Русија осваја космос новим материјалима за „самолечење“
© Фото : Роскосмос / Олег Котов
Пратите нас
Научници руског Државног центра „Келдиш“ планирају да до краја 2021. године заврше научно-истраживачке радове за производњу материјала за „самолечење“ у космосу. Реч је о посебним композитима који неутралишу мање повреде на космичким летелицама.
Материјал може да обезбеди интензиван пренос масе у областима у којима се налази пукотина и омогућава да се боље заштите орбитални апарати и скафандери који су често изложени деловању космичке прашине. Према мишљењу експерата, на земљи би се материјали за „самолечење“ могли користити за израду контејнера у којима се чувају опасне течне материје.
„Научно-истраживачки радови на производњи композитних материјала са полимерном матрицом ће се направити на основу једињења боросилоксана (засновано на силиконима). План је да пројекат, који је рађен у сарадњи са Руским фондом за фундаментална истраживања, буде завршен до децембра ове године“, наводи се у извештају прес службе Фонда.
Центар „Келдиш“ је научно-истраживачко предузеће „Роскосмоса“ за област изградње ракетних мотора и космичке енергије, али раде и на развоју функционалних материјала за космичку технику.
Еластичност материјала
Материјал има слојевиту структуру и сваки слој има различита функционална својства. Спољни слој има улогу заштите, а ефикасност материјала за самолечење је тестирана на пукотинама од неколико милиметара.
„Материјал је течан, приликом притиска он понире у поре или отворе, блокира их и онемогућава да у њих уђе ваздух. Како би се добила додатна својства у бороксилоксан се додају компоненте које омогућавају бољу активацију и јачу арматуру. На пример, слојеви боросилоксана приликом еластичног истезања показују да се могу вратити у првобитан облик, а централни слој је вискозан и одговоран за интензиван пренос масе у подручју пукотине“, појаснили су у прес служби центра „Келдиш“.
Прототип је демонстриран на Међународном авио-салону МАКС-2021 и на Међународном војно-техничком форуму „Армија2021“.
Експерти центра „Келдиш“ су направили прототип неколико видова таквих композита са различитом архитектуром унутрашњих слојева и матрицом из боросилоксана које се разликују по дебљини, чврстини, вискозности и другим особинама. На пример, у једну врсту материјала за самолечење су додата карбонска влакна која су појачала чврстину и на тај начин армирала композитни материјал.
Сарадница компаније Ирина Залетова је навела да материјали за „самолечење“ се могу користити за заштиту транспортних и других космичких апарата од повреда које могу настати након деловања микрометеорита и честица ситних свемирских остатака. Овај материјал се може користити на конструкцији Међународне свемирске станице, на космичким модулима и скафандерима.
Она је напоменула да је потребно да се истраже констатације да материјал може да издржи проницање елемената свемирског отпада који је величине 0,5 центиметара.
Раније је генерални директор центра „Келдиш“ Владимир Кошлаков саопштио да се ови композитни материјали користе не само у ракетно-космичкој техници већ и у другим високотехнолошким гранама.
Нови материјали
Научни сарадник Института космичких истраживања Руске академије наука (РАН) Натан Ејсмонт је изјавио да ће нови материјали бити коришћени и за бољу заштиту скафандера.
„Приликом експедиција на Месец су потребна јача свемирска одела, јер космонаути на Месецу одсецају делове астероида“, рекао је Ејсмонт.
Старији научни сарадник Института астрономије РАН, кандидат физичко-математичких наука Сергеј Наројенков сматра да ће материјали за „самолечење“ бити коришћени за заштиту космичких апарата од утицаја космичке прашине. Космичку прашину представљају честице од неколико молекула до неколико десетина микрона које настају најчешће од комета.
У научном часопису „Physics of Plasmas“ је 2017. године објављен чланак научника Бостонског универзитета посвећен претњи коју представља космичка прашина. Како се наводи у материјалу, космичка прашина која прониче у сателите и сонде, њени микрометеорити образују мини облаке у чијем центру настају моћне електромагнетне струје. Као резултат тога настају различити кварови. Управо је деловање космичких честица био главни разлог хаварије на руској станици „Фобос-грунт“ која се догодила 9. новембра 2011. године.
Како је навео научник, како би се заштитили орбитални апарати од космичке прашине, примењују се специјални екрани и премази, мада се и они могу оштетити и додао, да су потребни нови материјали који ће омогућити задржавање космичке прашине.
