Шта предлажу европосланици за изборне услове
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Предлог Нацрта Радног документа за побољшање изборних услова који су израдили европарламентарци прослеђен је странкама које сада имају рок до 12. септембра да доставе своје коментаре, а између осталог, у документу пише да би требало што пре утврдити датуме битних избора најављених за 2022. годину, сазнаје Тањуг.
У писму које је упућено странкама прецизира се да ће се предстојећи дијалог одржати у истом формату као и током сусрета у јулу.
Писмо су потписали кофасилитатори Тања Фајон, Владимир Билчик и Ивица Дачић, а у дијалогу ће, како је најављено, такође учествовати и некадашњи посланици Европског парламента Едуард Кукан и Кнут Флекенштајн.
У Нацрту Радног документа се оцењује да су учесници јулског дијалога показали своју спремност да се посвете процесу, као и конструктиван став, те да је предвиђено да се договор о радном документу постигне на следећем дијалогу 17. и 18.септембра или најмање шест месеци пре следецих избора.
Нацрт радног документа фокусираће се на две главне теме: (прва) равноправан приступ медијима, плурализам у медијима, медијска етика и стандарди и (друга) интегритет изборног процеса.
Како пише у документу, Нацрт садржи низ сугестија и конректних предлога за могуће кораке напред, а под условом да постоји довољно политичке воље, споразум би се могао постићи у оквиру Међустраначког дијалога.
Наглашава се да ће кофасилитатори учинити све што је у њиховој моћи да утру пут ка политичком споразуму, али истовремено истичу да крајњи исход лежи у рукама учесника Међустраначког дијалога.
Када је реч о равноправном приступу медијима и плурализму у медијима, истиче се да сви медији морају да објаве своје тарифе за политичко оглашавање пре почетка изборне кампање.
“Јавни медијски сервис дужан је да за време изборне кампање свим проглашеним кандидатима и проглашеним изборним листама под једнаким условима обезбеди одговарајуће временске интервале за њихово политичко оглашавање”, стоји у Нацрту документа.
Такође, наводи се да сви емитери морају стриктно да се придржавају постојећег Закона о електронским медијима који их обавезује да слободно, истинито, непристрасно, потпуно И благовремено обавештавају јавност.
“Неопходно је да сви информативни програми, како терестријални тако и кабловски, осигурају уравнотежено представљање ставова, саопштења и мишљења владе, владајућих партија, опозиционих странака и платформи, као и стручњака за теме од значаја за јавност”, наводи се у документу.
Како би се то постигло међустраначки дијалог би, како се наводи, могао да предложи да се размотри усвајање нових прописа, у облику обавезујућег правилника за Јавни медијски сервис (РТС и РТВ) ради бољег регулисања покривања изборне кампање.
Правилник би могао да одражава и нуди решења у складу са налазима извештаја ОДИХР-а и бити усвојен након јавних консултација.
У том циљу, како се наводи, може се разматрати формирање привременог надзорног тела, које се може састојати од једнаког броја чланова РЕМ-а и представника које предложе кофасилитатори Међустраначког дијалога.
Његов састав треба да осигура политички плурализам и професионалну стручност.
Између осталог, правилник ће предвидети које активности јавних функцинера за време изборне кампање се могу сматрати злоупотребом њиховог положаја.
Правилник би требало да буде припремљен у року од 30 дана након договора од стране учесника Међустраначког дијалога.
У Нацрту пише и да ће се методологија праћења медија током изборне кампање заснивати на квантитативним и квалитативним параметрима, укључујући и тон извештавања, узимајући у обзир природу емитера.
Што се тиче политичког оглашавања на Јавном медијском сервису (РТС И РТВ), потребно је да се одреди одговарајући дистрибутивни кључ, следећи најбољу европску праксу.
Како се наводи тај дистрибутивни кључ би требало да омогући свим политичким странкама и платформама које учествују у наредној изборној кампањи одговарајући простор за политичко оглашавање.
“У том контексту, представницима опозиције треба дати довољно времена да изнесу своје ставове и мишљење о информативним емисијама, а посебно у вези са ставовима владе”, предлаже се у документу.
Такође, наводи се и да треба размотрити могућност да се независним медијима и организацијама омогући редовно емитовање програма на националној јавној фреквенцији.
Када је реч о другој теми, односно интегритету изборног процеса, пише да се појединачна одлука сваког бирача мора прописно поштовати, а тајност гласања мора бити загарантована.
Указује се да треба предузети мере како би се повећала транспарентност регистрације бирача И поверење у бирачке спискове.
“Транспарентност финансирања кампање треба да се унапреди, како би се у предстојећим изборним кампањама осигурале једнаке могућности за конкурентске странке и платформе”, пише у Нацрту.
Истиче се да правила о изборима морају бити прецизна, предвидљива и одржива за оне који желе да учествују у политичком надметању, као и за бираче и посматраче избора.
“С обзиром на неуобичајену ситуацију створену бојкотом избора одређених странака и платформи на последњим парламентарним изборима 2020. године, за наредне изборе би требало размотрити налажење одговарајућег решења да се привремено промени састав РИК-а, како би се повећало поверење у изборни процеш”, пише у Нацрту документа.
Додаје се да би због тога за време наредне изборне кампање могли да се именују додатни привремени чланови РИК-а који нису представници посланичких група у Народној скупштини, а које би одредио Међустраначки дијалог.
“Треба осигурати да одговорни органи имају ефикасне процедуре и мере за спречавање и, уколико је потребно, темељну истрагу непримереног притиска на бираче, укључујући запослене у државним институцијама или институцијама И предузећима повезаним са државом”, пише између осталог у документу.
У том контексту, надлежни органи би требало да обезбеде потпуну заштиту потенцијалним узбуњивачима, како је предвиђено релевантним законом.
Бирачки спискови би требало да буду доступни јавности, а такође се предлаже и да се смањи лимит за донације.
“Требало би размотрити и успостављање ограничења за трошкове кампање. Треба предузети одговарајуће мере како би се подаци о приходима и расходима кампање поднели пре изборног дана”, истиче се у документу.
На крају се подсећа да би мере требало да се спроведу шест месеци пре одржавања првих од три вида најављених избора.
Следећа рунда Међустраначког дијалога уз посредовање европосланика биће одржана 17. и 18. септембра у Палати Србија, потврђено је у писму.
