https://sputnikportal.rs/20210907/otvorena-izlozba-secanja-iz-pepela-u-narodnoj-biblioteci-srbije-1129631217.html
Отворена изложба „Сећања из пепела“ у Народној библиотеци Србије
Отворена изложба „Сећања из пепела“ у Народној библиотеци Србије
Sputnik Србија
Изложба "Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 1941-2021", којом се обележава 80. годишњица уништења националне библиотеке на Косанчићевом венцу... 07.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-07T20:54+0200
2021-09-07T20:54+0200
2021-09-07T20:38+0200
култура
народна библиотека
владимир пиштало
дејан ристић
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/07/1129630302_0:322:2943:1977_1920x0_80_0_0_84a442ce21301f765c457b838dda67e3.jpg
Музеј жртава геноцида и Народна библиотека Србије приредили су изложбу поводом осам деценија од како је 6. априла 1941. године нацистичка Немачка бомбардујући Београд, намерно уништила и библиотеку, а у њој непроцењив фонд с око 500.000 свезака, међу којима је било 1.500 рукописа, бројне ретке штампане књиге и друго.Вршилац дужности управника НБС Владимир Пиштало рекао је на отварању изложбе да се дубоко нада да ће здање на Косанчићевом венцу после 80 година бити "обновљено као меморијални центар и међународни културни центар"."Чврсто верујем да ћемо се окупити на месту обновљене библиотеке", истакао је Пиштало.Вапај и апел за обнову библиотеке на Косанчићевом венцуВршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић је, као аутор изложбе, рекао да је она "вапај и апел, резултат гнева и незадовољства, због тога што Косанчићев венац опстојава 80 година као једно велико ругло свих нас".Ристић је оценио да је на месту срушене библиотеке остао "кратер који не сведочи само о покушају да се уништи културни идентитет једног народа, већ и као показатељ суштинске небриге бројних генерација Срба"."Делим наду да је коначно дошло време, да смо се дозвали свести, да локалитет на Косанчићевом венцу, као кратер на нашем сећању и савести, испунимо књигама и осећајем националног достојанства и поноса", нагласио је Ристић.Према његовим речима, изложба "Сећања из пепела: НБС 1941-2021" јавности први пут представља неке од артефаката који непосредно сведоче о уништењу библиотеке.Потресна сведочанства о разарањуРистић је од "раритета и драгоцености" издвојио представљање фонда музикалија, јединог сачуваног дела националног фонда, који је спашен и чува се на Факултету музичке уметности у Београду.Изложени су и остаци спаљених књига, сачуваних као резултат каснијег археолошког истраживања, које је представљено дневником ископавања и фотографијама.Ристић је међу најпотреснијим експонатима изложбе истакао две лавље главе, део керамопластике са фасаде, као "највеће сегменте зграде који су сачувани након бестијалног напада, што само говори о разорности пожара од 6. до 9. априла".Симболично је први пут изложен документ из 1838. године са иницијативом о оснивању библиотеке и потом одлука о томе кнеза Милоша Обреновића, као и писмо министру просвете управника библиотеке Ðуре Даничића из 1858. којим се предлаже данашњи назив установе.Поред аутора Ристића, изложбу су реализовали аутор поставке Никола Радосављевић, стручни консултанти током истраживања библиотекарке Оливера Стефановић и Слађана Стојаковић и архитекта конзерватор Раде Мрљеш.Организатори изложбе су Мирјана Симоски, Бојан Арбутина и Душан Злоколица, а њену реализацију је омогућио Телеком Србија.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, народна библиотека, владимир пиштало, дејан ристић, друштво
култура, народна библиотека, владимир пиштало, дејан ристић, друштво
Отворена изложба „Сећања из пепела“ у Народној библиотеци Србије
Изложба "Сећања из пепела: Народна библиотека Србије 1941-2021", којом се обележава 80. годишњица уништења националне библиотеке на Косанчићевом венцу, отворена је данас и трајаће до 30. септембра у галеријском простору НБС на Врачару.
Музеј жртава геноцида и Народна библиотека Србије приредили су изложбу поводом осам деценија од како је 6. априла 1941. године нацистичка Немачка бомбардујући Београд, намерно уништила и библиотеку, а у њој непроцењив фонд с око 500.000 свезака, међу којима је било 1.500 рукописа, бројне ретке штампане књиге и друго.
Вршилац дужности управника НБС Владимир Пиштало рекао је на отварању изложбе да се дубоко нада да ће здање на Косанчићевом венцу после 80 година бити "обновљено као меморијални центар и међународни културни центар".
"Чврсто верујем да ћемо се окупити на месту обновљене библиотеке", истакао је Пиштало.
Вапај и апел за обнову библиотеке на Косанчићевом венцу
Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић је, као аутор изложбе, рекао да је она "вапај и апел, резултат гнева и незадовољства, због тога што Косанчићев венац опстојава 80 година као једно велико ругло свих нас".
Ристић је оценио да је на месту срушене библиотеке остао "кратер који не сведочи само о покушају да се уништи културни идентитет једног народа, већ и као показатељ суштинске небриге бројних генерација Срба".
"Делим наду да је коначно дошло време, да смо се дозвали свести, да локалитет на Косанчићевом венцу, као кратер на нашем сећању и савести, испунимо књигама и осећајем националног достојанства и поноса", нагласио је Ристић.
Према његовим речима, изложба "Сећања из пепела: НБС 1941-2021" јавности први пут представља неке од артефаката који непосредно сведоче о уништењу библиотеке.
Потресна сведочанства о разарању
Ристић је од "раритета и драгоцености" издвојио представљање фонда музикалија, јединог сачуваног дела националног фонда, који је спашен и чува се на Факултету музичке уметности у Београду.
Изложени су и остаци спаљених књига, сачуваних као резултат каснијег археолошког истраживања, које је представљено дневником ископавања и фотографијама.
Ристић је међу најпотреснијим експонатима изложбе истакао две лавље главе, део керамопластике са фасаде, као "највеће сегменте зграде који су сачувани након бестијалног напада, што само говори о разорности пожара од 6. до 9. априла".
Симболично је први пут изложен документ из 1838. године са иницијативом о оснивању библиотеке и потом одлука о томе кнеза Милоша Обреновића, као и писмо министру просвете управника библиотеке Ðуре Даничића из 1858. којим се предлаже данашњи назив установе.
Поред аутора Ристића, изложбу су реализовали аутор поставке Никола Радосављевић, стручни консултанти током истраживања библиотекарке Оливера Стефановић и Слађана Стојаковић и архитекта конзерватор Раде Мрљеш.
Организатори изложбе су Мирјана Симоски, Бојан Арбутина и Душан Злоколица, а њену реализацију је омогућио Телеком Србија.
