Владика Јован: Наши „зналци“ знају име сваког злочинца у Јасеновцу, а не знају име ниједне жртве
© Tanjug / ZORAN ZESTIC
Пратите нас
У сећању на јасеновачке жртве, кључни тренутак био је обнова цркве, „јер је прва значајна жртва у Јасеновцу била управо она“, изјавио је владика славонски Јован у интервјуу за Политику.
Он је, поводом 13. септембра, када се Српска православна црква обележава Дан јасеновачких новомученика, подсетио да је испочетка, паљење свећа у Доњој Градини и код код бетонског цвета било једини начин сећања на Јасеновац, али да је брзо почела „манипулација једним апстраховањем“.
Према његовим речима, спомен-подручје Јасеновац, направљено 1966. године, донекле је допринело даљој манипулацији сећањем, јер су на бетонском цвету Богдановића исписани стихови Ивана Горана Ковачица, „за које није јасно на кога се односе, а и сам цвет је апстрактна порука без јасног значења“, додаје.
„Међутим, креће обнова цркве и септембра месеца 1984. године патријарх српски Герман са седам архијереја освештава цркву. То је био највећи скуп после Другог светског рата у Јасеновцу, до дан-данас се тамо није скупило толико људи. То је означило радикалну промену у начину сећања, јер црква даје идентитет већини јасеновачких жртава“, нагласио је владика.
Он се присетио речи патријарха Германа, да праштати морамо, али заборављати не смемо, а осврнуо се и на речи владике Николаја после Другог светског рата који је рекао да три ствари Срби морају да раде – да се не свете, да се сећају и прослављају своје жртве, и треће, да објављују целом свету оно што се њима десило.
„Нажалост, ми смо и у првом, и у другом, и трећем успели, половично“, оцењује владика Јован.
Владика констатује да од 1984. године постоји црква у Јасеновцу, која је од 2000. године манастир и која је задобила свеправославни значај, што сведочи и долазак цариградског патријарха пре пет година у Јасеновац, као што у њега непрекидно долазе и епископи и свештеници из свих православних крајева – из Русије, Украјине, Пољске, Чешке.
На питање како изгледа суживот у Јасеновцу, на подручју које притиска тешко наслеђе, владика славонски каже да манастир, пре свега, чини оно што је основно, моли се богу, а Јасеновац прославља жртве, „чини сећање на њих живим и оним што је основно српско сећање, а то је литургијско сећање“.
„Који је музеј сачувао косовски завет? Ниједан. Сачувале су га црква и гусле. И Његош, када га је уобличио у 'Горски вијенац'. И дан данас људи прво пале свеће за јасеновачке жртве. Тако су чинили и 1945. Нико од њих не држи говор код бетонског цвета, нити то осећа као нешто важно. У Јасеновцу је подигнут хотел у који је утрошено много више грађен него у спомен-подручје, како би имало где да се једе после комеморације“, указује Јован.
То је, према његовим речима, пример како не треба.
„Пример како треба је ово: нико никада ниједну злу реч није чуо ни на чији рачун, већ се ту прослављају новомученици. Стално понављам: наши 'зналци' знају име сваког злочинца у Јасеновцу, а просечан српски интелектуалац не зна име ниједне жртве тог логора. То је као да за Светог Георгија прослављамо Диоклецијана и причамо све време о Диоклецијану, који га је убио. То је морбидна перспектива“, казао је владика.
После рата, у неколико наврата, црква је тражила од парохија, епархија и манастира да попишу жртве на свом подручју, а Јован додаје да је то рађено више пута, али се тек сада настоји да се обједине подаци.
„Нас је у много чему онемогућио овај последњи рат јер је тад требало да црква уради своје, а свакако и држава, која је на томе мање радила. Међутим, хвала богу, постоји Музеј жртава геноцида, који већ годинама врши ревизију спискова жртава и непрекидно додаје нова имена. Нека и брише ако се понављају. Ипак, за тај рад треба новца и стручњака“, напомиње он.
На питање, има ли дијалога и сусрета о Јасеновцу између великодостојника СПЦ и Римокатоличке цркве, владика каже да је дијалог о Степинцу био управо то, као и да Јасеновац лежи у односу српско-хрватских односа, поготово односа Римокатоличке цркве и СПЦ, преноси Танјуг.
„Зато сам веома задовољан јер је тај дијалог био с поштовањем, био је човекољубив, с разумевањем. Ми смо за годину дана сумирали оно што смо знали, али је то урађено у једном заиста хришћанском маниру. Такође, имате бискупа Антуна Шкворчевића, који сваке године организује сећање на Јасеновац, коме долази и други бискупи, па и папски нунције био је већ два пута“, открио је владика славонски.
