00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Ко су највећи земљопоседници у Србији?

© PixabayЊива
Њива - Sputnik Србија, 1920, 08.09.2021
Пратите нас
Годинама уназад прва три места на листи највећих земљопоседника у Србији држали су Петар Матијевић, Миодраг Костић и Мирослав Мишковић.
Сада је ситуација измењена па је у “топ 3” остао само Матијевић, а са њим, у овом елитном друштву, данас су и мало познат Панчевац Мирослав Алекса и много познатија Ал Дахра, преноси Блиц.
То практично значи да се однос снага на српским ораницама изменио, а разлог за овакву ротацију крије се у чињеници што су неки од њих, попут МК групе, одлучили да део свог земљишта продају и новац уложе у модернизацију производње.
За разлику од њега, Панчевац Мирослав Алекса одлучио је да земљу купује, па је због такве пословне политике ушао у сам врх српских велепоседника. Додуше, он још увек са 20.000 хектара не може да парира Петру Матијевићу, који након недавне куповине већинског пакета “Митрон групе” из Врбаса, сада обрађује 40.000 хектара од којих је чак 33.000 у његовом власништву.
Интересантно је и да су поред Алексе и још неки мање познати бизнисмени одлучили да свој новац улажу у земљиште, па су се нашли у самом врху по хектарима које поседују и обрађују, али они још увек не могу да парирају “старим” али и “новим” играчима.
Прво место припада Матијевићу. Он је до скоро обрађивао нешто више од 35.000 хектара пољопривредног земљишта од тога је у његовом власништву било 29.000 хектара. Након куповине “Митрон групе” из Врбаса, дошао је у посед и пољопривредног газдинства “Сава Ковачевић”, па је постојеће површине увећао за додатних 4.000 хектара. Тако сада обрађује 40.000 хектара од којих је 33.000 у његовом власништву.
Друго место заузео је Мирослав Алекса, оснивач и власник компаније Алмекс из Панчева. Према подацима Агросмарта, Алекса обрађује око 20.000 хектара, половину закупљује, а половине је власник. Из података који су објављени на сајту ове компаније он поседује седам имања у Војводини са осам фарми.
Треће место по броју хектара које обрађује је припало Ал Дахри која је 2018. године купила имовину Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и у том пакету и близу 17.000 хектара ораница. Ако би се гледали хектари који су у власништву, Ал Дахра, чије је седиште у Абу Дабију, била би на другом месту а ако је параметар површина која се обрађује, онда су на трећем.
На четвртом месту је, према подацима Агросмарта, власник Делте, Мирослав Мишковић са око 13.000 хектара колико укупно обрађује, а од чега газдује на око 10.000. Он је у овој новој прерасподели пао за једно место.
На петом месту, данас је МК група, који је изгубила другу позицију након што је продала неколико својих поседа од којих нека и првопласираном Матијевићу. Због тога сада обрађује уместо некадашњих 19.000 хектара 12.500.
Шесту позицију, држи такође не баш много познат јавности, Крста Ћорић, власник Ћорић аграра из Башаида. Он има око 12.000 хектара, од тога пола има у закупу. Ова фирма се раније бавила продајом пољопривредне механизације, али годинама уназад развија сточарску производњу.
Краве - Sputnik Србија, 1920, 05.09.2021
ЕКОНОМИЈА
Губитак од 100 евра по бику: Како спречити крах сточарства коме се Србија приближава
Жито - Sputnik Србија, 1920, 04.09.2021
ЕКОНОМИЈА
Докле ћемо да извозимо сировине а увозимо готове производе
Готово сва органска храна коју Србија произведе оде у извоз - Sputnik Србија, 1920, 25.08.2021
Хоће ли Словенци подићи српску органску производњу кад ми нисмо могли
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала