, већ и словенске писмености.„То што ћемо се одвојити од речи ‘словенски’ неће нас учинити већим Бугарима. Шта ћемо добити таквом променом на европском и словенском нивоу?… Мислим да празник треба да остане у претходном облику“, рекла је у новембру декан Филолошког факултета Југозападног универзитета „Неофит Рилски“ Магдалена Панајотова.Неки научници су, напротив, подржали намеру парламента да се писменост назове управо бугарска, а не словенска. Према речима начелника Одељења за стару историју Историјског факултета Универзитета у Софији Александра Николова, у супротном би Русија или Србија могле да присвоје бугарско наслеђе.„Наравно, ћирилица је створена у Бугарском царству. Управо је Бугарска била први центар словенско-византијске цивилизације. То је наш изузетан допринос, треба да се поносимо тиме. Не смемо да допустимо другим земљама да узурпирају ово наслеђе”, изјавио је Николов у новембру.Прочитајте још:
бугарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
бугарски политичар, бугарска, бивши премијер, герџиков, ћирилица, енглески називи, енглески, ћирилично писмо, бугарско писмо, писменост, словенска писменост, бугари,
бугарски политичар, бугарска, бивши премијер, герџиков, ћирилица, енглески називи, енглески, ћирилично писмо, бугарско писмо, писменост, словенска писменост, бугари,
Бугарски политичар критиковао запостављање ћирилице и коришћење енглеских назива
Бугари који радије својим продавницама, кафићима и хотелима дају називе на енглеском језику показују комплексе и ниско самопоштовање, изјавио је бивши премијер Бугарске Огњан Герџиков у свом чланку за лист „24 часа“.
Бивши шеф бугарске владе (27. јануара-4. маја 2017. године) изразио је жаљење што се земља сети свог доприноса стварању оба словенска писма – глагољице и ћирилице – тек 24. маја, када Бугарска слави дан свете браће Ћирила и Методија и словенске писмености.
„На крају крајева, ми смо Европљани! Ко у Европској унији уопште пише ћирилицом? Нико. Само ми – сумњиви типови са Балкана – и још неки други изгубљени народи. Шкрабамо нека ћирилична слова која су остатку света неразумљива и
само се срамотимо. Али зато је лепо кад се напише Welcome by Pro Market your store и local. Веома исправно и изврсно звучи и SHOES AND BAGS уместо „обуће и торбе“. Уместо безличних „употребљених ствари“ прочитати SECOND HAND – то је већ потпуно друга ствар. И како подстичу апетит STEAKS, BURGERS, RIBS! И како само лепо звуче Adventure showers или Staff only. Кад ово читате, одмах се напуните цивилизацијским набојем“, рекао је иронично
Герџиков.
Ћирилица није заузела своје место на евру да би Бугарска настојала да се ослободи сопственог писма на ознакама градова и одмаралишта, приметио је политичар.
„Да ли нас је срамота што смо Бугари и имамо своју азбуку коју користе милиони људи у свету?“, упитао је бивши премијер.
Ово није први пут да тема ћириличног писма привлачи пажњу бугарских политичара. Бивша парламентарна странка ВМРО БНД предложила је 2020. године да се премименује празник 24. маја посвећен словенској писмености. Првобитно се празник у Бугарској звао Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености. Исте године парламент је прихватио предлог странке и сада се
празник зове Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете, културе и словенске писмености. Одлука да се уместо словенске писмености користи израз „бугарска азбука“ изазвала је бурну расправу међу политичарима и научницима. Неки истраживачи скренули су пажњу на чињеницу да тако узак назив празника одузима Бугарској право да себе сматра творцем не само бугарске, већ и словенске писмености.
„То што ћемо се одвојити од речи ‘словенски’ неће нас учинити већим Бугарима. Шта ћемо добити таквом променом на европском и словенском нивоу?… Мислим да празник треба да остане у претходном облику“, рекла је у новембру декан Филолошког факултета Југозападног универзитета „Неофит Рилски“ Магдалена Панајотова.
Неки научници су, напротив, подржали намеру парламента да се писменост назове управо бугарска, а не словенска. Према речима начелника Одељења за стару историју Историјског факултета Универзитета у Софији Александра Николова, у супротном би
Русија или Србија могле да присвоје бугарско наслеђе.
„Наравно, ћирилица је створена у Бугарском царству. Управо је Бугарска била први центар словенско-византијске цивилизације. То је наш изузетан допринос, треба да се поносимо тиме. Не смемо да допустимо другим земљама да узурпирају ово наслеђе”, изјавио је Николов у новембру.
