https://sputnikportal.rs/20210915/tragikomicni-zaplet-sarajevo-bi-diplomatski-rat-protiv-beograda-a-sve-dublje-upada-u-corsokak-1129853833.html
Трагикомични заплет: Сарајево би дипломатски рат против Београда, а све дубље упада у ћорсокак
Трагикомични заплет: Сарајево би дипломатски рат против Београда, а све дубље упада у ћорсокак
Sputnik Србија
Хапшење држављанина Босне и Херцеговине у Србији покренуло је лавину беса у Сарајеву. Циљ канонаде сачињене од протестних нота, забрана и препорука које ових... 15.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-15T22:50+0200
2021-09-15T22:50+0200
2021-11-16T16:04+0100
регион
анализе и мишљења
дипломатски скандал
бисера турковић
србија – политика
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110081/65/1100816500_0:241:3000:1929_1920x0_80_0_0_0414828b7e4e06533e22e856e918da61.jpg
Након хапшења Едина Врања у Србији, осумњиченог за ратне злочине почињене у Босни и Херцеговини у време минулог рата, амбасадорка БиХ у Београду позвана је на консултације у Сарајево, два члана Председништва отказала су учешће на скупу Несврстаних у Београду, а амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић одбио је кафенисање код Комшића. На крају овог дугометражног замешатељства нашао се и позив који је министарка спољних послова БиХ упутила грађанима своје земље да не путују у Србију. Рекло би се да је на помолу дипломатски рат, али како примећује аналитичар Драгомир Анђелковић, овај трагикомични заплет би пре требало назвати дипломатским скандалом.Ово је дипломатска хистерија, а не ратПренаглашене реакције Сарајева које су уследиле након хапшења Едина Врања, могу се објаснити, каже Анђелковић, чињеницом да муслимански фактор у Босни и Херцеговини који често злоупотребљава ту земљу и понаша се као да је само његова, а не и држава других народа, оваквом грајом покушава да одбрани лаж из деведесетих да су само они били жртве, а сви други злочинци. Међутим, процесуирањем починиоца ратних злочина, што босанско-херцеговачко правосуђе избегава да учини, отвара се и могућност да истина о рату деведесетих исплива на површину.Наштетиће само себиПозадина радикализације односа са Србијом која је уследила након хапшења Едина Врања, сагласан је Радован Ковачевић, саветник српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, јесте покушај стварања слике како су једино они бранили, док су сви други нападали Босну и Херцеговину.„Они желе да нас који смо рођени у овој земљи, чији су дедови, прадедови и чукундедови рођени овде, прогласе агресорима. То је нешто што је апсолутно неприхватљиво.“Мере које је Сарајево предузело у знак подршке ухапшеном Едину Врању, по мишљењу Ковачевића, немају тежине и неће нанети никоме било какву штету осим њима самима. Уосталом, каже, игнорисањем чињенице да је Председништво по Уставу БиХ једино задужено за креирање спољне политике, као и Савет министара, они су показали не само неповерење у сопствене институције, већ и у Босну и Херцеговину.Рушење лажне слике о жртвама и џелатимаНишта мање скандалозан је и позив на разговор који су два босанска члана Председништва без сагласности трећег, Милорада Додика, упутили амбасадору Србије у БиХ.„Они нису имали сагласност трећег члана Председништва, него су њих двојица то урадили на своју руку. Позвати неког на кафу није спорно, али то није онда званични чин. Они исто тако могу да ураде, што је лимит њихових надлежности без представника Срба и без представника Републике Српске, у овом случају Милорада Додика, јесте да можда погледају и у шољицу, али оно што би видели, никако им се не би свидело, а то је све веће јединство између Републике Српске и Србије, сликовит је Ковачевић.“На питање колико се овако радикални потези могу објаснити страхом Сарајева од будућих хапшења, Анђелковић каже да овде није по среди страх од даљих процесуирања. И мали број хапшења на територији Србије и Републике Српске, сматра, могу осветлити истину о рату, што за босанско-херцеговачку страну постаје психолошки и пропагандни терет.Србија, по мишљењу Анђелковића, треба на аргументован начин да доприноси рушењу лажне слике о њима као жртвама и другима као џелатима. Управо такав став Србије и изазива хистеричне реакције које на један трагикомичан начин излазе из свих дипломатских и правних оквира.
