https://sputnikportal.rs/20210908/istina-o-velikom-srpskom-neprijatelju-moze-li-promaja-da-ubije--1129622770.html
Истина о великом српском "непријатељу": Може ли промаја да убије
Истина о великом српском "непријатељу": Може ли промаја да убије
Sputnik Србија
Опасност од промаје
2021-09-08T12:44+0200
2021-09-08T12:44+0200
2021-09-08T12:44+0200
друштво
свет
медицина
здравље
промаја
митови
стил живота
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/07/1129622742_0:50:1920:1130_1920x0_80_0_0_35c041612b419aa29b6a72994a0e9741.jpg
„У Србији се под промајом сматра циркулисање ваздуха између два супротно постављена прозора или прозора и врата. Међутим, брза циркулација ваздуха има потпуно исти ефекат и на другом месту. Дакле, наше тело „не препознаје“ промају већ само струјање ваздуха. Да ли ће негативно утицати на наш организам зависи од много фактора, међу којима пресудан утицај има загрејаност тела, спољашња температура и влажност ваздуха“, објашњава специјалиста интерне медицине др Ивица Јеремић из Института за реуматологију. Доктор додаје да промаја, односно убрзано струјање ваздуха може да доведе до наглог расхлађивања, промене у циркулацији мишића и појаве бола као последице. Да ли је страх од промаје оправдан?„Страх је често претеран. Ја имам обичај да кажем пацијентима да они који се боје од промаје умиру од рака плућа. Наиме, у многим зградама се из грађевинског материјала ослобађа радиоактивни гас радон који је повезан са настанком карцинома плућа. Његова концентрација једино се смањује редовним проветравањем просторија“, упозорава доктор. Јеремић каже да се из намештаја такође ослобађају мале количине органских једињења која су потенцијално токсична. Да би се ефикасно прочистио простор неопходно је направити промају. „Проветравање је важно и зими. Респираторне инфекције се не добијају прехладом хладним ваздухом како се обично мисли, већ боравком у затвореном непроветреном простору у коме расте концентрација инфективних микроорганизама“, каже он.Има ли осетљивих на промају и хладан ваздух?„Особе које болују од хроничних дегенеративних реуматских болести су више осетљиве на овакво струјање ваздуха. Међутим, у феномену настанка бола мора се узети у обзир и психички моменат, јер су склони да верују како су са промајом бол и испровоцирали. И заиста, они по принципу плацебо ефекта и осећају јачи бол“, открива реуматолог и додаје да је права истина да промаја никога не може да убије нити доведе до појаве запалења мозга и других тешких болести, како се у народу обично мисли. Са јаког ваздушног струјања треба се склонити једино ако то тело региструје као негативну сензацију, а на високим температурама свакако не, пише портал Реуматологија.Корисно расхлађивање„Нижа температура смањује знојење и губитак течности из организма. Ово је посебно важно за старије особе које углавном не уносе довољно течности. У расхлађеним домаћинствима смањује се број инсеката и паразита“, каже др Јеремић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
опасност од промаје промаја здравље може ли да убије упала мозга фацијалис струјање ваздуха отворен прозор реуматолог др ивица јеремић
опасност од промаје промаја здравље може ли да убије упала мозга фацијалис струјање ваздуха отворен прозор реуматолог др ивица јеремић
Истина о великом српском "непријатељу": Може ли промаја да убије
Међу Србима постоји уврежено мишљење да им промаја може доћи главе. Огроман проценат се дословце гуши у загушљивим просторима не дозвољавајући да ни трачак ваздуха уђе кроз прозор, уколико су у исто време отворена врата. Сваку појаву укочености, разне упале и главобоље склони су да припишу овој невидљивој појави.
„У Србији се под промајом сматра циркулисање ваздуха између два супротно постављена прозора или прозора и врата. Међутим, брза циркулација ваздуха има потпуно исти ефекат и на другом месту. Дакле, наше тело „не препознаје“ промају већ само струјање ваздуха. Да ли ће негативно утицати на наш организам зависи од много фактора, међу којима пресудан утицај има загрејаност тела, спољашња температура и влажност ваздуха“, објашњава специјалиста интерне медицине др Ивица Јеремић из Института за реуматологију.
Доктор додаје да промаја, односно убрзано струјање ваздуха може да доведе до наглог расхлађивања, промене у циркулацији мишића и појаве бола као последице.
„Болови се обично јављају у пределу врата који је и најизложенији струјању ваздуха. Може да дође и до парализе нерва лица, сматрају поједини неуролози. Промене на изложеним деловима тела најбоље могу да се уоче при раду клима уређаја, уколико сте директно изложени“, наводи он.
Да ли је страх од промаје оправдан?
„Страх је често претеран. Ја имам обичај да кажем пацијентима да они који се боје од промаје умиру од рака плућа. Наиме, у многим зградама се из грађевинског материјала ослобађа радиоактивни гас радон који је повезан са настанком карцинома плућа. Његова концентрација једино се смањује редовним проветравањем просторија“, упозорава доктор.
Јеремић каже да се из намештаја такође ослобађају мале количине органских једињења која су потенцијално токсична. Да би се ефикасно прочистио простор неопходно је направити промају.
„Проветравање је важно и зими. Респираторне инфекције се не добијају прехладом хладним ваздухом како се обично мисли, већ боравком у затвореном непроветреном простору у коме расте концентрација инфективних микроорганизама“, каже он.
Има ли осетљивих на промају и хладан ваздух?
„Особе које болују од хроничних дегенеративних реуматских болести су више осетљиве на овакво струјање ваздуха. Међутим, у феномену настанка бола мора се узети у обзир и психички моменат, јер су склони да верују како су са промајом бол и испровоцирали. И заиста, они по принципу плацебо ефекта и осећају јачи бол“, открива реуматолог и додаје да је права истина да
промаја никога не може да убије нити доведе до појаве запалења мозга и других тешких болести, како се у народу обично мисли. Са јаког ваздушног струјања треба се склонити једино ако то тело региструје као негативну сензацију, а на високим температурама свакако не,
пише портал Реуматологија.
Расхлађивање ваздуха, поготово у врелим данима, има бројне предности. Висока температура утиче на наше физичке и менталне способности јер се осећамо тромо, безвољно а често немамо снаге ни за уобичајене активности. Осећај свежине у простору у коме се борави подстиче менталну будност.
„Нижа температура смањује знојење и губитак течности из организма. Ово је посебно важно за старије особе које углавном не уносе довољно течности. У расхлађеним домаћинствима смањује се број инсеката и паразита“, каже др Јеремић.
