https://sputnikportal.rs/20210911/opasna-preterana-upotreba-antibiotika-moze-da-ugrozi-imunitet-skrati-zivot-i-poveca-rizik-od-raka-1129735746.html

Превише антибиотика може да буде опасно, научници открили како

Превише антибиотика може да буде опасно, научници открили како

Sputnik Србија

Према различитим студијама, злоупотреба антибиотика доводи до оштећења имунолошког система, развоја рака и скраћује живот. 11.09.2021, Sputnik Србија

2021-09-11T13:04+0200

2021-09-11T13:04+0200

2021-09-11T13:18+0200

наука и технологија

медицина

антибиотици

стил живота

друштво

наука и технологија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0b/1129735685_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c6078c7ddf58396c96da48d8ea14aa78.jpg

Због епидемије ковида потрошња антибиотика се знатно повећала. Руски научници са Сеченовског универзитета тврде да чак и у мирнијим временима Руси имају тенденцију да узимају ове лекове без лекарског рецепта, када имају благе прехладе или вирусне инфекције, а тада је то практично бескорисно и може нанети штету здрављу.Веза микроорганизама у цревима и болестиВеза микроорганизама који живе у људским цревима и опасних болести доказана је крајем ‘80-их. Научници из Аустралије показали су да бактерија хеликобацтер пилори – која живи у желуцу већине људи – може изазвати рак ако је имунолошки систем ослабљен. Патоген се умножава, долази до упале и формира се малигни тумор, пишу РИА Новости.Доминација одређених бактерија у цревима може резултирати читавим низом болести – од кардиоваскуларних, алергија и гојазности до менталних, оштећења памћења, па чак и депресије, наводи студија у магазину „Сел хост анд микроб“.Микробиом мора бити заштићен од малих ногу: покушајте да једете исправно, пажљиво пратите своје здравље и не лечите се сами. Пре свега, ово се односи на неконтролисани унос антибиотика, који лако нарушава микробну равнотежу у желуцу. Понекад чак и једна употреба таквих лекова годинама мења микробиом – на крају крајева, они делују не само на патогене, већ и на корисне бактерије, пише у истраживању часопис „Нејчер“.Истраживачи су приметили да ће прекомерна зависност од антибиотика у најбољем случају резултирати дијарејом, у најгорем случају смањити отпорност читавог микробиома на патогене. Као резултат тога, можете зарадити цревну инфекцију и изазвати запаљенске процесе. Они ће, заузврат, дати подстицај стварању малигних тумора.Помозите патогенимаНедавни рад шведских научника јасно показују везу између антибактеријских лекова и колоректалног карцинома. Између узимања антибиотика и првих симптома болести пролази пет до десет година.У овом раду научници су анализирали информације о здравственом стању више од 250 хиљада људи за период 2010-2016. Око 40 хиљада оболело је од рака дебелог црева и ректума, остали су деловали као контролна група. Ови подаци су упоређени са статистичким подацима о употреби антибиотика од 2005. до 2016. године.Показало се да је код оних који су узимали антибактеријске лекове дуже од шест месеци ризик од малигног тумора у делу дебелог црева где храна долази из танког црева већи за 17 одсто.Како аутори рада напомињу, антибиотици нарушавају равнотежу микробиома и патогене бактерије попут ешерихије коли или клебсијеле размножавају се тамо где их други микроорганизми обично потискују. Посебно у дебелом цреву.Године које су појели антибиотициПромене цревног микробиома изазване антибиотицима не само да повећавају ризик од развоја рака, већ генерално може негативно да утиче на очекивани животни век. До ових закључака дошли су аустралијски научници након низа експеримената на мишевима.Животињама су у раном узрасту давани антибактеријски лекови. Ово је смањило разноликост врста њихове цревне средине. У одраслој доби једна група глодара имала је повећану инсулинску резистенцију и упалу у многим ткивима тела, укључујући јетру и мозак.Како аутори истичу, микробиом који поново насељава црева након узимања антибиотика може да репрограмира имунолошки систем сисара са дугорочним ефектима, укључујући оне који утичу на метаболизам, па чак и на дуговечност.То је у складу са резултатима прошлогодишње студије која је открила да је употреба антибиотика у раном добу, посебно за лечење одојчади, повезана са повећаним ризиком од метаболичких болести, гојазности и алергија касније.Међутим, готово сви истраживачи упозоравају да говоримо само о корелацији између антибиотика и одређених тегоба. Антибактеријски лекови су потребни, нарочито за озбиљне инфекције, али треба да их пропише лекар.

https://sputnikportal.rs/20200829/med-bi-mogao-postati-alternativa-antibioticima--1123275190.html

2021

Вести

sr_RS

медицина, антибиотици, стил живота, друштво, наука и технологија