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
анализе и мишљења, дипломатски скандал, бисера турковић, србија – политика, регион – политика, босна и херцеговина (бих)
анализе и мишљења, дипломатски скандал, бисера турковић, србија – политика, регион – политика, босна и херцеговина (бих)
Трагикомични заплет: Сарајево би дипломатски рат против Београда, а све дубље упада у ћорсокак
22:50 15.09.2021 (Освежено: 16:04 16.11.2021) Хапшење држављанина Босне и Херцеговине у Србији покренуло је лавину беса у Сарајеву. Циљ канонаде сачињене од протестних нота, забрана и препорука које ових дана пљуште из БиХ, тешко се разазнаје, а још мање је јасно како ће бошњачка страна изаћи из дипломатског ћорсокака у који се сама увукла, сматрају саговорници Спутњика.
Након хапшења Едина Врања у Србији, осумњиченог за ратне злочине почињене у Босни и Херцеговини у време минулог рата, амбасадорка БиХ у Београду позвана је на консултације у Сарајево, два члана Председништва отказала су учешће на скупу Несврстаних у Београду, а амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић одбио је кафенисање код Комшића.
На крају овог дугометражног замешатељства нашао се и позив који је министарка спољних послова БиХ упутила грађанима своје земље да не путују у Србију. Рекло би се да је на помолу дипломатски рат, али како примећује аналитичар Драгомир Анђелковић, овај трагикомични заплет би пре требало назвати дипломатским скандалом.
Ово је дипломатска хистерија, а не рат
„Ово је хистерија, а не рат. За рат су потребне две државе. Прво, БиХ је државна заједница коју Бошњаци узурпирају, али немају капацитете и снаге да то до краја заврше. Друго, Београд не одговара на овакве провокације.“
Пренаглашене реакције Сарајева које су уследиле након хапшења Едина Врања, могу се објаснити, каже Анђелковић, чињеницом да муслимански фактор у Босни и Херцеговини који често злоупотребљава ту земљу и понаша се као да је само његова, а не и држава других народа, оваквом грајом покушава да одбрани лаж из деведесетих да су само они били жртве, а сви други злочинци. Међутим, процесуирањем починиоца ратних злочина, што босанско-херцеговачко правосуђе избегава да учини, отвара се и могућност да истина о рату деведесетих исплива на површину.
Позадина радикализације односа са Србијом која је уследила након хапшења Едина Врања, сагласан је Радован Ковачевић, саветник српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, јесте покушај стварања слике како су једино они бранили, док су сви други нападали Босну и Херцеговину.
„Они желе да нас који смо рођени у овој земљи, чији су дедови, прадедови и чукундедови рођени овде, прогласе агресорима. То је нешто што је апсолутно неприхватљиво.“
Мере које је Сарајево предузело у знак подршке ухапшеном Едину Врању, по мишљењу Ковачевића, немају тежине и неће нанети никоме било какву штету осим њима самима. Уосталом, каже, игнорисањем чињенице да је Председништво по Уставу БиХ једино задужено за креирање спољне политике, као и Савет министара, они су показали не само неповерење у сопствене институције, већ и у Босну и Херцеговину.
„Министар иностраних послова не сме да повуче потез без сагласности и на своју руку. Управо је то урадила представница најрадикалније струје унутар бошњачке политичке структуре Бисера Турковић, позивајући грађане да не путују у Србију, посебно оне који су, како каже, бранили БиХ. То је апсолутно недопустиво. Да ли би министар иностраних послова у Србији господин Селаковић могао да повуче радикалан потез према било којој земљи, а да се не консултује са председником или потпредседницом Владе? Наравно да не би“, каже Ковачевић.
Рушење лажне слике о жртвама и џелатима
Ништа мање скандалозан је и позив на разговор који су два босанска члана Председништва без сагласности трећег, Милорада Додика, упутили амбасадору Србије у БиХ.
„Они нису имали сагласност трећег члана Председништва, него су њих двојица то урадили на своју руку. Позвати неког на кафу није спорно, али то није онда званични чин. Они исто тако могу да ураде, што је лимит њихових надлежности без представника Срба и без представника Републике Српске, у овом случају Милорада Додика, јесте да можда погледају и у шољицу, али оно што би видели, никако им се не би свидело, а то је све веће јединство између Републике Српске и Србије, сликовит је Ковачевић.“
На питање колико се овако радикални потези могу објаснити страхом Сарајева од будућих хапшења, Анђелковић каже да овде није по среди страх од даљих процесуирања. И мали број хапшења на територији Србије и Републике Српске, сматра, могу осветлити истину о рату, што за босанско-херцеговачку страну постаје психолошки и пропагандни терет.
Србија, по мишљењу Анђелковића, треба на аргументован начин да доприноси рушењу лажне слике о њима као жртвама и другима као џелатима. Управо такав став Србије и изазива хистеричне реакције које на један трагикомичан начин излазе из свих дипломатских и правних оквира.
